Dok je tužilaštvo zatvaralo krug oko narko-bosa Darka Šarića i njegovog advokata Andrije Krlovića početkom 2010. godine, kompaniju koju je koristio za pranje novca zarađenog na narkoticima kao i zgradu vrednu više od milion evra, Krlović je preneo na uglednog srpskog biznismena Bogdana Rodića.

Nakon što je Rodić preuzeo kompaniju, on je odmah promenio adresu, a zatim i naziv preduzeća.

Istraživački tim: Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović i John Holland

Istraživanje novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) otkrilo je da je Rodić poslovao sa Šarićevim saradnicima, optuženim za pranje novca, ali i sa Rodoljubom Radulovićem koga policijske agencije više zemalja označavaju kao vođu narko mreže.

Dokumentacija koju OCCRP poseduje otkriva poslovne odnose Rodića i Andrije Krlovića, Šarićevog advokata koji se trenutno nalazi u zatvoru gde mu se sudi zbog uloge koju je igrao u Šarićevoj narko mreži. Prema optužnici koju je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo u avgustu 2010. godine Krlović je firmu „Novi Tamiš“, koja je bila u njegovom vlasništvu, koristio za pranje novca. Tužilaštvo ovu kompaniju nazvalo je „protočnim bojlerom“ za pranje novca. Podaci koje su prikupili novinari OCCRP-a pokazuju da je Krlović vlasništvo nad kompanijom prebacio na Bogdana Rodića deset dana pre hapšenja.

Među Rodićevim poslovnim partnerima je i Rodoljub Radulović, čije firme posluju u Moskvi, Sjedinjenim Američkim Državama, Južnoj Americi i na Bliskom istoku, a protiv koga je pokrenuta istraga u više zemalja sveta i raspisan nalog za hapšenje od strane Grčke policije, koja ga zajedno sa Šarićem označava kao jednog od lidera kriminalne grupe koja se bavi švercom kokaina. Poslovno partnerstvo ova dva biznismena postoji i u zajedničkom vlasništvu nad kompanijom „Znak Invest“ u Pančevu, koja ima nepokretnosti u vrednosti od 1.2 miliona evra, pokazuje dokumentacija koju poseduju novinari OCCRP.

Bivša fabrika tekstila u Pančevu koja je u vlasništvu Radulovića, biznismena Bogdana Rodića i Šarićevog advokata Andrije Krlovića

Bogdan Rodić je povezan sa još jednim Šarićevim saradnikom, srpsko-bosanskim biznismenom Zoranom Ćopićem, kome se u Banja Luci sudi pod optužbom da je oprao milione evra. Istraživanje koje su novinari OCCRP uradili prošle godine pokazalo je da su Rodić, Ćopić i nekadašnji ministar energetike Goran Novaković pomoću of-šor kompanija osnovali partnerstvo koje im je kroz privatizaciju donelo milione. Priču o tome pročitajte ovde.

Od Šarića, protiv koga je 2010. godine podignuta prva optužnica u Srbiji i koji je još uvek u bekstvu i Radulovića, protiv koga se vodi istraga u više zemalja, nismo uspeli da dobijemo komentar.

Rodić nije odgovorio na mnogobrojne telefonske pozive i poruke. Krlović je u zatvoru gde čeka suđenje zbog uloge koju je igrao u Šarićevoj narko-organizaciji.

Podaci Agencije za privredne registre, katastarska i sudska dokumentacija i razgovori sa poslovnim partnerima, saradnicima i Krlovićevom suprugom dokumentuju veze između dvojice navodnih vođa narko-kartela i jednog od najuticajnijih poslovnih ljudi u Srbiji.

Pranje novca kroz uzgoj svinja i pilića

Krlović je na sudskom saslušanju u maju 2010. godine izjavio da je 2003. osnovao kompaniju „Novi Tamiš“, koja se bavila uzgojem svinja. On je rekao i da je početkom 2008. od Rodića pozajmio 750 hiljada evra da u ime kompanije „Novi Tamiš“ kupi akcije poljoprivrednog preduzeća „Topiko“.

‘’To je bio zajednički posao moj i mog poslovnog prijatelja i partnera Bogdana Rodića i njegove firme,’’ rekao je Krlović sudiji.

Nekadašnja državna firma „Topiko“ jedna je od vodećih farmi pilića i distributera jaja, pilećeg mesa i drugih proizvoda u Srbiji. Prema finansijskim izveštajima, ova kompanija poseduje imovinu vrednu oko 35 miliona evra, a u 2011. poslovni prihodi su iznosili skoro 40 miliona evra. Kupovina akcija preduzeća „Topiko“, značajno je povećala vrednost firme „Novi Tamiš“.

Ugovor o transferu firme između Andrije Krlovića i Bogdana Rodića

Optužnica koju je Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo u avgustu 2010. godine, navodi da je Šarić u decembru 2008. dao Krloviću pola miliona evra. Tužilaštvo veruje da je ova transakcija bila pokušaj pranja novca, budući da je novac korišten za isporuku robe kompaniji koja je bila pod kontrolom Šarićevog saradnika Ćopića. Ta kompanija, „Mitrosrem“, nikada nije platila robu, navodi se u optužnici.

Prema poslovnoj dokumentaciji i intervjuima koje su obavili novinari OCCRP-a, Krlović i njegova supruga Ljubinka su sredinom 2008. godine sklopili poslovno partnerstvo sa Rodoljubom Radulovićem.

Ljubinka je novinarima OCCRP-a objasnila da je u u aprilu 2008. godine osnovala kompaniju „Znak Invest“ da bi investirala u staru tekstilnu fabriku površine 5.200 kvadratnih metara u blizini centra Pančeva, za koju se nadala da će je pretvoriti u hotel. Budući da nije imala dovoljno novca, ona i njen suprug su tražili investitora.

Ušli su u partnerstvo sa Rodoljubom Radulovićem koji je investirao 600 hiljada evra, što mu je donelo udeo od 45%, rekla je Ljubinka. „Novi Tamiš“, pod kontrolom njenog supruga, takođe je uložio u firmu kupivši 15%, prema podacima prikupljenim u Agenciji za privredne registre.

„Radulović je poznavao mog supruga, ali ne znam od kad ni kako,“ izjavila je Ljubinka Krlović OCCRP-u.

„Videla sam Radulovića samo jednom – kada smo potpisivali dokumenta“.

Ljubinka nije želela da razgovara o „Novom Tamišu“, Rodiću, kao ni o svom suprugu pozivajući se na to da je krivični postupak još uvek u toku.

Ljubinka Krlović

Nepune dve godine kasnije, stvari su krenule po zlu. Šarić je nestao iz Srbije u januaru 2010. godine, a veliki deo njegove grupe je uhapšen. O hapšenju Šarićeve grupe, koje je izazvalo senzaciju u Srbiji, izveštavale su mnoge TV stanice i štampani mediji.

Krlović je, mesec dana nakon raspisivanja poternice za Šarićem, vlasništvo „Novog Tamiša“ sa svom imovinom preneo na Rodića, uključujući i udeo od 15% u „Topiku“ i udeo od 15% u „Znak Investu“. Vlasništvo u kompaniji „Znak Invest“ značilo je i udeo u zgradi koja je u njenom vlasništvu, čija je vrednost procenjena na 1.2 miliona evra.

Na sudu je Krlović izjavio da je 2010. godine odobrio transfer kompanije „Novi Tamiš“ na Rodića jer nije mogao da vrati novac koji je od njega ranije pozajmio. Iz kopije ugovora do koje su došli novinari OCCRP i vidi se da se transfer desio 26. februara 2010. godine. Ugovor ne sadrži kupoprodajnu cenu, ne spominje postojanje duga, kao ni bilo kakve druge finansijske uslove.

Dve sedmice kasnije, Krlović je priveden u akciji hapšenja članova Šarićeve grupe i optužen za pranje novca.

Kompanija „Novi Tamiš“ je tada već bila bezbedna u rukama Bogdana Rodića i tužilaštvo nije pokazalo mnogo interesovanja za ovaj slučaj.

Uspešni porodični biznis

Bogdan Rodić je poznati srpski biznismen, a njegova porodica je osnivač i nekadašnji vlasnik trgovinskog lanca „Roda“, čiji marketi se nalaze širom Srbije i Crne Gore. Porodica Rodić je povećala bogatstvo kada je prodala MB pivaru holandskom pivskom gigantu „Heineken“, ali i vlasnički udeo u „Roda“ marketima slovenačkom regionalnom trgovinskom lancu „Mercator“ 2006. godine.

Prema podacima privrednog registra, Rodić je vlasništvo nad firmom „Novi Tamiš“ preuzeo u februaru 2010, da bi u maju iste godine premestio kompaniju iz Pančeva u Novi Sad gde živi. Dokumenti pokazuju da je u novembru 2011. godine ime kompanije promenjeno u „Terra Preta“.

Rodić je pre nešto više od tri meseca, 30. januara 2012. godine vlasništvo na “ Novim Tamišom“/“Terra Pretom“ preneo na kompaniju „Matica Real Estate“. „Matica“ je kroz drugu kompaniju, „IQ Individual“, u vlasništvu Rodićeve supruge Jelene.

Iz kopije ugovora do koje su došli novinari OCCRP vidi se da se potpis Bogdana Rodića nalazi na obe strane ugovora. On je naveden kao vlasnik “Novog Tamiša“/“Terra Prete“ i kao direktor „Matica Real Estate“.

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je Bogdan Rodić direktor firme „Novi Tamiš“/“Terra Preta“, kao i „Matica Real Estate“ i da se ove firme nalaze na istoj adresi u Novom Sadu.

Prema podacima sa sajta Centralnog registra za hartije od vrednosti, „Novi Tamiš“/“Terra Preta“ još uvek poseduje 15% akcija u „Topiku“. Većinski akcionar ove fabrike za proizvodnju pilećeg mesa je kompanija „Perutnina Ptuj“, veliki slovenački prozvođač i distributer piletine, koji poseduje 70% akcija što direktno, što kroz preduzeće „Tehnooprema“, koje je takođe u njihovom vlasništvu.

Za vreme sudskog procesa prošle godine, Krlović je rekao sudiji da su on i Rodić dva puta pokušali da prodaju svoj udeo u „Topiku“ „Perutnini Ptuj“, ali da nisu uspeli da se usaglase oko cene. Krlović nije objasnio – niti su ga to pitali na sudu – kako su on i Rodić mogli biti vlasnici „Topikovih“ akcija u isto vreme, pošto poslovne knjige pokazuju da je Krlović svu imovinu prebacio na Rodića.

Milan Čuš, član uprave kompanije „Perutnina Ptuj“, rekao je novinarima OCCRP-a da je Krlović na skupštinama akcionara njihove odluke uvek dovodio u pitanje.

“Sigurno nije imao nameru da bude aktivan vlasnik’’, rekao je Čuš. “Kada su bile skupštine akcionara, on je uvek bio nesaglasan sa svim’’.

Nakon što je Krlović uhapšen, Rodić je pozvao Čuša i predstavio se kao novi vlasnik kompanije “Novi Tamiš“. Prema njegovim rečima, Rodić je ponudio da proda svoje akcije, ali po ceni višoj od realne. „Perutnina“ je odbila ponudu.

Partnerstvo sa Radulovićem i Ćopićem

Radulović rukovodi poslovima u Moskvi, Sjedinjenim Američkim Državama, Centralnoj Americi i na Bliskom istoku, a optužbe za proneveru prate njegovo poslovanje već više od dve decenije, pokazuje poslovna i sudska evidencija sa četiri kontinenta koju su sakupili OCCRP i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.

Iako danas srpska policija Radulovića označava kao jednog od organizatora kriminalne grupe koja se bavi krijumčarenjem narokotika, ne postoje naznake da su Krlović i Rodić bili upućeni u njegove navodne veze sa trgovinom narkoticima u vreme transakcija 2008. godine.

Milan Čus

Dokumentacija koju poseduju novinari OCCRP pokazuje da su Radulović i Rodić još uvek poslovni partneri u zgradi u Pančevu.

Zoran Ćopić, jedan od optuženih, takođe je bio Rodićev partner pri najmanje dve privatizacije državnih firmi u Srbiji, uključujući vinariju „Vršački vinogradi“ i fabriku traktora „Zmaj“.

U višemesečnom istraživanju privatizacije kompanije „Zmaj“, koju je Rodić kupio zajedno sa Ćopićem i bivšim ministrom energetike Goranom Novakovićem, novinari OCCRP-a su utvrdili da su partneri prekršili odredbe ugovora i obustavili proizvodnju u ovoj fabrici odmah nakon kupovine. U isto vreme, zemlja koja je pripadala fabrici je opterećena hipotekama kako bi firme Bogdana Rodića dobile bankarske garancije za privatizaciju „Vršačkih Vinograda“.

U razgovoru sa novinarima OCCRP-a u maju 2011. godine, sedam dana pre nego što je uhapšen u Banja Luci, Ćopić je izjavio da je Bogdan Rodić njegov prijatelj i da „Zmaj“ nije ni bio kupljen zbog proizvodnje. On je takođe objasnio da je pokušao da Šariću proda privatizovanu kompaniju „Mitrosrem“ kroz niz manjih transakcija, jer su mu firme bile u problemu i trebao mu je novac. Evidencija privrednog registra pokazuje da su neke od ovih transakcija uključivale „Novi Tamiš“ dok je bio u Krlovićevom vlasništvu.