Tajni snimci dokazuju manipulacije u vezi sa prijavljivanjem za glasanje u Beču

KRIK je došao do niza snimaka koje su načinili državljani Srbije koji žive u Beču, a koji svedoče o tome kako se manipuliše prijavljivanjem za glasanje u ovom gradu – koji ima jednu od najvećih srpskih zajednica u dijaspori. Udruženje Srba u Austriji koje je blisko Srpskoj naprednoj stranci protiv zakona registruje građane za glasanje na predstojećim parlamentarnim izborima. Praktično radi kao ispostava ambasade, a kroz ovaj proces članovi udruženja vrbuju da se na izborima glasa za Aleksandra Vučića, nudeći poklone i politički materijal SNS-a. Popularna srpska pekara, koja je u komšiluku, pomaže im u tome. Ambasada Srbije je, sa druge strane, pojedinim građanima u dijaspori otežala ili čak odbila prijave za glasanje, pa su morali da se za to obrate udruženju. Stručnjaci kažu da je ovim prekršeno više zakona, čime se ugrožava izborni proces u dijaspori.

Pišu: Milica Vojinović, Bojana Jovanović i stevan dojčinović

21.10.2026.

Pola sata peške od centra Beča nalazi se srpska pekara koja se jednostavno zove „Pekarica”.

U njoj mogu da se naruče razne vrste vrućih peciva i slatkiša, čak i „Moja kravica” jogurt, ali to nije sve što ova radnja može da ponudi.

Ako je posetite u mesecu pre nego što se održavaju izbori u Srbiji, možete čuti kako neko od mušterija traži nešto čega nema na klasičnom meniju pekare: „Došao sam da me upišete za glasanje!”. Bez ikakve zbunjenosti ili čuđenja zbog čega se tako nešto izgovara u pekari, radnicama će momentalno sve biti jasno. Odgovoriće: „Vrata pored, odvešću vas.”

‘Pekarica’ u Beču posrednik je koji vodi do udruženja bliskog SNS
(foto: Google maps)

Pored je Udruženje Srba u Austriji koje, kao i pekara, ima svoju skrivenu funkciju. Ovo udruženje, bez ikakvog ovlašćenja i zakonske dozvole, radi poput isturenog odeljenja ambasade i registruje građane Srbije koji žive u Beču za glasanje.

Za stolom u udruženju sedi dvoje ljudi koji, nalik birokratama u državnoj instituciji, posetiocima popunjavaju zahteve za glasanje. Zahteve zatim šalju ambasadi, a ljude kasnije obaveštavaju da su zvanično upisani da glasaju u Austriji. Oni su praktično „institucija u senci” koja registruje ljude za glasanje.

Ovo udruženje blisko je povezano sa Aleksandrom Vučićem i SNS-om i dok posetioce registruju za glasanje, ujedno ih vrbuju da glasaju za vladajuću partiju na parlamentarnim izborima koji se održavaju ovog vikenda.

„Ne upisujemo ove blokadere i budalaštine. Mi komuniciramo sa našim narodom ko je za Vučića, a ko će biti 25.10. u Beču. (…) Za koga ćeš, nego za Vučića?”, čuje se na tajnim snimcima iz ovog udruženja do kojih je došao KRIK.

Svi koje oni prijave za glasanje dobijaju i poklone, identične onim koje SNS deli po selima u Srbiji: upaljače, olovke i druge sitnice sa logom stranke.

Članovi udruženja, međutim, srpskim državljanima koji žive u Beču, a koji glasaju za Vučića, nude pomoć kada su u pitanju različite stvari za koje im je potrebna ambasada.

„Kažem, ako vam treba i ambasada ili konzulat, mi smo u dometu sa svima njima”, čuje se na snimku.

Ključni čovek za ovu akciju je Andrej Leskovac koji, iako nema formalnih veza sa udruženjem, boravi tu i vrbuje ljude da glasaju za SNS, saznaje se iz snimaka. U to su se uverile i novinarke KRIK-a prilikom odlaska u Beč.

Andrej Leskovac tokom razgovora sa novinarkama KRIK-a u Beču
(foto: KRIK)

Mnogi pripadnici dijaspore se odlučuju da prođu kroz ovaj neformalni proces jer ambasada Srbije, jedina ovlašćena da se bavim upisom glasača, često postupa tako da ljudima otežava prijavljivanje.

Više njih požalilo se KRIK-u da su imali poteškoća da se prijave za glasanje jer ambasada ili nije radila ili nije odgovarala na upite ili su čak bili pogrešno zavedeni da glasaju u Srbiji – odakle su se odavno odselili.

U nekim slučajevima ambasada čak nije ni želela da registruje prijave za glasanje.

Ove manipualcije u predizbornom periodu u Beču vide se iz niza dokaza koje su novinari KRIK-a sakupili. Više srpskih državljana koji žive u Beču novinarima je ispričalo svoja iskustva, ali neki su nam poslali i tajno snimljene razgovore i video-snimke sa ljudima iz „Pekarice” i iz Udruženja Srba u Austriji.

Stručnjaci vide niz kršenja zakona u svemu ovome.

Advokat Vladimir Tupanjac, koji godinama prati izbore zajedno sa organizacijom CRTA, kaže da strano udurženje ne sme da vodi izbornu kampanju, pruža usluge glasačima i deli promotivni materijal stranke.

„To je isto izričito zabranjeno udruženjima i stranim pravnim licima, tako da je ovakvo ponašanje definitivno nezakonito“, objašnjava Tupanjac.

Prijavljivanje za glasanje u inostranstvu mimo ambasade ili konzulata, kao što je u ovom slučaju rađeno, takođe nije dozvoljeno zakonom.

„Suština je da svaki birač mora lično da podnese taj zahtev. Podnosi se preko diplomatsko-konzularnog predstavništva, a o zahtevu rešava nadležna opštinska ili gradska uprava u Srbiji“, navodi Tupanjac.

Novinarke KRIK-a posetile su Beč prošle nedelje. Tamo su se susrele lično za Andrejom Leskovcem koji je, uprkos svim dokazima, negirao da on i udruženje učestvuju u registrovanju glasača, kao i da je udruženje povezano sa SNS-om. Nije, međutim, krio da u udruženju svi podržavaju Vučića.

„Kakvo je političko mišljenje u udruženju, odmah da vam kažem da ovde svi vole Vučića. Zato će Vučić i da pobedi jer je pravi predsednik”, rekao je.

U napetom razgovoru, Leskovac i njegov saradnik su uputili uvrede novinarkama, ponudili im poklone, ali i izgovorili nekoliko rečenica koje se mogu smatrati pretnjama.

Ambasada nam nije odgovorila na pitanja koja smo poslali mejlom. Uputila nas je na Ministarstvo spoljnih poslova koje je takođe ignorisalo naša pitanja.

U nastavku teksta možete da saznate detalje o tome kako se u Beču ljudi iz dijaspore nelegalno registruju za glasanje i vrbuju za SNS. KRIK objavljuje i video snimke koji svedoče o tom procesu.

Kad ambasada zakaže, tu su pekara i udruženje

Čovek koji je bez uspeha pokušao da se prijavi za glasanje u ambasadi Srbije, jer nije radila kada je otišao tamo, rešio je da to uradi na drugi, provereni način – preko pekare.

Odlučio je da sve to tajno snimi telefonom, a ovaj snimak je zatim stigao do novinara KRIK-a.

Na njemu se vidi kako čovek ulazi u „Pekaricu” i nakon što je sačekao da mušterija pre njega bude uslužena, rekao je radnici: „Moje kolege su mi rekle da mogu da se prijavim ovde za glasanje!”

„Možete, dođite”, odgovorila je odmah, bez razmišljanja, radnica pekare. „Nije tačno kod nas, malo je dole, pokazaću vam, odvešću vas ja.”

Radnica pekare izašla je sa njim na ulicu i odvela ga do Udruženja Srba u Austriji koje se nalazi svega 15-ak metara dalje u Ulici Kirhštetern-gase.

Predala ga je čoveku po imenu Andrej, koji ga je zatim uveo u udruženje.

„Znam ja Vas, Vi ste naš stari glasač!”, prepoznali su ga unutra i pitali da li je došao da se upiše za glasanje. Nakon potvrdnog odgovora zatražili su njegov pasoš.

„Sad ćemo to brzinski”, rekao mu je čovek koji je sedeo za belim stolom na kome se nalazilo više prijava za glasanje, ali i kopija pasoša – verovatno ljudi koji su se preko udruženja prijavili da glasaju u Beču.

Posao ovog čoveka očigledno je bio da popunjava prijave za glasanje, ali nije izgledao kao klasičan birokrata – nosio je usku belu majicu na kojoj je pisalo „crime time” (vreme za kriminal), ruke su mu istetovirane, a na levoj je sijao zlatni sat.

Snimljen trenutak kada u Udruženju Srba u Beču, bliskom SNS-u, nezakonito prijavljuju građane za glasanje
(foto: KRIK)

Unutrašnjost prostorije bila je ispunjena fotografijama predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugim reklamnim posterima Srpske napredne stranke, pokazujući da je ovo udruženje povezano sa političkim režimom u Srbiji.

„Bio sam do ambasade, tamo ne rade”, požalio se posetilac na šta su mu u udruženju odgovorili: „To dođeš kod nas.”

Tražili su mu lične podatke – ime oca, adrese u Srbiji i Austriji – dok su popunjavali prijavu.

Nije bio jedini koji se u tom trenutku u udruženju registrovao za glasanje. Odmah pored, za istim stolom, žena sa naočarima upisivala je drugu osobu da glasa u Austriji.

Nakon što su popunili njegov zahtev, rekli su mu da će ga pozvati telefonom da ga obaveste kada bude stigao poziv za glasanje – dokument koji potvrđuje da može da glasa u Beču.

Posetilac nije otišao praznih ruku.

Andrej, očigledno glavni u ovoj ekipi, rekao je kolegama da donesu poklone za one koji su se upisali. „Hajde, spakuj ljudima upaljač, olovku, bombone, šta imaš? Po kesu jednu.”

Kesa koju je dobio imala je upečatljivi SNS logo na sebi, kako se vidi na snimku.

Kada su ga ispraćali, zamolili su ga da još nekog pošalje kod njih. „Ako slučajno još nekog imaš, može danas još upis!”

Ceo proces je bio efikasan i sve je završeno za par minuta, kako se vidi na snimku.

Novinari su došli i do snimka telefonskog razgovora koji je snimila druga osoba iz Beča koja je pozvala udruženje da se raspita o tome kako da se prijavi da glasa. Ovaj razgovor dodatno pokazuje koliko čvrste veze ovo udruženje ima sa ambasadom Srbije.

Da bi se registracija izvela, čak ne mora ni da se ide u udruženje, čulo se u telefonskom razgovoru.

„Procedura je jednostavna. Mi imamo zahtev za upis u biralačku listu koja mora da se preda tri nedelje pre izbora, imamo fore do kraja meseca”, objasnila je proceduru žena iz udruženja.

„Nama je potrebna slika tog dokumenta, možete doći kod nas u Biro, možete nam poslati, ali s obzirom da se ne poznajemo, pretpostavljam da ćete svratiti kod nas u kancelariju. Mi to zajedno odštampamo, popunimo taj jedan zahtev i mi to šaljemo direktno u ambasadu. Na dan glasanja, Vi se sa tim dokumentom svojim pojavljujete i već ste upisani u bazu. Osoba koja nije upisana taj dan nema pravo da glasa.”

Kada ju je sagovornica upitala da li pomažu onima koji glasaju za SNS, dobila je odgovor: „Da, za Aleksandra Vučića. Mi smo svi za Aleksandra Vučića. Svi. (…) Mi za naše glasače to pokušavamo da rešimo na sve moguće načine, da tako kažem.”

Objasnila je da, osim prijavljivanja za glasanje, mogu da joj pomognu i oko drugih stvari. „Bilo šta drugo da Vam je potrebno za papirologiju, ili drugih termina, mi pokušavamo da rešimo (…) Kažem, ako vam treba i ambasada ili konzulat, ovaj, mi smo u dometu sa svima njima.”

Otvoreno joj je rekla da udruženje ovo radi isključivo sa osobama koje podržavaju Vučića, kao i da nije neophodno da se lično dođe.

„Možete obavestiti bilo koju osobu za koju znate da podržava politiku našeg predsednika, može doći sa vama. Ako ima poverenja u vas, može vama dati dokument, ne mora biti fizički prisutna.”

Kazala joj je da ne isplaćuju „keš” za glasanje, ali daju poklone.

„Možete dobiti poklon od nas kad budete došli. Znači, svaka osoba dobija kesu poklona, to je za naše glasače.”

KRIK je od jednog srpskog državljanina u Beču dobio kopiju „vocap” poruke iz koje se vidi da predstavnici ovog udruženja vrbuju ljude da glasaju za Vučića.

„Htela sam da kažem da imamo ovde u konzulatu u oktobru glasanje za našeg predsednika Vučića! Javite se ako hoćete!”, navodi se u poruci koju je poslala predstavnica udruženja.

Srbima u Beču su deljeni i leci na kojima je stajao naziv udruženja sa adresom, radnim vremenom i brojem telefona čoveka koji se zove Andrej. „Ponesite važeći srpski dokument, pasoš ili ličnu kartu”, piše na letku.

Jedna od poruka kojima je Udruženje Srba u Beču vrbovalo ljude da glasaju za SNS
(foto: KRIK)

Na još jednom audio-snimku do koga su došli novinari KRIK-a, čuje se mlađi čovek koji dolazi do istog udruženja da se raspita kako da se prijavi za glasanje.

Njega, međutim, nisu tako srdačno primili kao čoveka koji je napravio video-snimak. Bili su sumnjičavi.

„Za koga glasaš?”, ispitivali su ga i rekli da će mu pomoći da se prijavi samo ako podržava Vučića. „Ako si za ove druge da glasaš, to onda moraš da se prijavljuješ dalje!”

Nastavili su da ga vrbuju da glasa za SNS. „Za koga ćeš, nego za Vučića?”

Nakon što im je rekao da nije za studentsku listu, opustili su se i prihvatili ga. „Idu ti na kurac blokaderi? Svaka čast!”, rekli su mu i uveli ga u udruženje.

„Donesi srpski dokument. Moje cure ti tu iskopiraju sve, uheftamo i mi smo spremni. Ostaviš mi broj tvoj i mi te obaveštavamo o svemu. I to je to”, objasnili su mu proceduru i rekli da su tu svaki dan – „od jutra do mraka”.

Pozvali su ga i da sutradan dođe na manifestaciju koju organizuju. „Kulturno umetnički ansambl Kolo. Beogradski, najveći ansambl naš. Budi moj gost!”

Čovek koji je sve vreme razgovarao sa njim imao je akcenat koji je zvučao kao vojvođanski. Kada ga je mladić pitao da li je iz Beča, odgovorio je: „Nisam, došao sam iz Beograda. Ja ovde pomažem naše udruženje, upisujem naše ljude koji su za Vučića. Ne upisujemo ove blokadere i budalaštine. Mi komuniciramo sa našim narodom ko je za Vučića, a ko će biti 25.10. u Beču. Ako ćeš bit.”

Ovo je isti čovek koji je u prvom snimku uveo čoveka u udruženje i naredio da se podele stranački pokloni, ali i čije je ime na lecima koji pozvaju građane da sa pasošem dođu u udruženje. Svi dokazi pokazuju da upravo on igra glavnu ulogu.

Novinari KRIK-a su na audio-snimku, po glasu, prepoznali da je to Andrej Leskovac.

Leskovac je sin Radeta Leskovca, političara i jednog od ključnih ljudi ogranka Srpske radikalne stranke u Srpskoj Krajini u Hrvatskoj, osnovanog početkom ‘90-ih.

I Andrej je krenuo očevim stopama kada je u pitanju politika – 2009. godine bio je kandidat za gradonačelnika Vukovara. Kandidovao se ispred Partije podunavskih Srba čiji je osnivač i predsednik bio njegov otac. U izbornoj trci, međutim, nije imao uspeha – bio je tek šesti od sedam kandidata.

Andrej je 2007. godine uslovno osuđen na godinu dana zatvora pred Županijskim sudom u Osijeku zbog krađe audija, prema pisanju Jutarnjeg lista. Leskovac je navodno bio jedan od ukupno 11 optuženih da su krali automobile u Hrvatskoj, a potom ih ilegalno prebacivali u Srbiju. Leskovac je na sudu negirao krivicu.

„Vučić team Serbia“

„Ako želite negde na piće, negde da vas vodimo? Pošto je ovo Beč, ja mogu sve da vam izorganizujem“, rekao je novinarkama KRIK-a Andrej Leskovac pre nedelju dana, kada su razgovarali na ulici, ispred Udruženja Srba u Austriji, udaljenom oko pola sata peške od centra Beča.

Njihov razgovor, ipak, nije bio prijateljski.

Novinarke KRIK-a su imale dokaze, video i audio-snimke, da se u ovom udruženju krše izborni procesi i prijavljuju glasači za izbore. Zbog toga su odlučile da ga posete.

Pre udruženja, novinarke su svratile do „Pekarice”. Tamo im je radnica u kratkom razgovoru potvrdila ono što su već videle i čule – da ova radnja upućuje građane u udruženje. „Prikupljanje potpisa je završeno“, kazala im je nakon što su joj rekle da su došle zbog glasanja.

Na ulaznim vratima Udruženja Srba u Austriji, stariji gospodin iznenada je izašao i novinarkama preprečio put. Na sebi je imao prsluk sa natpisom „Vučić team Serbia“ i predstavio se kao Željko Vojnović, obezbeđenje i bivši bokser.

„SNS udruženje, jesmo, da“, rekao je smirenim tonom odgovarajući na pitanje novinarki o prsluku. Dok je on zadržavao novinarke, čovek unutra je zaključao ulazna vrata.

Ipak, nekoliko minuta kasnije, na Vojnovićev poziv, taj je izašao da razgovara sa novinarkama. Bio je to Andrej Leskovac.

Leskovac nema zvaničnu ulogu u udruženju, ali se novinarkama predstavio kao osoba koja može da govori u ime ove organizacije.

Glumio je iznenađenje kada su ga pitale o tome ko je i na koji način organizovao prijavljivanje za glasanje u udruženju.

„Ne znam ko vam je to dao tu informaciju. Naši se ljudi prijavljuju u ambasadi svi“, naivno je rekao Leskovac navodeći da se udruženje uglavnom bavi humanitarnim radom i da u njega dolaze ljudi koji imaju probleme. „Ovde se ne prikupljaju nikakvi glasovi… Nikakvih prijava ovde nema, nikakvih formulara. Ako ste ih videli, niste dobro videle.“

Ovo su sve bile laži, budući da snimci koje KRIK poseduje pokazuju da se to dešavalo, kao i da je Leskovac imao bitnu ulogu u svemu.

Leskovac je tvrdio da ne postoji veza udruženja sa ambasadom u Beču niti sa SNS-om.

Istakao je da je zabranjeno da SNS ima stranačke aktivnosti u toj zemlji. „Ne može po austrijskom zakonu da se otvara partija neka”.

Nije krio, ipak, da svi u udruženju vole Aleksandra Vučića.

„Kakvo je političko mišljenje u udruženju, odmah da vam kažem da ovde svi vole Vučića. Zato će Vučić i da pobedi jer je pravi predsednik, ja ga isto volim. Ja se borim za svoju zemlju i za svog predsednika.“

Kada je upitan zbog čega su po zidovima udruženja okaćene Vučićeve slike i njegovi propagandni plakati, odgovorio je: „To je srpsko udruženje, to je predsednik Srbije”.

Novinarke su ga pitale o propagandnom materijalu ove stranke koji su delili ljudima dok su im popunjavali zahteve za glasanje. Dok su pričale sa njim, upravo u tom trenutku se kroz staklo na ulazu moglo videti kako je žena koja je svratila do njihove kancelarije dobila kesu sa logom SNS-a.

„Nismo mi dobili od SNS-a propagandni materijal, mi ovde delimo poklone od našeg predsednika, našim Srbima koji žive daleko od svoje matice… Šta je sporno? Mi iz svoje zemlje dobijamo poklone i od firmi i od predsednika, od svih“, kazao je i dodao da je Vojnović doneo iz Srbije 50 prsluka „Vučić team Serbia“ koje je navodno dobio od svojih prijatelja iz stranke.

Kada su mu novinarke pokazale papirić deljen ljudima koji su pozivani da dođu u udruženje i prijave se za glasanje, a na kome su njegovo ime i broj telefona, Leskovac je rekao da on jeste naveden na papiriću, ali da to nije njegov broj telefona.

„Ne vidim da se tu pominje glasanje“, dodao je, ali nije objasnio zašto na papiru piše da se obavezno ponese pasoš ili lična karta.

Letak koji je deljen državljanima Srbije koji žive u Beču
(foto: KRIK)

Objasnio je i zbog čega je pekara toliko značajna. „’Pekarica’, to je tačka na kojoj se skupljaju Srbi 10 godina zadnjih.”

U jednom trenutku su počeli da vređaju novinarke, ali i izgovorili nekoliko rečenica koje se mogu smatrati pretnjama.

Leskovac je novinarkama u jednom trenutku pokazao i njihovu fotografiju za koju tvrdi da ju je snimila bezbednosna kamera udruženja.

„Nas ovde zanima samo da ste vi žive i zdrave, da ste dobro“, rekao je Leskovac.

Pronađi razliku: prostorije Udruženje Srba u Beču pre i nakon što su ga posetile novinarke KRIK-a

„Da vam kažem ja nešto ovako prijateljski. Sad ja znam ko ste vas dve, viđene ste vas dve tu, slikao vas je tu neko, žena je htela da vas prijavi policiji da ste pokušale da uđete ovde“, ali nije objasnio zbog čega je iko hteo da zove policiju samo zbog toga što je neko došao do vrata udruženja.

Kazao je da pokušava da im pomogne da ih „drugi ne truju i da ne budu na krivom tragu“.

„Samo lagano, mi smo ovde svi za Vučića, mi volimo Vučića, volimo našu Srbiju. Mi Vučića odavde nikad skinuti nećemo, dok sam ja u ovom udruženju. To da znate.“

Iste večeri novinarke je pozvao Vojnović rekavši da će sutra da im organizuje sastanak sa sekretarom udruženja. Više im se niko nije javio.

„Vaš zahtev je nepotpun”

Dok udruženje blisko SNS-u brzo i efikasno registruje glasače, više državljana Srbije koji žive u Beču požalilo se novinarima KRIK-a da to nije slučaj sa institucijom koja to po zakonu jedina može da radi – ambasada Srbije. Mnogi su morali da se pomuče kako bi se prijavili preko ambasade, a neki čak nisu ni uspeli da se registruju i time im je uskraćeno pravo glasa.

Jelena Živanović Valtner živi i radi u Beču od 2009. godine. Tamo radi u firmi koja se bavi čišćenjem u farmaceutskoj industriji, a ona obučava radnike koji ulaze u ovaj posao.

„Kao što se i zahtevalo, ja sam konzularnom odeljenju poslala ispunjen i svojeručno potpisan zahtev. Nakon toga sam dobila od njih obaveštenje da moj zahtev ne može da se obradi zato što je nepotpun“, kaže Živanović Valtner za KRIK.

Obaveštena je tako što su joj, dodaje, u mejlu velikim slovima napisali: „Vaš zahtev je nepotpun”.

„Što je mene dodatno iznerviralo. I onda sam im napisala mejl gde sam ih pitala da li je to neka opstrukcija s obzirom na to da sam apsolutno sve poslala, sve do kraja popunjeno i potpisano.“

Usledilo je deset dana pravne borbe. Živanović Valtner je poslala dve žalbe – Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) i ambasadi u Beču. Dobila je i poziv iz ambasade u kom su je uveravali da je njen zahtev u obradi, ali na kraju ponovo – odbijanje i to bez ikakvog obrazloženja.

Ambasador Srbije u Austriji Marko Blagojević nike želeo da razgovara sa novinarkama KRIK-a

Ona sada može da glasa samo u Srbiji i zbog toga će njeno biračko pravo možda da ostane onemogućeno.

„Ako budem zbog posla mogla da dođem u Srbiju da glasam, ja ću da dođem, ako ne budem mogla onda, eto.“

Ona misli da većina onih čiji je zahteve za glasanje ambasada u Beču odbila jesu upravo oni za koje se zna da neće glasati za SNS. Da je Jelena otišla u udruženje i uverila ih da će glasati za SNS, sada bi sa sigurnošću znala da može da glasa.

„Biračko pravo ne sme da zavisi od stranačke podrške”, ističe advokat Vladimir Tupanjac, koji godinama prati izbore zajedno sa organizacijom CRTA.

Nakon što su mu novinari KRIK-a pokazali dokaze o prijavama za glasanje sprovođenim u udruženju Srba u Beču, Tupanjac slučaj vidi ovako:

„Sve ove malverzacije, zloupotrebe, nezakonitosti i tako dalje, predstavljaju indicije da postoji neki sistemski organizovan način manipulisanja biračkim spiskom, kupovine glasova i dakle, uticaja na izbornu volju građana.“

Tupanjac je u snimcima do kojih je došao KRIK prepoznao nekoliko kršenja zakona.

„To udruženje, koje je definitivno strano udruženje, odnosno osnovano i funkcioniše po zakonima Republike Austrije, promoviše jednu političku stranku, dakle Srpsku naprednu stranku.”

Kancelarije Udruženja Srba u Austriji nalaze se u mirnom kraju, nedalko od centra Beča
(foto: KRIK)

Takva organizacija, kaže Tupanjac, ne sme da vodi izbornu kampanju, odnosno da pruža usluge glasačima i deli promotivni materijal stranke.

„To je isto izričito zabranjeno udruženjima i stranim pravnim licima, tako da je ovakvo ponašanje definitivno nezakonito.“

Zatim, prijavljivanje za glasanje u inostranstvu mimo ambasade ili konzulata, kao što je u ovom slučaju rađeno, nije dozvoljeno zakonom, dodaje Tupanjac.

„Suština je da svaki birač mora lično da podnese taj zahtev. Podnosi se preko diplomatsko-konzularnog predstavništva, a o zahtevu rešava nadležna opštinska ili gradska uprava u Srbiji.“

Uz to, postavlja se pitanje da li se glasačima koje su prijavljivali u Udruženju Srba u Beču obećava neka korist ili pogodnost za eventualno glasanje za SNS.

„To mi u ovom trenutku nemamo na osnovu dostupnih dokaza, ali razum ukazuje da sigurno nešto postoji jer ne bi trošili ni vreme ni resurse na ovakve stvari, da sama politička stranka nema neku korist od toga“, kaže Tupanjac.

Malverzacije i manipulacije prijavama ljudi koji glasaju u dijaspori već su zabeležene u velikom broju. Neki od njih su bez svog znanja prebacivani da glasaju u gradovima u kojima niti žive niti borave, dok su drugi za glasanje u Srbiji prijavljeni iako više nemaju srpsko državljanstvo.

View this post on Instagram

A post shared by KRIK (@krik.rs)

Sve ovo ukazuje da bi na kraju vladajuća stranka mogla da zloupotrebi njihove glasove, kaže advokat Tupanjac.

„Prvo ideja je da se odvrate oni koji bi verovatno na osnovu procena vladajuće stranke glasali za opoziciju, odnosno ne bi glasali za njih. Dakle, pretpostavljaju da ti ljudi neće uopšte doći na glasanje, a onda, manipulacijama na biračkom mestu iskoristiti da neko drugi glasa umesto njih.“

Beč je posebno bitan budući da u njemu, prema zvaničnim podacima ovog grada s početka prošle godine, živi oko 100.000 srpskih iseljenika. Po broju srpskih stanovnika nalazi se odmah iza Čikaga.

Dopada vam se priča? Samo uz vašu pomoć možemo da nastavimo da istražujemo. Možete da nam pomognete donacijama od 500, 1.000 ili više dinara preko uplatnice ili PayPal-a. Detaljnije o tome kako da donirate KRIK pogledajte ovde. Hvala što nas podržavate!

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije

011 420 43 04

062 85 03 266 (Signal)

Makenzijeva 46, 11111 Beograd, Srbija

Tvoja donacija nam pomaže da i dalje otkrivamo korupciju i kriminal, a mi uzvraćamo poklonima i različitim pogodnostima na portalu KRIK.