Zdrav razum se zapitao kako je tetka Vulinove supruge unela golemu svotu novca u zemlju. Ako ih nije uplatila Vulinu ili prodavcu na račun (kao što se u Kanadi radi), a nije, onda je prekršila zakon unevši ga u gotovini. Drugim rečima, ako nije kriv Vulin, kriva je tetka, pod uslovom da postoji i da ima toliku sumu novca za poklanjanje.

Piše: Jovo Bakić

Da li se još iko u ovoj nesrećnoj zemlji pita: kako je moguće da je Vulin uopšte postao ministar? Ne samo što mu stranka samostalno ne bi osvojila ni 0,1 odsto na izborima, već i on već dugo služi za sprdnju javnosti. No, ovo na stranu, kako on može ostati ministar nakon što je KRIK objavio izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije, koji se od 2015. nalazi u tužilaštvu, a prema kojem se ne može utvrditi poreklo 205.000 evra kojima je kupio stan budući da je davao različita i neuverljiva objašnjenja? Naravno, odgovor na oba pitanja više je no jasan: Aleksandar Vučić izuzetno ceni usluge svojega imenjaka Vulina, zaduženoga za obavljanje prljavih poslova. Tako je Pokret socijalista, uprkos tome što se radi o grupici koja staje u jedan kombi, uvrstio u koaliciju, a njihovog šefa postavio za ministra u svojoj prethodnoj vladi. Dilema je samo jedna: ili je zabranio tužilaštvu da pokrene istražni postupak protiv posilnog Vulina ili je tužilaštvo sasvim nesposobno.

Zdrav razum se zapitao kako je tetka Vulinove supruge unela golemu svotu novca u zemlju. Ako ih nije uplatila Vulinu ili prodavcu na račun (kao što se u Kanadi radi), a nije, onda je prekršila zakon unevši ga u gotovini. Drugim rečima, ako nije kriv Vulin, kriva je tetka, pod uslovom da postoji i da ima toliku sumu novca za poklanjanje. Osim toga, obavezu vraćanja duga tetki u roku od 10 godina Vulin nije prijavio, na šta je po zakonu obavezan. Uzred, od kojih primanja će dug vratiti? Da li bi tužilaštvo trebalo da utvrdi činjenice? Pošto neće to da uradi, više je no jasno da ono ne radi posao za koji ga građani Srbije plaćaju.

Sam Aleksandar Vulin, taj za vojsku nesposobni ratnik u crnoj uniformi i vojničkim čizmama, na „Pinku“ (a gde bi se besprizornik pojavljivao no na isto tako besprizornoj televiziji) izjavljuje da je „mogao da kaže“ – obratite pažnju: formulacija „mogao sam da kažem“ a ne „mogao sam da pozajmim“ nehotice otkriva da on novac nije pozajmio – da je novac uzeo od svog venčanog kuma Željka Mitrovića. Zaista, mogao je ne samo da kaže, već i da novac uzme od ovog, po blagovremenom i revnosnom izmirivanju poreza poznatom platiši, jer sličan se sličnom vazda radovao. Mogao je, takođe, da kaže da je uzeo od bliskih mu prijatelja Aleksandra i Andreja Vučića, jer tek tu preliva. Mogao je i od Siniše Malog, jer taj bar ima novca. Svako bi mu poveravao. Naposletku, mada se broj bogatih vlastodržaca ne završava s prethodno pomenutima, mogao je da kaže i da je novac pozajmio od tetke iz Rusije, tj. Mire Marković. Ipak, nije kazao. Nije, jer bi svi oni u pravnoj državi morali da budu predmet obrade državnog tužilaštva. Nažalost, naša država nije ni naša ni pravna, a nije više ni država, već se radi o mafiji koja se retorički zaklanja iza nacionalnih i državnih interesa, dok zemlju i njene građane sistematski potkrada, ponižava i uništava.

U međuvremenu, ona grupica „socijalista“, kojoj ljubitelj crnih uniformi i vojničkih čizama stoji na čelu, napala je KRIK, po sistemu „drž’te lopova“. Njihov vođ – ironija nacionalna, vojnička i levičarska, ako ne i ljudska – morao bi, umesto pozivanja na nacionalne interese, što je, kao što smo se još u 1990-im osvedočili, poslednje utočište hulja, da kaže ko je ta tetka, kako bi se znalo da li uopšte postoji i da li je taj novac mogla steći, a onda i da dokaže da su on ili njegovi bližnji boravili u Kanadi 23 puta u periodu jul 2011-jul 2012, kako bi unosili po 9 000 evra u zemlju (makoliko ovo objašnjenje suludo zvučalo). U svakom slučaju, kada dođe do promene sistema ili barem vlasti, odgovore će, ne samo za ovo što mu se na teret stavlja, već i za dosad skrivene nepodopštine, davati pred sudom. Za njega će biti bolje, ako sud ne bude revolucionaran.

Autor je sociolog i docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu