Iako je prošlo deset godina od bombaškog napada na stan novinara Dejana Anastasijevića, počinioci nisu otkriveni. Postupak je još u predistražnoj fazi – fazi prikupljanja dokaza, kažu u Višem tužilaštvu za KRIK.

Piše: Jelena Radivojević

U petnaest do tri iza ponoći 14. aprila 2007. godine novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića i njegovu suprugu probudila je eksplozija. Buku je proizvela ručna bomba „kašikara“ postavljena na sims prozora sobe u kojoj su spavali. Detonacija je oštetila prozor i fasadu oko njega, kao i putnička vozila parkirana ispred zgrade. Iako su šrapneli zasuli sobu stana u prizemlju, druga bomba nije eksplodirala i Anastasijevići pukom srećom nisu povređeni.

Bombaški napad na Anastasijevića privukao je veliku pažnju i izazvao burne reakcije. Uviđaju je prisustvovao direktor policije Milorad Veljović, premijer Vojislav Koštunica najoštrije je osudio napad, a predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da je „pokušaj ubistva novinara napad na državu“ i najavio da će zahtevati istragu na najvišem nivou. Istraga do danas, međutim, nije ni pokrenuta.

„Tadašnji predsednik Boris Tadić pokazao je izvanredno interesovanje za celu priču, došao u redakciju, zvao mene na kafu, obećao da će učiniti sve da se to reši. Ali kao i mnoga druga obećanja, Tadić to nije ispunio“, priseća se Anastasijević događaja od pre 10 godina.

Uprkos najavama i Veljovićevoj izjavi da je u pitanju pokušaj ubistva sa elementima terorizma, mesec dana nakon napada slučaj je i dalje bio u opštinskom tužilaštvu nadležnom za lakša krivična dela.

Tek nekoliko meseci kasnije, predmet je predat okružnom tužilaštvu. Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio je da je ispitano preko 600 svedoka. Među njima su, kako se pisalo, bili i članovi „Škorpiona“, paravojne jedinice iz okoline Šida kojoj je suđeno za ubistvo Muslimana iz Srebrenice. Anastasijević je nekoliko dana pre napada u emisiji „Kažiprst“ kritikovao presudu koju je dobila ova grupa.

Videvši da sve ide u pravcu koji ne vodi pronalaženju krivaca, šest meseci nakon napada Anastasijević piše tekst „Ko mi je stavio bombe na prozor?“ u kome iznosi činjenice koje je prikupio o događaju i sumnju da iza napada stoji lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj kome se tada sudilo u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

Anastasijević u tekstu pominje da je dobio upozorenje iz Haškog tribunala da je Šešelj sastavio spisak svedoka koje bi trebalo eliminisati ili zastrašiti i da je na spisku njegovo ime. Spisak je u Beograd poslao po supruzi Jadranki.

„Razlog zbog koga sam se našao na spisku jeste moje svedočenje protiv Slobodana Miloševića 2002. godine, iz koga je deo koji se odnosi na Šešelja tužilaštvo uvrstilo u dokaze protiv vojvode. Taj deo će na sudu biti podnesen u pisanoj formi – dakle, tužilaštvo me ne zove kao svedoka – ali Šešelj ima pravo da traži da me unakrsno ispita, te da se dokaz odbaci ako se ne pojavim na sudu ili ako mi se, ne daj bože, nešto desi. Inače, Šešelj je pre nekoliko meseci na statusnoj konferenciji tražio od suda da iz dokaznog postupka izbaci tri pisana iskaza čiji su autori u međuvremenu preminuli. Zamalo da ja budem četvrti“, napisao je tada Anastasijević.

Anastasijević je napisao da je tri godine pre napada Aleksandar Vučić, tadašnji generalni sekretar SRS održao konferenciju za novinare na kojoj je delio materijale koji je trebalo da ga diskredituju predstavljajući ga kao stranog plaćenika. Sličnu stvar je, piše u tekstu, pokušao i Šešelj koji je deo svoje knjige „Đavolov šegrt – Zločinački papa Jovan Pavle drugi” posvetio pokušajima blaćenja Anastasijevića.

U tekstu navodi i da je dobio informacije iz Haškog suda da je bez svog znanja stavljen na listu svedoka protiv Jovice Stanišića, bivšeg načelnika Državne bezbednosti.

Tri godine kasnije, 2010, Anastasijević je javno ponovio svoje sumnje da je Šešelj iza napada. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da nije nađen nijedan dokaz koji bi potvrdio te informacije.

Anastasijević za KRIK kaže da je poslednji put razgovarao sa inspektorom zaduženim za njegov slučaj u leto 2007. godine. U međuvremenu je došao do saznanja da je policija završila svoj deo posla i prikupljene podatke i dokaze poslala tužilaštvu, a da od tada sve stoji.

Deset godina nakon postavljanja bombe, uveren je da su njegove sumnje u to ko stoji iza napada tačne.

„Ja sam siguran, i ostajem pri tome da je glavna organizacija i inicijativa krenula iz Srpske radikalne stranke, ali da je ceo plan imao logističku podršku Državne bezbednosti. To sam tada napisao i u to još uvek verujem. Da nije bilo te podrške DB-a, siguran sam da bi slučaj bio rasvetljen odavno. Ali kad se radi o pokušajima ubistva u koja je upleten takozvani državni razlog, onda je pravda kod nas potpuno tradicionalno nedostižna. Činjenica je da je danas, posle osamnaest godina, i dalje je u toku suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije. U mom slučaju je prošlo tek deset“, kaže Anastasijević za KRIK.

Napad na Dejana Anastasijevića jedan je od nerešenih slučajeva napada na novinare. I dalje su nerasvetljena ubistva Milana Pantića, Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije.