Obaranje dokaza protiv Belivuka

Obaranje dokaza protiv Belivuka

Na suđenju vođi navijača Partizana Veljku Belivuku za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića u januaru prošle godine, advokati su osporavali da DNK pronađen na automobilu korišćenom prilikom ubistva pripada Belivuku. Iako je u istrazi navedeno da je Belivukov DNK pronađen i blizu mesta ubistva, veštakinja je danas rekla da je to bila greška.

Piše: Bojana Pavlović

Milošević je ubijen krajem januara prošle godine, a njegovo telo nađeno je u jutarnjim časovima na tramvajskim šinama u centru Beograda. Belivuk je uhapšen nedelju dana kasnije.

Iako je najpre bio označen kao direktni izvršilac ubistva, Belivuk je optužen da je pomogao nepoznatom počiniocu i to tako što je ukrao tablice sa jednog automobila i stavio ih na onaj koji je korišćen prilikom ubistva.

U vezu sa zločinom dovodi ga jedino DNK nađen na ovim automobilima.

Sudski veštak Milica Keckarević Marković sa Biološkog fakulteta svedočila je o ovim tragovima. Ona je navela da je na čauri na licu mesta nađen trag nepoznate muške osobe, a da su Belivukovi tragovi nađeni na automobilima.

Belivukovi branioci postavljali su joj pitanja pokušavajući da dovedu u pitanje tačnost njenih nalaza.

Za odbranu nije bilo sporno da DNK nađen na „škodi“ sa koje su uklonjene tablice pripada Belivuku, ali su zato na sve načine pokušavali da obore da su njegovi tragovi i na „mazdi“ korišćenoj za ubistvo.

Veštakinja je rekla da je DNK pronađen na bravici gepeka ovog automobila „mešani biološki trag“ što znači da, osim Belivukovog, postoji i DNK drugih osoba. Ovakav nalaz  išao je naruku odbrani koja je insistirala na tome da je da je sa mnogo manje sigurno da je na „mazdi“ Belivukov DNK.

Na postupak protiv Belivuka moglo bi da utiče i to što se u konačnom izveštaju veštakinje ne spominje da je njegov genetski materijal pronađen i na kapiji u Ulici 27. marta gde je ubijen Milošević, iako je to pisalo u prijavi dostavljenoj tužilaštvu.

Keckarević Marković je objasnila da je reč o grešci i da na navedenoj lokaciji nije nađen nijedan dokaz koji vodi do Belivuka.

Neki od dokaza biće neupotrebljivi na sudu pošto je veštačenjem utvrđeno da ih je kontaminirao policajac tokom prikupljanja.

Svedočili su i veštaci iz Kriminalističko-tehničkog centra policije koji su upoređivali snimke sigurnosnih kamera iz Ulice 27. marta. Oni su ispričali da se na snimcima vidi ubica u tamnoj jakni i pantalonama na kojima je bila presavijena nogavica, ali da ga nije moguće identifikovati.

Belivuk je više puta osuđivan i to za nasilnično ponašanje i nanošenje teških telesnih povreda. Bio je prijatelj i najbliži saradnik vođe navijača i kriminalca Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi koji je ubijen u oktobru 2016.

Većina članova grupe radilа је kao obezbeđenje beogradskih splavova, a pojedini su umešani i u poslove sa drogom. Belivuk je tokom istrage ispričao da je tako i upoznao Miloševića pošto su jedno vreme zajedno obezbeđivali splav „Fristajler“, ali da su prekinuli kontakt posle tuče koja je 2014. izbila među njihovim drugovima.

U trenutku ubistva Miloševića, Belivuk je trebalo da je u kućnom zatvoru na koji je osuđen zbog prebijanja pripadnika obezbeđenja direktora Partizana Miloša Vazure. On je, međutim, bio na slobodi pošto presuda nije stupila na snagu.

Pročitajte sve vesti o ovom slučaju

Pročitajte priču o Aleksandru Stankoviću

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *