Prestavnici udruženja sudija i tužilaca istakli su na konferenciji za novinare da su predlozi ustavnih promena koje je podnelo Ministartvo pravde nepopravljivi, da ih treba povući i predložiti nove. Prema njihovim rečima amandmani ne ispunjavaju osnovni uslov – da se smanji uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku.

Piše: Bojana Pavlović

Šest strukovnih udruženja uputilo je otvoreno pismo Narodnoj skupštini, Vladi Srbije i Ministarstvu pravde u kome su istakla da predloženi ustavni amandmani slabe nezavisnost sudstva, a jačaju politički uticaj na pravosuđe. Udruženja su odbila da učestvuju u javnoj raspravi o novim amandmanima ocenjujući ih kao neprihvatljive.

Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije istakao je da je ovo udruženje odgovorilo na prvobitni poziv ministarstva i uputilo svoja rešenja za ustavne amandmane prošle godine, ali da se nijedan od njihovih predloga nije našao u radnoj verziji koju je objavilo ministarstvo.

„Mi smo se uključili u javnu raspravu nadajući se da ćemo čuti zbog čega se ministarstvo odlučilo za ova rešenja i zašto naši predlozi nisu usvojeni. Ništa od toga se nije desilo i zbog toga smo odlučili da više ne učestvujemo“, rekao je Hadžiomerović.

On je rekao da predloženi amandmani ne ispunjavaju najvažnije uslove – da se smanji uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku i zatražio da se izrade novi jer su ovi „bruka za državu“.

„Uticaj je i dalje jako prisutan samo što je sada izmešten u vladajuću političku većinu. Visoki savet sudstva je oslabljen i pretvoren u instrument te većine zbog načina izbora pet članova koji nisu sudije. Uvodite istaknute pravnike, a o tome ko je istaknuti pravnik odlučivaće skupština.“

Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije istakla je da predstavnici struke u Državnom veću tužilaca trenutno uspevaju da se izbore za svoja prava što neće moći ukoliko većinu u tom telu čine istaknuti pravnici. Prema njenim rečima ove izmene predstavljaju kaznu za slobodu mišljenja koje je Državno veće tužilaca pokazalo u svom radu.

Sudija Miodrag Majić iz Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS istakao je da je struka prvi put nastupila sa jedinstvenim stavom i naišla na tvrdoglavo negativan odgovor.

„Imate jasan otpor struke ovome što pokušava da se uvede. Imate jedinstven stav koji kaže ʼPovlačite, ovo je nepopravljivoʼ. To se retko dešava u debatama. Međutim, njihov odgovor je tvrdoglavo ʼNeʼ i ʼMi ćemo ovo terati do krajaʼ“.

Majić je podsetio na jučerašnju izjavu ministra policije Nebojše Stefanovića u vezi sa rušenjem u Savamali da su se građani na izborima izjasnili o tom slučaju.

„Približavamo se društvu gde će se presude donositi SMS porukama i izjavama poput ʼAko hoćeš da me učiniš odgovornim i izvedeš pred sud, prvo skupi više birača od meneʼ“, istakao je Majić.

Podsetimo, krajem januara Ministarstvo pravde izradilo je nacrt izmena Ustava koje se odnose na pravosuđe u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Ono na čemu je EU insistirala jeste poboljšanje položaja pravosudnih institucija, odnosno jačanje nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca.

Udruženja su od početka isticala da predloženi amandmani ne ispunjavaju ove uslove.

Amandmanima je predviđeno da Visoki savet sudstva ima deset članova, pet iz redovа sudijа i pet istаknutih prаvnikа koje birа Nаrodnа skupštinа. Takozvani zlatni glas imao bi predsednik ovog tela koji se bira iz redova istaknutih pravnika.

U  amandmanima je izostavljeno da je zabranjen svaki uticaj na sudiju u obavljanju njegove funkcije, a dodato da ministar može pokrenuti disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova.

Današnjom konferencijom koja je nosila naziv „Ima govora o povlačenju amandmana“ strukovna udruženja odgovorila su na nedavnu izjavu ministarke pravde Nele Kuburović da će amandmani biti usvojeni i da o njihovom povlačenju nema reči.

Konferenciju su organizovali Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika i Beogradski centar za ljudska prava.