Miloš Milosavljević, optužen da je pomogao ubici vođe navijača Crvene zvezde Velibora Dunjića da prikrije zločin tako što je iz kluba uklonio opremu za video-nadzor, negirao je pred sudom da je učestvovao u ovom delu.

Piše: Bojana Pavlović

Posle godinu i po dana odlaganja, suđenje je danas počelo pred Višim sudom u Beogradu izlaganjem odbrane Milosavljevića, suvlasnika splava „Džimis“, ispred kog je Dunjić ubijen u maju 2014. Tom prilikom ranjena je Dunjićeva prijateljica Nina Šobota.

Milosavljević je optužen da je zajedno sa još dvojicom okrivljenih u noći ubistva pomogao Vladimiru Đuroviću da prikrije zločin tako što je iz kancelarije uklonio opremu za video-nadzor. On je ispričao da je sve vreme bio u unutrašnjosti splava i da je tek narednog jutra saznao šta se dogodilo. Na splavu je bilo deset kamera od kojih su dve pokrivale sam ulaz i deo ispred objekta.

Naveo je da je u kancelariji gde je stajala oprema zatekao di-džeja Marka Gvozdenovića, promotera splava Predraga Drezgića i još jednog mladića koga je tad prvi put video, a kasnije je saznao da mu je ime Vuk Musić.

Po njegovim rečima Gvozdenović je već skinuo opremu, a od njega je zatražio da mu doda plastičnu kesu što je Milosavljević i učinio. Nakon toga Gvozdenović je spakovao risiver u kesu i odneo, a Milosavljević je pomerio kablove koji su virili iz otvora na zidu. Posle toga, ispričao je okrivljeni, vratio se u separe gde je bio sa prijateljima i primetio da se nešto dogodilo. Izašli su napolje i primetili ranjenu devojku, ali je ona bila ispred drugog splava. Posle toga su otišli kući.

Na pitanje sudije kako je moguće da on kao suvlasnik kluba nije reagovao nakon što je zatekao ljude da iz službenih prostorija uklanjaju opremu i snimke, Milosavljević je rekao da je bio pijan i da je među njima video neke ljude koje ne poznaje.

„Pitao sam Marka šta to radiš, on je rekao nešto kao rekli su mi da skidam. Nisam hteo da se mešam“, ispričao je Milosavljević.

Velibor Dunjić (foto: facebook)

U optužnici se, međutim, navodi da su Milosavljević i Musić pokušali da obrišu snimak sa kamera, ali nisu uspeli, pa su pozvali Gvozdenovića da to učini.

Pošto ni njemu nije pošto za rukom da snimke ukloni, Musić mu je naredio da „čupa to i nosi“ što je on i učinio, piše u optužnici. Milosavljević mu je doneo kesu, a potom u zidu sakrio kablove da se ne bi primetilo da nema snimača, navodi tužilaštvo.

Dunjić je ubijen u maju 2014. u jutarnjim časovima dok je automobilom prilazio splavu „Džimis“. Sa njim u kolima bila je njegova prijateljica Nina Šobota koja je pogođena u stomak i butinu.

Više javno tužilaštvo podiglo je u martu 2015. optužnicu protiv devet osoba.

Kao direktni izvršilac optužen je šef obezbeđenja splava Vladimir Đurović, a ostalih osmoro terete se da su mu pomogli da pobegne i ukloni tragove zločina. Đurović je izašao sa splava, prišao kolima, pokucao na prozor i, kada je Dunjić spustio staklo, ispalio u njega sedam hitaca. Pištolj je potom dao drugom optuženom koji ga je bacio u Dunav.

Đurović je u bekstvu, a na optuženičkoj klupi su Goran Knežević i Bojan Starovlah optuženi da su mu pomogli da pobegne i sakrije se, kao i Milosavljević i Vuk Musić jer su uklonili opremu za video-nadzor. Musić je takođe u bekstvu.

Aleksandar Đuranović koji je se otarasio pištolja i Marko Gvozdenović koji je uništio hard disk sa snimcima sigurnosnih kamera priznali su dela i nagodili se sa tužilaštvom.

Priznanje su potpisali i Jelena Krušedolac i Zoran Vukić, brat bivšeg sekretara MUP-a Vanje Vukića koji je te noći radio kao obezbeđenje – zbog neprijavljivanja krivičnog dela.

U trenutku kada je ubijen, iza Dunjića je bila bogata kriminalna prošlost. Protiv njega vođeni su postupci za nasilničko ponašanje, nanošenje teških i lakih telesnih povreda, izazivanje opšte opasnosti, remećenje javnog reda i mira, napad na službeno lice.

Osuđen je na četiri godine zatvora zbog nanošenja teških telesnih povreda. Po izlasku iz zatvora 2013. godine, Dunjić je sa grupom navijača u Segedinu napao predsednika Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića.

Zbog ovog napada Dunjić je osuđen na dve godine zatvora, ali kaznu nikada nije odslužio – ubijen je šest meseci po izricanju presude.