Sudeći po izveštaju Stejt departmenta o Srbiji za prošlu godinu stanje se nije značajno promenilo – u državi je i dalje rasprostranjena korupcija, zakoni se nedosledno primenjuju, postupci protiv visokih državnih zvaničnika se ne pokreću i osuđujuće presude su retke. Primetan je i politički pritisak na pravosuđe i javno komentarisanje istraga i sudskih postupaka od strane predstavnika vlasti. 

Piše: Bojana Pavlović 

U Srbiji postoji zakonski okvir koji omogućava da se protiv predstavnika vlasti pokrenu postupci za korupciju, ali se zakon ne sprovodi pa su presude u slučajevima visoke korupcije retkost, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

„Korupcija je preovladavala u mnogim oblastima i ostala zabrinjavajući problem“, navodi se u izveštaju. 

Sudeći po istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela CRTA, a koje se citira u izveštaju, 65 odsto građana veruje da postoji korupcija i da je država neuspešna u borbi protiv nje. Gotovo isti procenat misli da vlada vrši pritisak na pojedince, medije ili organizacije koje su otkrili slučajeve korupcije u koje su navodno bili umešani članovi vlade. 

„U javnosti je bilo široko rasprostranjeno mišljenje da se zakon ne primenjuje dosledno i sistematski i da su pojedini visoki zvaničnici koji su bili umešani u koruptivne radnje ostali nekažnjeni“, piše u izveštaju. 

Stejt department  tvrdi da je pravni okvir za borbu protiv korupcije uspostavljen, ali antikorupcijskim telima nedostaju stručni ljudi i ovlašćenja. Ova tela takođe nisu bila povezana sa pravosudnim institucijama, što je onemogućavalo razmenu informacija i dokaza sa tužilaštvom. 

U izveštaju se navodi da je prošle godine vođena i temeljna istraga o kriminalnoj grupi koju je predvodio Veljko Belivuk, ali da uprkos pisanjima novinara o dubokim vezama ove grupe sa najvišim državnim zvaničnicima, niko iz vlasti zbog ovoga nije uhapšen.

Kada je reč o stanju u pravosuđu, u izveštaju se navodi da Ustav predviđa nezavisno sudstvo, ali su sudovi ostali podložni korupciji i političkom uticaju.

„Pojedini mediji i organizacije civilnog društva kritikovali su što su glavni državni tužilac i predsednik Vrhovnog kasacionog suda imenovani uz prijavu samo jednog kandidata jer to ukazuje na nedostatak sudske nezavisnosti.“

Politički pritisak na pravosuđe i dalje je zabrinjavajući, a bilo je izveštaja o pritisku izvršne vlasti na ličnosti koje su kritikovale pravosuđe.

„Vladini zvaničnici i poslanici nastavili su da javno komentarišu tekuće istrage, sudske postupke i rad pojedinačnih sudija i tužilaca“.

Stejt department u izveštaju podseća i na loše stanje u medijima – najveće probleme vidi u pretnjama i napadima na novinare, kao i „ogromnoj ulozi države u prezasićenom medijskom sektoru”. U dokumentu je ocenjeno da tabloidi i dalje šire dezinformacije, podsećajući i na analizu naslovnih strana koju je Raskrikavanje objavilo prošle godine. 

U izveštaju se spominje i kampanja koju su provladini tabloidi danima vodili protiv KRIK-a, optužujući novinare da su sarađivali sa grupom Veljka Belivuka, kojoj se sudi za brutalna ubistva. Više o stanju u medijima pročitajte ovde.