Na današnjem suđenju Veljku Belivuku i članovima njegove grupe završeno je iznošenje odbrana, a sud je potom ukinuo pritvor četvorici optuženih – Borisu Karapandžiću, Vladi Georgijevu, Milošu Lukiću Selaku i Filipu Ivanovskom kojima se sudi da su bili članovi kriminalne grupe, prodavali drogu, nezakonito držali oružje i učestvovali u otmici mladića na stadionu Partizana.

Piše: Bojana Pavlović

Odbranu su danas izložila preostala osmorica optuženih.

Mijat Simeunović, Miloš Lukić Selak, Aleksa Dunjić, Vojislav Đorđević, Aleksa Stošić, kojima se na teret stavljaju da su bili članovi kriminalne grupe i učestvovali u otmici dečaka koji je mučen, a potom i silovan u prostorijama stadiona Partizan. 

Oni su, kako tvrdi tužilaštvio, maloletnika koji je često dolazio na stadion zatekli kako fotografiše i posumnjali da nagleda vođe grupe za račun suparnika. Kako piše u optužnici, zatvorili su ga, tukli i mučili da prizna za koga radi, a optuženi Aleksa Šejić ga je silovao. 

Optuženi su danas negirali krivicu, ali nisu želeli da iznose odbranu već su istakli da će to učiniti tokom postupka.

Đorđević je zamolio da odbranu iznosi na prvom sledećem ročištu jer se, kako je naveo, ne oseća dobro, dok je Stošić rekao da će obranu izneti kada bude čuo šta ima da kaže svedok okrivljeni Srđan Lalić. 

Vladimir Dimitrijević, koji je optužen da je po Belivukovom nalogu preuzimao drogu na ugovorenim mestima, razmeravao, mešao sa dodatnim supstancama, čuvao u podrumu svoje kuće i prodavao, takođe je rekao da će odbranu dati kasnije.  

Kratko su se izjasnili i Dragan Mitrović i Senad Rešović koji su optuženi da su učestvovali u dva ubistva. Njih dvojica optuženi su naknadno, nekoliko meseci posle ostatka grupe.  

Sva trojica su rekla da nisu kriva i naveli da će odbranu izneti tokom kasnije faze postupka. 

Branioci su potom predložili da se njihovim klijentima ukine pritvor ili se zameni blažom merom. Sud je stoga ukinuo u potpunosti pritvor za Borisa Karapandžića, a za Vladu Georgijeva, Miloša Lukića Selaka i Filipa Ivanovskog odredio je da ne smeju da napuštaju mesto boravišta i moraju da se javljaju policiji svakim 15 dana.

Karapandžiću se inače istovremeno sudi u postupku za demoliranje kluba „Komitet“ zajedno sa Aleksandrom Vidojevićem koga je u svojoj odbrani spominjao Belivuk da je prenosio poruke od „šefa“ odnosno Aleksandra Vučića. 

Za razliku od današnjeg dana, članovi grupe su se juče detaljnije izjašnjavali o optužbama koje im se stavljaju na teret. 

Vučeljić: Navijači su danas u sukobu, a sutra braća

Aleksandar Vučeljić optužen je da je bio član kriminalne grupe, da je preuzimao drogu koju je grupa čuvala u bazi odnosno u prostoriji na stadionu Partizana i dalje prodavao, kao i da je učestvovao u otmici mladića koji je tu držan, mučen, a potom silovan. 

Vučeljić je u svojoj odbrani negirao da je bio član organizovane kriminalne grupe iveć je istakao da je bio navijač. Rekao je kako je posle izlaska iz zatvora odlučio da dovede život u red te je osnovao porodicu i na stadionu Partizana otvorio rent-a-car agenciju što su mu dozvolili navijači pošto je i sam bio navijač. Kola za firmu kupio je na kredit i posao je dobro krenuo, kazao je. 

Naveo je da je tribina bila podeljena što mu je bilo teško da prihvati te da je sam „bio pokretač pomirenja“ kada je došlo do sukoba navijača južne tribine sa grupom „Zabranjeni“ i uspeo je da izmiri navijače.  

Prisetio se sukoba na tribini 2017. kada su navijači sa istočne tribine „doveli neke Hrvate“ što je bilo, kako je rekao „bruka i sramota“. Ovaj događaj bio je od velike važnosti pošto je produbio sukob i stavio navijače na suprotne strane kriminalnog rata.

Nakon što je izašao iz zatvora sredinom 2019. Belivuk je, ispričao je Vučeljić, odlučio da osnuje novu navijačku grupu. 

„Pošto sam uvideo da se bore za jedinstvenu i složnu tribinu, hteo sam da dam svoj doprinos. Kada sam ušao u grupu ’Iz Principa’, bavio sam se navijačkim stvarima, nabavkom karata, organizacijom utakmica i gostovanja, nalazio prevoz i smeštaj“, rekao je on.

Negirao je da su članovi grupe koristili restoran na stadionu kao bazu i štek za drogu i oružje. Prema njegovim rečim, restoran je bio zajednički prostor koji su navijači preuredili. 

„Kako je uprava to vodila to je postalo ruglo, smetlište. Navijači su to sredili, očistili, okrečili, napravili mesto gde može da se popije piće, igra bilijar, stoni tenis… Nije tačno da je taj kako zovu bunker, koristila samo ova navijačka grupa, koristili su je svi“.

Naveo je takođe da ni sam nije imao štek stan kako tvrdi tužilaštvo već da je u pitanju stan u kome on živi kao podstanar i da je jedini razlog zbog se na toj adresi nije prijavio – da ne bi morao da menja dokumenta. 

Osim ove firme za iznajmljivanje automobila, Vučeljić je imao još jednu – čije su vlasnice bile njegova supruga i Belivukova supruga. On se u svojoj odbrani trudio da zaštiti Belivukovu suprugu protiv koje se vodi istraga da je preko firmi prala novac klana.  

„Što se tiče ’B&B Drive’ firme, to je interni dogovor između mene i Bojane Belivuk. Ona je bila tada majka dvoje dece, imala je želju da počne da radi. Ja sam već bio u tom poslu i dogovor je bio da ta firma bude otvorena po pola. Uradio sam vizit karte na njeno ime, bila je srećna. Ona je pozajmila novac da bi osnovala, to svi rade kao pozajmica osnivača. Kupila je tri automobila na auto-placu u Šapcu. Kada sam video da firma ne može Bojani da vrati taj novac, ja sam svoja dva automobila prebacio iz druge firme u ovu“, objasnio je Vučeljić poslovnu šemu. 

„Znam da se sad neki postupak protiv nje za pranje para, a ona je samo htela da radi. Uostalom, ja to kao zakonski zastupnik ne bih dozvolio.“ 

Vučeljić je objasnio da je u obe firme radio sve – od servisa, čišćenja, sklapanja ugovora do sačekivanja klijenata na aerodromu. 

„Sad vi zamislite to da kao član organizovane kriminalne grupe koji je stekao finansijsku korist radi sve sam, nego ja čistim, perem, pa masne ruke, pa antifriz i tečnost za stakla, a ne zaposlim radnika za 50.000. I onda povrh sveg tog posla šetam sa trudnom ženom i detetom i zastrašujem pripadnike suprotstavljenog klana da preuzmem primat. Ja sam za primat mogao da se borim samo oko ljuljaške i klackalice“, ironično je rekao optuženi. 

On je ispričao da poznaje mladića koji je, prema navodima tužilaštva, otet, mučen i silovan na stadionu pošto su vođe grupe posumnjale da ih je nadgledao, slikao i davao podatke pripadnicima suprotstavljene grupe. 

Kako je rekao taj mladić je svaki dan dolazio na stadion. Mladić je navodno bio u teškoj finansijskoj situaciji pa mu je, kako je rekao, često davao besplatne karte i ponekad za hranu. Pošto nije imao gde da živi, navodno su mu dozvolili da se povremeno istušira u svlačionicama. 

Kako je ispričao sreo ga je jednog pre podneva i primetio masnicu na oku. Navodno ga je pitao odakle mu, a mladić je promrljao „Pera Alkatraz“ posle čega mu je Vučeljić dao naočare za sunce i nešto novca da ide kući. 

„On mi kaže ‘Idem, Sale i neću neko vreme dolaziti’. Ja ga pitam kako ide, a on kaže autostopom. Pošto znam da je iz unutrašnjosti, dam mu nešto novca da ne ide stopom. Ja tek posle saznam iz izjava svedoka da je on tu tučen, a kamoli silovan. Bože sačuvaj, pogotovu među navijačima“.    

Vučeljić je posle izlaganja pristao da odgovara na pitanja drugih učesnika u postupku. Advokatica Vesna Golubović koja zastupa suprugu ubijenog Gorana Veličkovića svojim ispitivanjem uzdrmala je poziciju odbrane. 

„Naveli ste da je 2017. došlo do sukoba među navijačima i da je jedna grupa angažovala plaćenike iz Hrvatske što smatrate sramnim. Ko je angažovao te plaćenike?“

„Ne znam, nemam saznanja“, odgovorio je Vučeljić dok se u sudnici već čulo komešanje i prigovori advokata da se ovaj događaj ne odnosi na vremenski period koji obuhvata optužnica. 

„Rekli ste da ste mirili navijače“, nastavila je sa pitanjima Vesna Golubović. 

„Jeste, mirio sam sa Zabranjenima, Young boys…“, rekao je Vučeljić, a njegov advokat ga je podsetio da ne mora da odgovara na pitanja. Vučeljić je, međutim, bio uporan da nastavi.

„Jeste li poznavali Gorana Veličkovića? Koja je bila njegova pozicija na tribini“

„Bio je vođa jedne grupe, prvo Young boys, a posle te grupe na istoku“, nastavio je Vučeljić da odgovara na pitanja dok su od branilaca stizale opomene da posluša savet svog advokata. 

„Jesu li oni bili u sukobu?“

„Pa u sukobu, šta to znači, danas su u sukobu, a sutra braća i ljube se“, rekao je Vučeljić.

„Aleksandre, nemoj da odgovoriš na pitanja, ako odgovoriš otkazaću ti punomoćje, ja ne mogu da radim ovako“

Nakon toga Vučeljić je rekao da neće više odgovarati i vraćen je na optuženičku klupu.

Tadić: Ja sam žrtva policije i tužilaštva

Milovan Tadić je optužen da je bio član grupe i da je nagledao pakovanje i preuzimao i prodavao drogu koju su čuvali u restoranu stadiona, kao i da je učestvovao u otmici mladića koji je tu, kako tvrdi tužilaštvo, mučen i silovan. 

On je naveo da je unutar restorana otvoren prostor, nema pregradnih zidova, te da ne postoji mogućnost da neko prođe i da ne vidi šta se unutra dešava. 

„U tom restoranu, navijačkim prostorijama, svakodnevno je boravilo oko 300 ljudi, dolazili su i roditelji dece koju su dovodili tu na treninge, fudbaleri, košarkaši, bilo je koncerata, pripadnici policije i Žandarmerije ulazili su u te prostorije kad god je neki skup. Vršena je i racija u dva navrata, ništa nije nađeno. To nije mogao da bude nikakav bunker, a da to neko ne vidi.“

Tadić je rekao da ne zna kako je tužilaštvo zaključilo da je baš on Miksa kog je spomenuo mladić koji je bio zarobljen na stadionu. 

„Kako je tužilac zaključio da sam ja Miksa kog spominje, jer on nije detaljno rekao niti je vršeno prepoznavanje. Nemam nikakve veze sa drogom koja je nađena na južnoj strani niti ima bilo kakvog dokaza da sam ja imao veze sa prodajom droge“, rekao je Tadić. 

On je istakao da je žrtva policije i tužilaštva – da je pretres stana njegove devojke obavljen protiv zakona, kao i da su ga primoravali da prizna nešto što nije uradio. 

„Ja sam uhapšen jer se s nekim družim, jer nekoga poznajem, stavili me u pritvor kako bih se ja slomio, priznao nešto što nisam uradio i otežao ovaj postupak okrivljenima.“

Tadiću se inače sudi i u drugom postupku – da je kao član obezbeđenja kluba „Tilt“ gostu naneo teško povrede od kojih je preminuo. 

Ivanovski: Meni su Veljko i Marko drugovi

Filipu Ivanovskom sudi , kao i Vučeljiću i Tadiću, zbog droge i otmice. „Osporavam sve navode iz optužnice po svi tačkama. Nikad u životu nisam sa ovim licima, a nisam ni sam, razmeravao, pakovao niti stavljao u promet nikavu drogu“, rekao je.

On je istakao da prostor na stadionu koji koriste navijači nikad nije zvao baza i da mu Veljko Belivuk i Marko Miljković nisu nikakvi organizatori već drugovi.

„Ja živim i radim u Pančevu, imam porodicu, dvoje dece. Posle svih tih aktivnosti bi trebalo da idem u Beograd da merim i pakujem drogu, da osmatram stadion… To već bude osam ujutru, pa ja bi trebalo da sam supermen.“

„Za takozvanu otmicu ne znam ni da li se desila pa samim tim nisam ni u tom učestvovao. Momka nikad nisam video, meni nadimak jeste Fila, ali nemam dugu bradu niti imam crnogorski naglasak kako on objašnjava.“

Ivanovski je pristao da odgovara na pitanja tužioca koji je pitao da li je sa optuženima razmenjivao fotografije droge na šta je on odgovorio odrečno, ali je pitanje isprovociralo Belivuka koji se javio za reč.

„Ja se izvinjavam što pravim pompu, ja ću vas da zamolim da zaštitite naša prava. Osobe kažu neću se izjašnjavati, a tužilac ipak pita. Sad je Ivanovskog provukao na drugi način, znam tačno šta je. Ako neko kaže šest puta ne…“, kazao je sudskom veću.

„Veljko, ne sekiraj se. Super je Filip sve odgovorio“, uskočila je advokatica Miljana Perendija. 

„Odlično je Filip odgovorio… Ja nisam ništa za Filipa rekao. Jer ja znam što je on njega pitao za slike. To što on misli da smo mi glupi, da imamo mišiće a nemamo mozak, to je njegova stvar“, rekao je besno Belivuk.

Karapandžić: Kakva droga? Drogu nisam ni pipnuo

„Jesam navijač i nije mi poznato da je to krivično delo.“, rekao je Boris Karapandžić osvrćući se ne optužbe da je član kriminalne grupe.

Karapandžić je objasnio da je na stadionu ceo život – u restoranu mu je devedesetih majka bila zaposlena kao kuvarica, a otac i kum kao treneri. I sam je tu počeo da trenira boks. Naveo je da je restoran bio mesto okupljanja, gde su se održavale različite humanitarne akcije. 

„Stalno se vrtelo kako sam ja uhapšen na stadionu. Uhapšen sam kod svoje devojke u stanu, to nije nikakv štek stan niti je u tom stanu nađeno išta nezakonito što bi bilo predmet mog hapšenja i zadržavanja.“ 

On je istakao da nikad restoran na stadionu nije nazivan baza. 

„Mi nismo nikakva vojska da bi bila to baza. Tužilac tvrdi da je to čak bunker i da tu nije mogao niko da uđe. To nije istina, tu dolaze atletičari, bokseri, rvači, majke sa decom, dnevno tu prolazi 300 ljudi svaki dan. Ako je utakmica 2.000 ili 3.000 ljudi.“

Rekao je da smatra da je njegovo hapšenje bilo nezakonito, da su ga policajci zastrašivali i pretili mu kao i da ga je sudija za prethodni postupak ispitala iako je proteklo više od 48 sati. 

„A ova droga?“, pitala ga je sudija. 

„Koja droga meni se to ne stavlja na teret, ja samo imam da sam član grupe. Ja drogu nikad nisam ni video ni pipnuo.“

Šejić: Priznao po povukao iskaz

Pre nego što je Aleksa Šejić, optužen za prodaju droge i silovanje, stupio za sudsku govornicu, sudiji se obratio tužilac Saša Ivanić ukazujući da postoji problem u vezi sa Šejićevim iskazom – on je naime najpre u policiji priznao delo, a potom se pokajao i promenio iskaz. 

Sudija je izbacila iz dokaza prvi iskaz pošto je prekršena procedura – prilikom ispitivanja policajci mu nisu rekli da može da ga brani advokat koga on pozove, a ne samo advokat po službenoj dužnosti. Ova odluka suda još nije pravosnažna pa je Šejić ipak dao odbranu. 

On tvrdi da su ga posle hapšenja u policiji tukli i da su mu iznudili priznanje. 

Šejić, koji je radio kao konobar u restoranu na stadionu Partizana i tamo koristio jednu sobu u kojoj je spavao,  policajcima je priznao da je prepakivao i prodavao drogu za grupu. 

„Ja sam uhapšen u Zemunu, bila je neka kontrola u parku, ja sam dao ličnu kartu i oni su rekli pođite s nama, imate potragu odozgo.“

„Prebačen sam u stanicu gde su me ispitivali o nekom momku koga ni ne znam. U svojstvu građanina, dali su mi neki zapisnik. Ubzo su ušla trojica inspektora, oni su se predstavili kao SBPOK. Rekli da krenem sa njima i da imam jednu šansu, da razmislim šta radim. Nijedan inspekor mi se nije predstavio imenom i prezimenom. Ubacili su me u automobil i prevezli na Makiš“.

Šejić je ispričao da je tada tražio da zovu njegovog advokata, ali da se policajci na to nisu obazirali. 

Kako je ispričao, ušao je u prostoriju za ispitivanje i za stolom je bio zamenik načelnika SBPOK-a Nevenko Marić, a inspektori koji su bii sa njim bili su Božidar Stolić koji je osuđen da je davao tajne podatke iz istrage Belivukovom klanu, Igor Krtolica i Vlada Jovanović. 

„Kad sam ja ušao tu prvo što su uradili su me skinuli golog i snimili. Ja sam pitao zašto, rekli – pretres. Počeli su da me maltretiraju, Stolić me je udarao na svaki moj odgovor, tukao me je drškom od metle, terali su me da priznam, ja sam rekao da ne znam ništa, oni su me ispitivali o nekim ljudima.“

Šejić je rekao da su policajci posle nekoliko sati prestali da ga tuku i rekli da mogu da rade šta god hoće jer niko ne zna da je on tu.

„Rekli su da razmislim šta ću da kažem. Krenuli su da prete mojoj porodici, mojoj maloletnoj braći koji ne žive sa mojom majkom već sa babom, i rekli su da će da ih oduzmu. I ja sam stao da razmišljam šta ću. U pola pet ujutru je došao advokat po službenoj dužnosti, nisu dali advokata koga sam ja tražio. Tražio sam Nikolu Ristovića. Dao sam izjavu i lažno sam teretio Tadića. Oni su mene pustili i rekli da će mi napraviti pakao od života ako ja to ne ponovim pred tužiocem“. 

Šejić je istakao da nije želeo da ponovi iznuđeni iskaz, da ga je advokat pritiskao, ali da je od odbio da potpiše sporazum.    

O onome za šta je zapravo optužen, Šejić juče nije govorio. 

Supružnici Sekulić: Nismo držali oružje

Odbranu su izneli i Vlada Georgijev, bivši policajac koji je promenio ime, a nekada se zvao Dragan Sekulić, kao i njegova supruga Slađana Sekulić. 

„Želim da kažem da sve što je navedeno u optužnici nije istina. Nisam bio član organizovane kriminalne grupe, nisam bio član navijačke grupe, nikakva droga kod mene nije nađena niti sam prepakivao i prodavao, nisam stavio na raspolaganje kuću u Tršiću članovima grupe da tamo isprobavaju oružje niti sam držao vatreno oružje“, rekao je Georgijev.

Njegova supruga za koju tužilac tvrdi da mu je dojavljivala koga je sve videla u okolini Partizanovog stadiona i tražila da to prenese Belivuku, takođe je negirala optužbe. 

„Ja nisam počinila nijedno krivično delo, nisam se ni sa kim udruživala, nisam član niti sam znala da takva grupa postoji. Ja sa opojnim drogama nikad nisam imala kontakt, a kamoli da sam se udruživala sa nekim da bih prodavala.

Svoju kuću u Tršiću nikome nisam ustupala niti sam ikog obaveštavala o prisustvu policije u bazi. Niti znam da je stadion baza. Nisam držala nikakvo oružje“, rekla je ona kratko.

Veoma kratko su se sudu obratili NIkola Stefanović i Vladimir Grek koji su istakli da će odbranu izneti tokom postupka. 

O optužbama su se ranije ove nedelje izjašnjavali Belivuk i Miljković, a više o tome šta su rekli pročitajte ovde.

Pročitajte detalje optužnice u tekstu: Optužnica protiv Belivuka: „Meksiko usred Beograda“