Jučerašnjoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost prisustvovao je Ivica Tončev, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova koji godinama održava kontakte sa kriminalcima, o čemu je ranije pisao KRIK.
Piše: Bojana Jovanović
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sazvao je sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj je razmatrana bezbednosna situacija u Srbiji i na zapadnom Balkanu, kao i stanje na Kosovu i Metohiji. Savet je konstatovao da je Srbija stabilna i da ne postoji mogućnost značajnijeg ugrožavanja mira i bezbednosti.
Sednici su, osim predsednika, prisustvovali premijer, ministri odbrane, pravde i unutrašnjih poslova, načelnik Generalštaba, predstavnici obaveštajnih službi BIA, VOA i VBA, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju, ali i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Ivica Tončev.
Tončev nije član Saveta, ali je predviđeno da se na sednicu mogu pozvati i predstvanici drugih državnih organa. Nije jasno zbog čega je Tončev pozvan, kao i kako je to moguće s obzirom da je poznato da je sklapao poslove sa kriminalcima.
On je jedan do najbližih saradnika Ivice Dačića. U zavisnosti od funkcije na kojoj je bio Dačić, i Tončev je menjao pozicije – bio je njegov savetnik za nacionalnu bezbednost, za evropske integracije, a državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova postao je u decembru prošle godine.
Tončev je, uporedo s tim, godinama održavao bliske kontakte sa ljudima iz sveta kriminala, o čemu je KRIK pisao.
Radio je za poznatog crnogorskog mafijaša Branislava Šaranovića ubijenog 2009. godine. Tončev je bio direktor Šaranovićeve firme „Fil-Šar“ u Austriji, istovremeno dok je radio kao Dačićev savetnik. Više o tome kako je funkcionisao Šaranovićev klan u pljačkama, kidnapovanjima i likvidacijama možete pročitati u priči koju je KRIK objavio juče.
Tončev je ispričao novinarima da je direktor bio samo formalno, odnosno da je samo učinio uslugu Šaranoviću jer mu je bio potreban neko u Beču ko će da preuzima poštu firme.
KRIK je u septembru pretprošle godine objavio snimak sastanka Tončeva i Rodoljuba Radulovića kome se sudi da je sa narko-bosom Darkom Šarićem učestvovao u švercu 1,8 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Njihov sastanak je održan u aprilu 2009. godine, u vreme dok je Tončev bio savetnik za nacionalnu bezbednost ministra policije Ivice Dačića, a Radulović pripremao pošiljku kokaina iz Argentine za Evropu. Zaštićeni svedok na procesu protiv Šarića i Radulovića, Draško Vuković, ispričao je da je narko-klan dobijao poverljive informacije iz ministarstva unutrašnjih poslova, što je pomoglo kriminalcima da izbegnu hapšenja.
Tončev je novinarima KRIK-a rekao da je to bio kratak poslovni sastanak i da je jedva poznavao Radulovića. Na snimku se, međutim, vidi da njihov odnos prisniji – Radulović mu šapuće na uvo, tapše ga po grudima i ljube se u obraz.
Novinari KRIK-a otkrili su i da je Tončev u Austriji imao firmu sa Milutinom Markovićem, zvanim Puta, koji je prema podacima BIA povezan sa međunarodnom trgovinom drogom i dovodi se u vezu sa Dragoslavom Kosmajcem.
Tončev je potvrdio da je imao firmu sa Markovićem, ali da nije znao da je Marković bio umešan u kriminalne aktivnosti u vreme kada su bili poslovni partneri. „Ako je on sarađivao sa Kosmajcem, to je njegov problem… nije moj“, rekao nam je Tončev 2013. godine.
U izveštaju BIA o Tončevu navodi se i da je dugogodišnji prijatelj Nenada Milenkovića – koji je, pod sumnjom da se bavi trgovinom heroinom, po poternici uhapšen u Bugarskoj 2003. i izručen Srbiji, ali optužnica protiv njega nije podignuta.
Tončev i Milenković redovno su se sastajali u Beogradu i Surdulici, uključujući i kućne posete, i nakon što je Tončev imenovan za Dačićevog savetnika, piše u izveštaju. Tončev nam je, međutim, rekao da je Milenković njegov poznanik iz rodnog mesta, da ga zna samo površno, ali da nisu prijatelji.
Novinari KRIK-a objavili su fotografiju na kojoj čuveni kriminalac Boris Petkov grli mladog Tončeva. Prema navodima Bele knjige o organizovanom kriminalu, Petkov je bio jedan od krupnijih krijumčara heroina iz Turske i Bugarske u zemlje Evropske Unije. Bio je osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu zbog učešća u ubistvu kriminalnog suparnika. Umro je 2002. godine.
Tončeva tužilaštvo nije saslušalo povodom njegovih kontakata sa ovim kriminalcima.
