Korupcija je veoma raširena u Srbiji, a samo mali broj tih krivičnih dela bude prijavljen nadležnim organima, rekao je danas programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.

Izvor: Beta

Nenadić je na predstavljanju izveštaja „Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju“ rekao da od 2012. do 2018. godine nije došlo do povećanja broja procesuiranja ovakvih slučajeva. Kako je naveo, javnost je često izložena informacijama o mogućoj korupciji i tvrdnjama zvaničnika, političkih aktera, nevladinih organizacija i nezavisnih državnih tela, ali one ostaju bez reakcije nadležnih državnih organa.

„Obilje informacija nije dovoljno iskorišćeno da tužilaštvo i drugi nadležni organi postupaju proaktivno i da ne čekaju podnošenje krivične prijave kako bi razmotrili da li ima korupcije“, rekao je Nenadić.

On je kazao da i u tužilaštvu i drugim državnim organima koji treba da pokrenu akcije protiv korupcije postoji autocenzura.

Nenadić je podsetio da je Evropska komisija dala preporuke da Srbija ostvari učinak u borbi protiv korupcije, odnosno da se poveća broj slučajeva u kojima je korupcija gonjena i kažnjavana, naročito kada je reč o korupciji na visokom novo.

On je kazao da je među preporukama i hitno unapređenje kapaciteta institucija bitnih za borbu protiv korupcije, donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i delotvorno sprovođenje strategije za borbu protiv korupcije.

Transparentnost je pratila 32 slučaja u kojima je postojala sumnja na korupciju, a koje su pokrenuli i obelodanili novinari, nezavisni organi, uzbunjavači ili nevladine organizacije, kao i dalje postupanje policije i tužilaca.

Saradnik Transparentnosti Zlatko Minić rekao je da su tužilaštva u tim slučajevima gotovo po pravilu bila pasivna, nisu pokretala postupke i na pitanja Transparentnosti odgovarala da u tim slučajevima nije podneta krivična prijava.

Od 16 slučajeva za koje je Transparentnost tražila od tužilaštva informaciju da li su pokrenuti postupci, samo jednom su dobili odgovor da je postupak pokrenut.

Minić je, između ostalog, naveo da tužilaštvo nije pokrenulo postupak povodom izjave zamenika gradonačenika Beograda Gorana Vesića koja je ukazivala na moguće zloupotrebe prilikom javnih nabavki. Ono nije proverilo ni navode predsednika Izvršnog odbora SNS Vladimira Glišića da su se pojedini funkcioneri obogatili i da ti funkcioneri, među kojima je naveo i ministarku Zoranu Mihajlović, treba da zahvale predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za sve što su uradili u svojim karijerama i pozicijama koje su dobili zahvaljujući njemu.

Transparentost je od tužilaštva dobila odgovor, kako je naveo Minić, da nije podneta krivična prijava povodom navoda reditelja Lazara Ristovskog da mu je predsednik Srbije lično pomogao da snimi film „Kralj Petar I“.