Iako je borba protiv korupcije sve vreme bila državni prioritet, Srbija je ostvarila najlošiji rezultat u poslednjih osam godina kada je reč o percepciji korupcije, pokazuju podaci koje je objavila nevladina organizacija Transparency International (TI). „Ne samo da možemo govoriti o tome da postoji problem da se obezbedi politička volja za gonjenje korupcije, već i da je politička volja iskorišćena da se ti zakoni ne primene“, naglašava Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija.

Piše: Jelena Radivojević

Srbija je zauzela 94. mesto na listi 180 zemalja, a tu poziciju delimo sa  Brazilom, Etiopijom, Kazahstanom, Peruom, Šri Lankom, Surinamom i Tanzanijom, saopšteno je iz TI.

Transparentnost godinama rangira zemlje na osnovu istraživanja mišljenja i utisaka koji o korumpiranosti funkcionera i službenika imaju oni koji sa njima posluju što je poznato kao indeks percepcije korupcije. Ovaj indeks izražava se od 0 (veoma raširena korupcija) do 100 (bez korupcije).

Srbija je ocenjena sa 38 poena što je najlošiji je rezultat u poslednjih osam godina, zbog čega je pala za tri mesta na svetskoj listi. 

„Ovakvim rezultatom Srbija je 26 poena iza proseka zemalja Evropske unije čiji deo želimo da postanemo“, rekao je danas na predstavljanju izveštaja Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija, članice TI. 

Od zemalja regiona bolju ocenu dobile su Slovenija, Hrvatska i Crna Gora, dok se na listi iza Srbije nalaze Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo i Albanija.

Nenadić: rezultat ne iznenađuje

Nenadić navodi da nije iznenađen ovim padom, pogotovo ako se ima u vidu naša stvarnost i sve što se dešava u zemlji.

„Ovaj pad nije nešto što situaciju čini dramatičnom i problematičnom, ali ono što treba da nas zabrine jeste trend nazadovanja posebno jer je borba protiv korupcije slovila za jedan od najvažnijih prioriteta i kod političara i kod građana“, rekao je Nenadić danas na predstavljanju izveštaja. 

On smatra da treba imati u vidu da je u tom periodu Srbija uživala i podršku međunarodnih organizacija za borbu protiv korupcije, ali da ipak ništa nije učinjeno da se situacija poboljša.

„Ne samo da možemo govoriti o tome da postoji problem da se obezbedi politička volja za gonjenje korupcije, već i da je politička volja iskorišćena da se ti zakoni ne primene“, naglašava Nenadić.

Domaći zakoni, javne nabavke i javno-privatna partnerstva poštuju se kada su u pitanju manji projekti, naglasio je Nenadić, dok se najveći poslovi ugovaraju po posebnim pravilima kreiranim isključivo za taj slučaj ili bez ikakvog nadmetanja, a sve pod plaštom međunarodnih ugovora.

Nenadić je istakao i da bi tužilaštvo trebalo da proverava sumnje na korupciju koje se iznose u javnosti ali da tužioci takve predmete ne uzimaju, niti obaveštavaju javnost o rezultatima, što dodatno pospešuje i percepciju o korupciji.

„Nije reč samo o optužbama koje iznose istraživački mediji, političari, nevladine organizacije, već i  o onome što provladini mediji iznose o prošloj vlasti i opoziciji“, smatra on.