Više javno tužilaštvo u Beogradu nije proveravalo poreklo 205.000 evra kojim je ministar Aleksandar Vulin kupio stan jer je, kako tvrde za KRIK, slučaj kod njih stigao – već završen. Agencija za borbu protiv korupcije obratila se ovom tužilaštvu pošto je u julu prošle godine Tužilaštvo za organizovani kriminal zatvorilo slučaj.

Piše: Bojana Pavlović

Dva meseca nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal okončalo postupak protiv Vulina, Agencija je isti izveštaj poslala Višem javnom tužilaštvu. Tužilaštvo za organizovani kriminal zatvorilo je slučaj navodeći da Vulin nije zloupotrebio položaj i primio mito, ali i da nije nadležno jer Vulin u trenutku kupovine stana nije bio ministar već poslanik. Postupak je prosledilo Prvom osnovnom tužilaštvu koje je proveravalo samo da li je Vulin prijavio stan Agenciji.

Sumnje je stoga trebalo da ispituje Više javno tužilaštvo nadležno za ova krivična dela kada ih počine osobe koje nisu na funkciji. Ni ono, međutim, to nije učinilo.

Iz Višeg tužilaštva tvrde za KRIK da su ustanovili da je o istom slučaju odlučivalo Tužilaštvo za organizovani kriminal i zato po izveštaju nisu postupali. O tome su u septembru prošle godine obavestili Agenciju.

„Kada to tužilaštvo odlučuje za nekog funkcionera za krivična dela kao što su zloupotreba službenog položaja, primanje i davanje mita, pranje novca, i nađe da se u njegovim radnjama ne stiču elementi tih krivičnih dela niti drugih krivičnih dela iz njihove nadležnosti, to automatski znači da Više tužilaštvo ne može ponovo o svemu da odlučuje jer je Tužilaštvo za organizovani kriminal već donelo odluku“, navode za KRIK iz Višeg tužilaštva.

KRIK je u septembru prošle godine objavio izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije o kontroli imovine Vulina u kom se navodi da ministar ne može da dokaže poreklo 205.000 evra kojima je platio stan.

Vulin je davao je različite odgovore o tome odakle mu novac. Najpre je rekao da je novac stekao prodajom prethodnog stana u Novom Sadu, ali ta suma nije bila dovoljna da se isplati ni prva rata nove nekretnine. Zatim je dao novo objašnjenje – da mu je 205.000 evra pozajmila ženina tetka iz Kanade.

Agencija je ustanovila da Vulin ne može da dokaže ove navode. Pomenuti iznos nije uplaćen na njegov ili na račun njegove supruge, niti su carini prijavili da su novac uneli u zemlju. Jedini dokaz o pozajmici bila je priznanica na kojoj je nedostajao potpis tetke.

Sumnjive dokaze koji su bili nedovoljni Agenciji, prihvatilo je Tužilaštvo za organizovani kriminal i obustavilo postupak.

Iz službene beleške, vidi se, međutim, da je tužilaštvo površno obavilo posao.

Policija je ispitala Vulinovu suprugu, kao i prijatelje od kojih su kupili stan koji su ispričali da je stan isplaćen u kešu. Ova tri razgovora bila su dovoljna za tužilaštvo koje nije preduzelo nikakve dalje korake. Na razgovor tužilaštvo nije pozvalo Vulina niti tetku njegove supruge iz Kanade koja je navodno pozajmila novac.

Nakon što je postupak obustavljen, Vulin je novinarima KRIK-a rekao da je u zemlju unosio po 9.000 evra, jer taj iznos ne mora da se prijavi carini. Ukoliko je ovo tačno, on je morao čak 23 puta da putuje u Kanadu.

Pročitajte priču o tome kako je tužilaštvo oprostilo Vulinu „tetku iz Kanade“

Više o slučaju „tetka iz Kanade“ pročitajte ovde.

Pogledajte profil Aleksandra Vulina u bazi imovine političara.