Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića i jedan od najmoćnijih ljudi u državi, poslovno je sarađivao sa Dejanom Stanimirovićem zvanim Markos, kriminalcem uključenim u međunarodni šverc droge, otkriva KRIK. Stanimirović je ubijen 2020. u Kolumbiji, u kući Hosea Visenta Rivere Mendoze poznatog kao Vojnik – bivšeg šefa paravojne grupe „Junaci ravnice“ (Heroes del Llano) i osumnjičenog narko-bosa. Predsednikov kum za KRIK tvrdi da svog bivšeg poslovnog partnera pamti kao karatistu, kao i da su izgubili kontakt pre 16 godina.
Pišu: Bojana Jovanović, Dragana Pećo
Kada je Kolumbija u proleće 2020. zatvorila granice zbog pandemije koronavirusa, bivši šampion u karateu Dejan Stanimirović zvani Markos našao se u gostima kod šefa paravojne grupe Hosea Visenta Rivere Mendoze.
Rivera je Stanimirovića ugostio u svom domu u gradiću Gvamal, udaljenom oko četiri sata vožnje od prestonice Bogote. Proslavljao je rođendan svog posinka 31. marta 2020. i tog dana je satima pio alkohol sa gostom iz Srbije. Žurka se, međutim, završila krvoprolićem u kojem su obojica stradala. Stanimirović je ubio Riveru, nakon čega je slavljenik ubio njega, piše u dokumentaciji koju poseduje KRIK.
Dejan Stanimirović Markos uslikan tokom policijskog nadzora
(foto: policija)
Njih dvojicu spajala je jedna stvar: policija je sumnjala da su bili uključeni u poslove šverca kokaina. Ipak, zbog čega je Stanimirović posetio Riveru, u kakvim su odnosima bili i zašto su ušli u sukob kobne noći, do danas nije poznato.
To, međutim, nije jedina tajna koju je Stanimirović odneo u grob.
Stanimirović, koji se prema podacima iz Europola bavio međunarodnim švercom droge, u Srbiji je imao poslovnih veza sa jednim od najmoćnijih ljudi. Novinari KRIK-a i OCCRP-ja otkrili su da je Stanimirović imao zajedničku kompaniju sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika države Aleksandra Vučića.
Njih dvojica bili su suvlasnici telekomunikacione kompanije „Bel Mobile”. Nije poznato kako je došlo do ovog poslovnog partnerstva koje je trajalo šest godina – firma je ugašena 2010.
Petrović novinarima KRIK-a nije objasnio detalje, ali je kratko naveo da je u to vreme Stanimirović bio uspešan sportista.
„Gospodin kojeg pominjete je u vreme kada smo poslovno sarađivali bio svetski prvak u karateu. Šta se sa njim dešavalo posle ja zaista ne znam, jer ga nisam video od 2007. godine. Nisam ni znao da je, kao što kažete, ubijen“, naveo je Petrović – iako su se vesti o Stanimirovićevoj smrti mesecima pojavljivale u domaćim medijima.
Nikola Petrović, kum predsednika Srbije
(foto: Elektromreža Srbije)
Predsednikov kum novinare je optužio da ga proganjaju.
„Do sada ste obrađivali period do 2012. godine, vezujući sva dešavanja u mom poslovnom i privatnom životu za dolazak na vlast Aleksandra Vučića, a sada ste počeli da sežete i dalje u prošlost, pa me ne bi začudila ni pitanja koja bi se odnosila na Vaša saznanja o mojim malverzacijama u vrtićkoj grupi ili o poznanstvima sa kompromitovanim pionirskim predvodnicima“, naveo je Petrović u pisanom odgovoru.
Ovo, međutim, nije prvi put da novinari otkrivaju poslovna partnerstva predsednikovog kuma sa osobama koje su bile pod sumnjama da su uključene u kriminal.
Pre dve godine OCCRP i KRIK otkrili su da je Petrović kupio avio-kompaniju od Stanka Subotića – kontroverznog biznismena koji je poslovao sa osuđenim narko-bosom Darkom Šarićem. Novinarska organizacija BIRN objavila je fotografije na kojima se Petrović grli sa Zvonkom Veselinovićem, najuticajnijim srpskim kriminalcem sa severa Kosova.
U Srbiji su granice između organizovanog kriminala i politike zamagljene do te mere da je teško razlikovati političare i državne službenike od kriminalaca, kaže za KRIK Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
„Veze između ljudi na vlasti i organizovanog kriminala u Srbiji ključni su faktor sprečavanja razvoja i demokratizacije zemlje u poslednjih trideset godina“, kaže Elek. „Ove veze potkopavaju napore državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i narušavaju poverenje javnosti u institucije i demokratiju“.
Ceo odgovor Nikole Petrovića novinarima KRIK-a
Nikola Petrović pripada uskom krugu osoba od poverenja predsednika Aleksandra Vučića, što ga čini jednim od najmoćnijih ljudi u zemlji.
Tokom godina, njegova moć i bogatstvo rasli su paralelno sa karijerom njegovog kuma – ubrzo pošto je Vučić došao na vlast 2012, Petrović je postavljen na mesto direktora „Elektromreže Srbije“, profitabilnog državnog preduzeća koje se bavi prenosom električne energije.
Po odlasku sa funkcije krajem 2016, Petrović se posvetio privatnom biznisu u istoj oblasti. Bogatstvo je uvećao zahvaljujući i tome što se na račune njegovih kompanija svake godine slivaju milioni evra iz državnog budžeta, jer država od njegovih firmi otkupljuje struju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov kum Nikola Petrović
(foto: Elektromreža Srbije)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov kum Nikola Petrović
(foto: Elektromreža Srbije)
Istovremeno sa vidljivim poslovima u Srbiji, osnivao je tajne ofšor kompanije u inostranstvu.
Neke od njegovih skrivenih poslova razotkrili su novinari OCCRP-ja i KRIK-a. Tako, u međunarodnom novinarskom istraživanju „Otvoreni Luksemburg“ novinari su otkrili da je Petrović u januaru 2019. otvorio firmu u Luksemburgu preko koje je potom pokrenuo biznise u Srbiji – proizvodnju solarne energije, trgovinu farmaceutskim proizvodima, pa čak i avionski prevoz. Upravo avio-kompaniju je kupio od Stanka Subotića, biznismena sa kriminalnim vezama, i to dosta ispod cene, pokazali su podaci iz ovog novinarskog istraživanja.
Drugu ofšor kompaniju Petrović je imao na Britanskim Devičanskim Ostrvima i preko nje račun u Švajcarskoj. Ovu firmu nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije iako je bio u obavezi da to uradi, otkrili su novinari u drugom globalnom istraživanju „Pandorini papiri“.
Petrovićevo poslovno partnerstvo sa Stanimirovićem nije bilo skriveno iza ofšor kompanija, ali do danas nije bilo poznato u javnosti.
Njih dvojica bili su suvlasnici firme za telekomunikacije „Bel Mobile“ iz Beograda. Novinari su u poslovnoj dokumentaciji pronašli ugovor koji pokazuje da je Petrović 2004. godine postao jedan od vlasnika firme – kada je preuzeo većinski udeo od 51 posto.
Čime se sve bavila kompanija nije poznato, ali dokumenta govore o tome kako su Petrović i Stanimirović pokušali da iz vlasništva izbace osnivača firme – takođe kontroverznog biznismena.
U godini velike krize u zemlji izazvane raspadom Jugoslavije, ratom i hiperinflacijom biznismen Zoran Marković vratio se iz Kanade u Beograd sa idejom da pokrene, kako je kasnije sam ispričao u jednom intervjuu, pejdžing sistem koji je u Kanadi u to vreme uveliko funkcionisao.
Uz daleko poznatiju firmu „Bel Pagette“, 1993. godine osnovao je i „Bel Mobile“. Kompanija je početkom dvehiljaditih, kako je opisuju oskudni novinski tekstovi iz tog vremena, bila internet provajder i trebalo je da u područjima u kojima nisu postojali uslovi za fiksnu telefoniju istu zameni bežičnim sistemom.
Marković je 2002. godine prodao četvrtinu vlasništva Dejanu Stanimiroviću, vidi se u poslovnim dokumentima. U narednim godinama, prepustio mu je i upravljanje nad firmom – prebacio je na Stanimirovića još jedan deo vlasničkog udela i postavio ga za direktora.
Marković je tada imao i druge obaveze.
Vlada ga je postavila za direktora državne firme za proizvodnju slatkiša „Hissar“ kako bi je pripremio za privatizaciju. Stvari su, međutim, krenule naopako. Marković je 2003. godine uhapšen i optužen za zloupotrebe u firmi. Nakon suđenja koje je trajalo 10 godina osuđen je uslovno – jer je sebi obezbedio poslovno putovanje u Kanadu bez saglasnosti upravnog odbora.
Biznismen Zoran Marković
(foto: Markovićev fejsbuk profil)
Istog meseca kada je Marković izašao iz pritvora, marta 2004, Nikola Petrović potpisao je ugovor i postao jedan od suvlasnika „Bel Mobile“. Stanimirović mu je prodao 26 procenata vlasništva, dok je približno toliko kupio od četvrtog manjinskog suvlasnika. Na ovaj način, Petrović je postao većinski vlasnik što je zavedeno u poslovnom registru više od godinu dana kasnije.
Petrović i Stanimirović su, kako se vidi u dokumentaciji, pokušali da Markovića izbace iz firme. U julu 2004. sazvali su skupštinu osnivača i na njoj odlučili da Markoviću oduzmu njegov deo vlasništva i međusobno ga podele. Povod je bio, kako piše u zapisniku sa skupštine, to što Marković navodno nije „ispunjavao obaveze iz osnivačkog akta preduzeća“.
Ovo im, međutim, nije pošlo za rukom. Agencija za privredne registre nije želela da usvoji njihovu odluku, pa je Marković ostao vlasnik firme.
Ovakvo prisilno partnerstvo nije bilo funkcionalno. Kompanija je zapala u finansijske probleme i dugovi su se gomilali. Računi su joj zbog toga blokirani 2007, a tri godine kasnije firma je otišla u stečaj. Iste godine, 2010, je i ugašena.
Čak i više od deset godina kasnije, Marković ne želi da govori o ovom slučaju.
„Ne interesuje me bilo kakve izjave da dajem. Dosta sam zbog toga nadrljao u životu i molim vas nemojte me zvati”, rekao je Marković, a potom telefon dodao supruzi koja je novinare upozorila da ga više ne zovu.
„On se sada uzrujava, molim Vas sa ovim stanite. Mi ovo shvatamo kao pritisak i uznemiravanje. Zaboravite ovaj broj”, rekla je supruga.
Posle ovog propalog poslovnog poduhvata, Petrović je imao sreće – njegov kum i blizak prijatelj Aleksandar Vučić došao je na vlast. Od tog trenutka Petrovića prati samo uspeh: preuzeo je upravljanje nad važnom državnom kompanijom i proširio svoju privatnu imperiju.
Njegov bivši poslovni partner Stanimirović je, kako policija sumnja, imao takođe unosan, ali opasniji posao.
Pogledajte ključna dokumenta Stanimirovićeve i Petrovićeve firme
Iza Stanimirovića bila je uspešna sportska karijera. Još kao junior osvajao je medalje u karateu, a i kasnije kao senior bio je pobednik na domaćim i međunarodnim turnirima u Japanu i u Škotskoj.
Ipak, uplovio je i u kriminalne vode, novinari su saznali od više izvora.
Imao je važnu ulogu u međunarodnom švercu droge iz Južne Amerike za Evropu, tvrdi izvor iz Evropske policijske službe (Europola).
„Stanimirović je predstavnik klana koji švercuje kokain iz Južne Amerike u istočnu Evropu i u dosijeima Europola vodi se kao osoba umešana u trgovinu drogom u Portugalu, Srbiji, Hrvatskoj i Nemačkoj. Pripada narko-klanu balkanskog porekla koji uvozi velike količine droge u Evropu”, rekao je novinarima KRIK-a i OCCRP-ja izvor iz Europola, koji je želeo da ostane anoniman.
Pasoš Dejana Stanimirovića Markosa (foto: policija)
Pasoš Dejana Stanimirovića Markosa (foto: policija)
Stanimirović je, prema rečima njegove porodice, živeo u Španiji. Posećivao je i Južnu Ameriku, prema podacima koje je skupio KRIK.
Kolumbija, u koju je Stanimirović otputovao 2020. godine, jedna je od država koju kriminalci sa Balkana često posećuju zbog posla kojim se bave – šverca kokaina – budući da je među glavnim destinacijama za kupovinu ove droge koja se potom šalje u Evropu. Neki od najvećih narko-bosova sa ovih prostora snabdevali su se u ovoj zemlji – poput Darka Šarića, osuđenog za šverc gotovo šest tona kokaina, i Ivana Armuša, koji je uhapšen u Kolumbiji sa pola tone kokaina 2021. godine.
Podaci koje su novinari dobili od peruanske policije pokazuju da je Stanimirović tokom januara i decembra 2015. godine posećivao i Peru – državu koja je, pored Kolumbije, drugi najveći proizvođač kokaina.
Čovek kojeg je Stanimirović posetio u Kolumbiji, sumnjiči se da je trgovao kokainom. Pored toga, Hose Visent Rivera Mendoza zvani Vojnik, poznat je i kao član paravojne grupe „Junaci ravnice“ ili na španskom Heroes del Llano.
Rivera je bio osuđen na skoro 27 godina zatvora zbog ubistava koja je 2006. počinila njegova paravojna grupa. On je priznao zločin rekavši da su ubijeni bili pripadnici gerile, pokazuju sudska dokumenta do kojih su došli novinari. Rivera je odležao deo kazne, 2017. je pušten na slobodu.
Više od godinu i po dana nakon Riverine smrti, 2021. godine tužilaštvo je zaplenilo imovinu vrednu 4,4 miliona evra koju su kontrolisali ljudi bliski Riveri. Tužilaštvo veruje da je Riverina grupa ovu imovinu kupila novcem od droge u periodu od 1997. do 2020. godine.
Stanimirović povezan sa još dve firme u Srbiji
Sem „Bel Mobile“, Dejan Stanimirović Markos bio je povezan sa još dve kompanije u Srbiji, pokazuju poslovna dokumenta. Sa biznismenom Zoranom Markovićem bio je suvlasnik kompanije za konsalting „FFD” od 2003. Firma je upala u dugovanja i ugašena je 2011. godine. Stanimirović je bio i direktor građevinske firme „Dve reke” koju je 2008. osnovala njegova supruga. Ova kompanija je ugašena 2011.
Stanimirović je u posetu Riveri došao u nezgodnom trenutku – zbog pandemije koronavirusa, kolumbijske vlasti su zatvorile granice. Nije ni sumnjao da odatle nikada neće otići.
Kobnog dana Rivera je u svom domu proslavljao rođendan svog posinka. Iz policijskog izveštaja poznato je da je sa Stanimirovićem satima pio alkohol, kao i da su se u jednom trenutku stvari otrgle kontroli. Izbila je svađa između njih. Stanimirović je navodno ubio Riveru, zbog čega je posinak pucao u njega. Ranjeni Stanimirović izašao je na ulicu i pao. Iako je bio živ kada je stigla hitna pomoć, nije mu bilo spasa. Preminuo je u bolnici istog dana.
Nakon pucnjave do Riverine kuće došla su dva policajca, ali su i oni stradali. Nisu ni izašli iz automobila, a na njih se sručila kiša metaka.
Kolumbijska policija uhapsila je Mendozinog posinka Nikolasa Roberta Moskeru i optužila ga za ubistvo Stanimirovića. Istraga je u toku, kako su lokalni tužioci rekli OCCRP-ju.
Stanimirović je sahranjen u Viljavisensiju – gradu u blizini mesta gde je ubijen.
Advokat Aleksandar Šćekić, koji zastupa njegovu porodicu, ispričao je za medije da se Stanimirović nije bavio kriminalom. Njegova porodica i dalje pokušava da telo prenese u Srbiju i sahrani ga.
*Istraživanju doprinela Danijela Kastro (Daniela Castro), novinarka OCCRP-ja iz Kolumbije
