„Mislim da je veoma važno što prvi put posle 20 godina obeležavanje godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije nećemo dočekati pozivajući na istragu i sudsku odluku. Imamo danas prvostepenu presudu, imamo utvrđeno činjenično stanje o kojem je tužilac izneo ubedljivu optužnicu i mislim da, kao profesija, treba da budemo zadovoljni onim što se danas dogodilo“, naveo je nakon izricanja presude Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Piše: Milica Vojinović

Na pitanje novinara N1 o tome kako misli da je slučaj rešen s obzirom na to da se, ni nakon presude, ne zna ko je pucao u Ćuruviju, kao ni ko je naručio ovo ubistvo, Matić je kazao da je utvrđeno na koji način je ono izvršeno.

„Imamo one elemente koje je moglo tužilaštvo posle toliko godina, odnosno istražni tim, da utvrdi. Ostaje još prostora da se i drugi elementi koji nedostaju u ovoj presudi utvrde“, dodao je.

On je naveo i da je dug put do pravosnažne presude, ali da se nada da će današnja presuda biti potvrđena.

„Ovo je veoma važna poruka i za pitanje nekažnjivosti ubistava novinara“, kazao je on ističući da je napravljen pomak zahvaljujući „jednom veoma dobrom istražnom timu, radu Komisije za istraživanje ubistava novinara i, mora se reći, nekoj političkoj volji da ovo ubistvo takođe bude rešeno.“

Podsetimo, danas su za ubistvo novinara Ćuruvije osuđena četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB) na ukupno 100 godina zatvora. Radomir Marković, bivši načelnik DB-a osuđen je na 30 godina zatvora zbog podstrekivanja na ubistvo, dok su kao saizvršioci osuđeni Milan Radonjić na 30, Miroslav Kurak na 20 i Ratko Romić na 20 godina zatvora.

Iako je Kurak bio optužen da je pucao u Ćuruviju, sud je danas presudio da je direktan izvršilac ubistva nepoznato lice, ne objasnivši detaljno Kurakovu ulogu u ovom zločinu. Do danas nije utvrđeno ni ko je nalogodavac ubistva Ćuruvije, a u optužnici se navodi da je reč o „NN licu iz najviših struktura vlasti.

Presuda je doneta većinom glasova i ona nije konačna već se na nju Apelacionom sudu mogu žaliti i odbrana i tužilaštvo.

Vlasnik i urednik novina Dnevni telegraf i Evropljanin, Slavko Ćuruvija, ubijen je 11. aprila 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu. U trenutku ubistva, sa njim je bila njegova prijateljica Branka Prpa koja je i jedini svedok likvidacije.

Ćuruvija je, utvrdilo je tužilaštvo, ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga“, sa ciljem da se „očuva politička vlast i moć i ograniči sloboda medija“.

Ključni momenat u istrazi bio je iskaz nekadašnjeg načelnika JSO Milorada Ulemeka Legije. Ubrzo su optužena četvorica bivših pripadnika DB-a, a u optužnici je navedeno i da je ova služba pratila Ćuruvijino kretanje i komunikaciju mesecima pre, kao i na sam dan ubistva, što je zabeleženo u dosijeu „Ćuran“, spisima DB-a o praćenju Ćuruvije.

Sud je u toku postupka doneo nekoliko kontroverznih odluka poput izbacivanja pojedinih dokaza koje je Apelacioni sud potom vratio u postupak.

Pročitajte vest sa izricanja presude za ubistvo Ćuruvije.