Međunarodni institut za demokratiju: Srbija među 10 zemalja sa najvećim padom demokratije

Međunarodni institut za demokratiju: Srbija među 10 zemalja sa najvećim padom demokratije

Foto: N1

Više od polovine demokratskih zemalja u svetu je nazadovalo u protekloj deceniji, a Srbija je jedna od 10 država u kojima je zabeležen najveći pad demokratije, navodi se u danas objavljenom izveštaju Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA).

Izvor: Beta

Već pet godina zaredom broj zemalja koje se kreću ka autoritarizmu je otprilike tri puta veći od broja onih koje idu u demokratskom pravcu. Apsolutni broj demokratija se smanjuje, a od 2020. godine ni Srbija, Mali i Obala Slonovače nisu više demokratije, navodi se u izveštaju „Stanje demokratije u svetu 2021“, a o stanju u Srbiji piše i u izveštaju o demokratiji u Evropi.

„Ovaj izveštaj naglašava demokratski slom u Srbiji, jer se posle ozbiljnih problema sa izborima 2020. ne može više smatrati demokratijom. To dovodi u pitanje buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji“, naveo je u predgovoru izveštaja o Evropi Adam Bodnar, dekan Pravnog fakulteta poljskog Univerziteta društvenih i humanističkih nauka.

U izveštaju se ističe da je više od polovine demokratija u svetu nazadovalo u najmanje jednom aspektu demokratije u proteklih 10 godina. Među zemljama koje su zabeležile najveći pad od 2010, mereno po svih 16 kriterijuma demokratije koji su ocenjivani u ovom izveštaju, nalaze se Srbija, Poljska, Slovenija, Mađarska, Turska, Nikaragva i Brazil.

„Broj zemalja u kojima demokratija nazaduje nikada nije bio viši nego u poslednjoj deceniji. Pošto su mnoge od tih zemalja velike, one predstavljaju više od 30 odsto svetske populacije. Sada 70 odsto svetske populacije živi ili u nedemokratskim režimima ili u zemljama sa opadajućom demokratijom. Procenat svetskog stanovništva koji živi u jakim demokratijama je samo devet odsto“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se podseća da Srbija prvi put posle 20 godina nije više u kategoriji demokratija nego hibridnih režima – koji su nedemokratski i predstavljaju kombinaciju odlika demokratskih i autokratskih režima.

„Srbija, koja nazaduje od 2013, konačno je postala hibridni režim 2020. Tokom tog perioda, vladajuća Srpska napredna stranka je ograničila i diskreditovala civilno društvo i uvela ograničenja slobode medija“, piše u izveštaju i konstatuje se da u Evropi postoje tri hibridna režima – Srbija, Rusija i Turska, dva autoritarna – Azerbejdžan i Belorusija i 39 demokratija.

IDEA u dokumentu o demokratiji u Evropi navodi da je kvalitet demokratija stagnirao ili opao za protekle dve godine, ne malim delom zbog pandemijske krize. Pandemija je u zemljama Zapadnog Balkana, istočne Evrope i Kavkaza, dodaje se, uništila gradivne blokove demokratije, uključujući pravedne izbore, slobodu udruživanja i izražavanja i kontrolu vlade.

Nekoliko zemalja, uključujući Srbiju, iskoristile su navodnu opasnost od dezinformacija o pandemiji za dalje gušenje slobode govora, konstatuje se u izveštaju. Vlasti u Srbiji pokušavale su da ograniče pristup informacijama i kontakte novinara sa zdravstvenim radnicima, kao i da ućutkaju kritičare i spreče izveštavanje u pandemiji.

Pandemija je bila veliki test za slobodne izbore, a pojačane onlajn kampanje povećale su i značaj dezinformacija, stranog mešanja i zloupotrebe podataka. Izborno okruženje u Srbiji 2020. odlikovale su duboke političke podele, bojkoti parlamenta i izbora i društvena polarizacija, uz „opasnu fuziju“ državnih i partijskih resursa i korišćenje komunikacije o pandemiji za dobijanje izbornih koristi, piše u izveštaju.

Zbog bojkota parlamenta pre pandemije, a zatim i bojkota parlamentarnih izbora, jer su opozicione partije tražile odlaganje izbora dok se ne obezbede jednaki i fer uslovi, Srbija je zabeležila značajan pad po kriterijumima čisti izbori, sloboda izražavanja i efikasan parlament. Srpski parlament, dodaje se u izveštaju, nije vršio proaktivan i suštinski nadzor izvršne vlasti.

Comments are closed.

STIGLA JE KRIK APLIKACIJA!

Požuri! Skini našu aplikaciju što pre i među prvima saznaj nova otkrića i vesti o kriminalu i korupciji!

Skini KRIK aplikaciju sa Google Play