„Srbija se više ne smatra demokratijom, već hibridnim režimom, a njena vlada je postala poznata po snažnom uticaju na medije, maltretiranju nezavisnih kritičara i održavanju nepoštenih izbora“, piše u izveštaju organizacije „Transparency International“ o percepciji korupcije. Ovo je drugu godinu zaredom najlošiji rezultat koji je na ovoj rang listi ostvarila Srbija. 

Piše: Jelena Radivojević

Srbija je pala za dva mesta na svetskoj rang listi percepcije korupcije i zauzela 96. mesto od 180 zemalja, navodi ova međunarodna organizacija. 

„Srbija se više ne smatra demokratijom, već hibridnim režimom, a njena Vlada je postala poznata po snažnom uticaju na medije, maltretiranju nezavisnih kritičara i održavanju nepoštenih izbora. Nedostatak transparentnosti Vlade oko velikih stranih investicija izaziva veliku zabrinutost, što se ogleda u nedavnom talasu javnih protesta protiv kontroverznog projekta eksploatacije litijuma“, piše u saopštenju.

Ovakav rezultat, kako kažu, posebno zabrinjava kada se u obzir uzme da je sve to vreme borba protiv korupcije slovila kao jedan od državnih prioriteta.

U poređenju sa zemljama iz okruženja pozicija Srbije je loša – iza nje su samo Albanija i Bosna i Hercegovina, dok su evropske zemlje daleko ispred Srbije. 

Transparentnost godinama rangira zemlje na osnovu više istraživanja mišljenja i utisaka koji o korumpiranosti funkcionera i službenika imaju oni koji sa njima posluju odnosno na osnovu indeksa percepcije korupcije. Indeks se izražava od 0 poena što karakteriše veoma raširenu korupciju sve do 100 poena što pokazuje da je društvo bez korupcije.

Srbija je ostvarila isti broj poena kao i prošle godine – 38, kao i Argentina, Brazil, Indonezija, Lesoto i Turska, piše u saopštenju TI.

Programski direktor domaćeg ogranka ove organizacije „Transparenost Srbija“ Nemanja Nenadić govorio je o tome zbog čega je stanje indeksa percepcije korupcije nepovoljno čitavu deceniju.

„Nije pitanje samo odsustva političke volje da se zakoni primene, već direktno pokazivanje da ima volje da se zakoni ne primene“, rekao je Nenadić.

Nenadić je rekao da tužilaštvo nije pokazalo snagu da ispita sve sumnje u korupciju koje su se prethodnih godina pojavile u javnosti.

Kao prioritete u borbi protiv korupcije on vidi borbu protiv političke korupcije, prevenciju i kažnjavanje takvog ponašanja i sprovođenje antikorupcijskih planova koji ranije nisu poštovani.

Neophodno je, smatra Nenadić, ohrabrivanje građana i uspostavljanje bezbednih kanala kojima bi prijavljivali nepravilnosti u vezi sa korišćenjem javne funkcije, javnih resursa i izbornim postupkom.