Otkriće KRIK-a da je policija utvrdila da su bivši ministar policije Nebojša Stefanović i načelnik BIA Marko Parezanović pomagali grupi Darka Šarića, a da posle toga nisu procesuirani, pokazuje da je Srbija „mafijaška država”, kaže za KRIK izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović. Navodi i da je u demokratskim državama nezamislivo ono o čemu je takođe pisao KRIK – da se tek tako sastaju predstavnici obaveštajnih službi i predsednici sudova.   

Piše: Sofija Parojčić

„To je samo još jedan u nizu slučajeva koji pokazuju da je Srbija duboko zarobljena država. Politikolozi ovakvo stanje nazivaju ‘mafijaška država’ i to ne samo zbog očiglednih veza koje postoje između nosilaca najviših državnih funkcija i organizovanog kriminala, nego zato što je i sam način funkcionisanja države podseća na mafijašku organizaciju“, kaže Petrović komentarišući otkriće KRIK-a da je policija identifikovala Stefanovića i Parezanovića kao pomagače Šarićevog klana.

Petrović ističe da uloga BIA i policije u ovom slučaju najbolje pokazuje zloupotrebu funkcija zarad interesa ljudi bliskih vlasti.

„Radi se o potpunom preusmeravanju funkcija bezbednosnih institucija, BIA-e i policije, od toga da oni budu zastupnici nacionalnih državnih interesa, javne i državne bezbednosti, to da oni štite zapravo sumnjive poslove ljudi bliskih vlasti ili koji se nalaze na vlasti“, ističe Petrović.

Sastanak obaveštajaca i predsednika suda – pritisak na sud 

„Skaj” poruke Šarićevih saradnika citirane u dokumentima iz istrage otkrile su i da je u prostorijama BIA održan sastanak kojem su, između ostalog, prisustvovali Parezanović i predsednik Apelacionog suda Duško Milenković. Tema sastanka bila je, vidi se iz poruka, plan kako da se utiče na sudiju Milimira Lukića, predsednika veća koje je odlučivalo o presudi kojom je Šarić bio osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca gotovo šest tona kokaina. 

U demokratskim državama, smatra Petrović, sastanak funkcionera obaveštajne agencije i predsednika suda bio bi shvaćen kao direktan pritisak na sud. 

„To u normalnim državama svakako ne bi bila praksa. Ali, s obzirom na ulogu BIA koju ona ima dug niz godina, i da se zapravo postavila kao nekadašnja državna bezbednost, onda to u ovakvim uslovima dođe normalno. U normalnim državama zna se koji su mogući institucionalni mehanizmi saradnje i razmene informacija između bezbednosno-obaveštajnih službi i drugih institucija i kako se to kordinira.“

Na sudiju Lukića, kako se diskutuje u porukama, mogao je da bude izvršen samo institucionalni pritisak. Predsednik suda Milenković je članovima grupe navodno objasnio da njihov problem može da reši „samo jedan čovek” – svemogući funkcioner kojeg su nazivali Oskar. Ovaj, za sada neidentifikovani uticajni funkcioner, zaključuje se iz poruka, odlučuje o svemu i može da utiče čak i na sudije. 

Nije teško pogoditi ko je Oskar

Petrović kaže da nije teško zaključiti ko je Oskar i da je osnovano pretpostaviti da je to predsednik države.

„Dosta se u javnosti spekulisalo ko je Oskar. Ako uzmemo u obzir činjenicu da mi imamo jednog čoveka koji za sebe kaže da je najmoćniji u državi, da svi drugi koji su trenutno na političkim funkcijama, treba da za to budu zahvalni njemu, onda zapravo možemo i da zaključimo da se radi o Aleksandru Vučiću“, keže Petrović.

„Osnovano je da pretpostavimo da je o njemu reč. Jedini on ima toliku političku moć i nalazi se na tom institucionalnom položaju da svojom, pre svega neformalnom moći, može da utiče na sudije.“

Stefanović je, prema istrazi, Šarićevoj grupi dodelio dva svoja saradnika iz policije koji su pomagali klanu, ali je i sam grupi dostavljao poverljive informacije iz policije. Poruke sa „skaja“ otkrivaju i da je od kriminalaca dobio sat od 17.000 evra. Nakon što je KRIK objavio tekst, on je negirao da je bio u kontaktima sa osuđenim kriminalcima i optužio KRIK da iznosi laži. Nije se osvrnuo na dokument policije koji otkriva da je upravo on Edo. 

Parezanović je za KRIK takođe naveo da nije komunicirao sa kriminalcima niti imao „skaj“ telefon. 

Predsednik suda Milenković je nakon objavljivanja teksta rekao da nikada nije učestvovao u koruptivnim radnjama, ali nije negirao da je prisustvovao sastanku u sedištu BIA. 

Nakon što je KRIK objavio tekst, Tužilaštvo za organizovani kriminal je potvrdilo da je primilo krivičnu prijavu u kojoj je policija identifikovala Stefanovića i Parezanovića kao pomagače Šarića, ali je naveo da im policija nije poslala dokaz da se iza nadimaka Edo i Markus kriju baš ovi funkcioneri. Ipka, tužilaštvo nije objasnilo zašto od policije nije tražilo dodatne informacije.

Pročitajte više u KRIK-ovoj priči o vezama Stefanovića i Parezanovića sa Šarićevom grupom