Hadidža Ismailova, novinarka međunarodne istraživačke mreže OCCRP i azerbejdžanskog ogranka Radio Slobodna Evropa, osuđena je danas na sedam i po godina zatvora.

Piše: Jelena Vasić

Sud u Azerbejdžanu osudio je Ismailovu za proneveru, utaju poreza, zloupotrebu položaja i nelegalno poslovanje.

Brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava ističu da su ove optužbe politički motivisane, odnosno da su osveta azerbejdžanskih vlasti novinarki koja je godinama razotkrivala korupciju i nepotizam među prijateljima i porodicom predsednika Ilhama Alijeva.

Njena prva velika priča otkrila je nelegalnosti u privatizaciji državne avio-kompanije i banke AZAL, u kojoj je među novim vlasnicima bila i predsednikova kćerka Arzu Alijeva. Ismailova je istraživala kako je azerbejdžanska vlada dodelila prava na eksploatisanje rudnika zlata porodici predsednika Alijeva, kao i činjenicu da je ta porodica profitirala 134 miliona dolara od izgradnje koncertne hale za Eurosong 2012. godine.

Hadidža Ismailova u sudnici

Zbog novinarskog rada, Ismailovoj su pretili, držali je u pritvoru i na različite načine na nju vršili pritisak. Pored ostalog, tajno su je snimili dok je imala seksualni odnos sa tadašnjim partnerom. Prećeno joj je objavljivanjem snimka ako ne napusti novinarska istraživanja, na šta ona nije pristala.

Ismailova je uhapšena decembra 2014. godine.

Samo suđenje koje je počelo 24. jula ove godine pratile su brojne kontroverze. Novinari koji su pokušavali da izveštavaju sa suđenja gađani su kamenicama, zadržavani u pritvoru i uporno im je odbijan pristup sudnici. Zahtev advokata Ismailove da se produži iznošenje dokaza takođe je odbijen, a državni tužilac je taj zahtev komentarisao kao namerno odugovlačenje suđenja.

Ismailova je juče iznosila završnu reč, ali joj sudija nije dozvolio da je pročita do kraja. U svom nadahnutom govoru, koji možete pročitati ovde, Hadidža je odbacila sve optužbe i rekla da su vlasti Azerbejdžana „mašinerija represije“ koja će uskoro propasti, kao i da će ona „graditi kuće od kamenja bačenog na nju“.

Prema rečima Hadidžine majke Almire Ismailove, Hadidža se smejala nakon izricanja presude.“Ništa nije rekla. Samo se smejala. Kao što to uvek i radi. Rekla mi je da pozdravim sve i prenesem vam da morate da budete jaki, nastavite borbu i da ne treba ničega da se plašite. Niko ne treba da se plaši suda. Nije to zastrašujuće“, kaže njena majka.

Ismailova je rekla da ju je predsednik Alijev „zatvorio da spreči njen novinarski rad“.

Novinari OCCRP-ja nastavili su da istražuju priče koje je započela Hadidža. Samo u prošlih devet meseci objavljeno je više od deset priča o korupcionaškim poslovima Alijeva i članova njegove porodice.

Priče su objavljene u vodećim svetskim medijima što je izazvalo i reakcije vlade Azerbejdžana, koja se branila tvrdeći da Ismailova „provocira i prkosi“ i da pokazuje „destruktivni odnos prema poznatim članovima azerbejdžanske zajednice“.

OCCRP je prošlog meseca objavio interaktivnu internet prezentaciju o tome kako je porodica predsednika Alijeva ukrala milijarde u Azerbejdžanu. Prezentaciju možete pogledati na sledećem linku.

Urednik OCCRP-ja Dru Saliven rekao je da je nezakonito zatvaranje Hadidže Ismailove „dokaz dokle porodica Alijev i njeni prijatelji mogu ići da zaštite milijarde koje su ukradene iz Azerbejdžana“ i dodao: „Naša stranica će danas biti crna da obeleži ovaj mračan dan za narod Azerbejdžana“.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK pridružila se ovom protestu.

Pogledajte video poruku Hadidže, snimljenu pre nego što je uhapšena:

Diktatorski Azerbejdžan – prijatelj Srbije

Srbija gradi bliske odnose sa Azerbejdžanom od maja 2010. godine kada su predsednici Boris Tadić i Ilham Alijev u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu potpisali sporazume o saradnji država u oblasti ekonomije, bezbednosti i diplomatije.

Tadić i Alijev u Tašmajdanskom parku

Sledeće godine, u junu 2011. u beogradskom parku Tašmajdan podignut je spomenik pokojnom azerbejdžanskom diktatoru Hejdaru Alijevu. Otkrivanju statue prisustvovali su Hejdarov sin Ilham Alijev, Boris Tadić, gradonačelnik Dragan Đilas i drugi predstavnici tadašnjeg državnog vrha Srbije.

Branka Šesto, službenica UN koja je tri godine radila u Komesarijatu za ljudska prava u Azerbejdžanu, za KRIK kaže da je sramota što je Beograd podigao spomenik Hejdaru Alijevu.

„Hejdar je bio diktator modernog vremena, vlast je ustrojio po rodbinskom sistemu, za ministre je postavljao svoje neuke rođake. Neistomišljenici su surovo kažnjavani. I danas u zatvorima sede ljudi koje je on tamo poslao, koji su mu bili politički protivnici. Sin Ilham samo je nastavio očevim stopama.“

Šesto kaže da Beograd nije jedini koji se dodvorava diktatorskom Azerbejdžanu.

„Alijevi kupuju podršku i brojnih predstavnika evropskih zemalja koje se diče demokratijom, a podržavaju vlast u Azerbejdžanu.“

Obnovu Tašmajdanskog parka, kao i parka u Novom Sadu, finansirala je vlada Azerbejdžana. Novosađani su dobili spomenik azerbejdžanskom kompozitoru koji je Ilham Alijev lično obišao. Iste godine vlasti Bakua platile su i obnovu Bajrakli džamije u Beogradu i Crkve Svete Petke u Novom Sadu.

Srbija je 2012. uzela kredit od Azerbejdžana za izgradnju puteva. Uslov kreditiranja bio je da firma „AzVirt“ iz Bakua bude glavni izvođač radova.

Vučić u poseti Alijevu

Nova vlast Srbije očuvala je bliske veze sa Azerbejdžanom. Učestale su posete naših zvaničnika toj zemlji i osim premijera Aleksandra Vučića i predsednika Tomislava Nikolića tamo su prethodnih godina putovali ministar inostranih poslova Ivica Dačić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar odbrane Bratislav Gašić, kao i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković.

Nakon sastanka sa Alijevim u aprilu ove godine Vučić je rekao: „Verujemo da imamo velike i važne projekte pred nama koje zajedno s Azerbejdžanom možemo da ostvarujemo u korist našeg naroda. Mislim da smo veoma konkretno razgovarali. Predsednik Alijev se pokazao kao iskreni prijatelj Srbije“.

Najskoriji u nizu znakova pažnje Srbije prema Azerbejdžanu je nedavna odluka gradskih vlasti da ulicu koja počinje od Crnotravske do raskršća sa Borskom nazovu po Bahtjaru Vagabzadeu, azerbejdžanskom pesniku.