Od početka godine u Srbiji je u kriminalnim obračunima ubijeno 14 osoba, čime se nastavlja godišnji rast broja likvidacija. Ubistva se često dogode u centru grada, po danu i pred brojnim građanima. Ovi podaci, međutim, deluje da ne zabrinjavaju predstavnike državnih organa koji su bombastično najavljivali obračun sa kriminalom. Sagovornici KRIK-a smatraju da je najavljeni rat države protiv mafije neuspešan i da se nije prešlo sa reči na dela, između ostalog, zbog veza države i kriminala.

Piše: Milica Vojinović

Pre nedelju dana u kruševačkom hotelu „Golf“ uveče se održavala proslava male mature.

U jutarnjim časovima, međutim, ovaj hotel postao je mesto zločina. Kriminalac Dejan Stanković, u Kruševcu poznat kao jedan od braće Ždrokinaca, ubijen je iz vatrenog oružja.

Manje od mesec dana ranije u centru Kruševca, usred dana i naočigled brojnih građana, likvidiran je njegov sin Vojin.

Ovakva ubistva ljudi sa kriminalnom biografijom gotovo da su postala svakodnevica u Srbiji.

U niz ovogodišnjih likvidacija u petak je upisana i četrnaesta – u večernjim satima u Ćupriji je izrešetan mladić ispred kuće u kojoj je živeo.

Iako su ubistva naočigled nepovezana, imaju zajedničke karakteristike – žrtve su imale kriminalnu prošlost, a ubistva su se neretko dešavala u javnosti, odnosno, usred dana i naočigled mnogih koji su se tu zadesili.

Najviše zvaničnike Srbije, međutim, deluje da ova situacija ne zabrinjava – oni ponavljaju da bezbednost građana nije ugrožena i manipulišu statistikom govoreći da se broj ubistava smanjuje iz godine u godinu.

Sagovornici KRIK-a smatraju da država ne staje kriminalu na put, između ostalog, zbog veza koje pojedinci iz državnih struktura imaju sa članovima podzemlja.

Rat mafiji

Krajem prošlog meseca ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da u Srbiji ne postoji nijedna ozbiljna kriminalna grupa koja može da ugrozi državu, niti kriminalac koji ne strepi od privođenja pravdi.

Godinu i po dana ranije, međutim, imao je drugačije mišljenje.

On je oktobru 2016. godine objavio rat mafiji. Do ove reakcije ministra došlo je jutro posle ubistva kriminalca Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, za koga se ubrzo utvrdilo da je imao veze u policiji.

Vuk Cvijić (foto: N1)

Nekoliko dana nakon Stefanovića reagovao je i tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

„Mi ćemo se bez obzira na cenu koju možemo da platimo žestoko obračunati sa onima koji misle da im je Beograd prćija i da po Beogradu mogu da ubijaju kako stignu, žestoko, pa neka dobro razmisle da li su jači od države Srbije ili nisu“, poručio je tada Vučić.

Novinar „Blica“ Vuk Cvijić koji prati događaje u vezi sa kriminalom ovaj „rat“ države ocenjuje kao neuspešan.

„Ne vidim da se sa reči prešlo na dela“, kaže Cvijić.

Sa njim je saglasan i istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Saša Đorđević.

„Svaku izjavu političara, pogotovo kada je reč o objavljivanju rata mafiji, moralo bi da prati hapšenje, utemeljene optužnice i epilog na sudu – što ovde nije slučaj.“

Igra sa statistikom

Nakon što su od početka ove godine počele da se nižu kriminalne likvidacije, ministar Stefanović je reagovao i komentarišući nekoliko ubistava u martu kazao da je „Beograd apsolutno bezbedan grad“.

„Prethodna godina je završena sa najnižom stopom ubistava u poslednjih 20 godina, a i stopa rasvetljavanja ubistava se povećava“, rekao je.

Državni zvaničnici manipulišu statistikom iznoseći podatke o ukupnom broju ubistava, a ne onih koja imaju kriminalni potpis.

Podaci o kriminalnim likvidacijama koje je sakupio KRIK i objavio u bazi „Crna knjiga“ pokazuju da je prošle godine bilo šest ovakvih ubistava više nego 2016.

Od 2012. do danas desilo se ukupno 80 likvidacija u Srbiji, od kojih je rešeno oko šest odsto.

Božo Prelević (foto: mc.rs)

Osvrćući se na izjavu ministra Stefanovića, Cvijić kaže da je ključno pitanje kakva su to ubistva i ne mešati opštu stopu kriminaliteta sa kriminalnim obračunima.

„Nažalost, u Beogradu je broj nerešenih mafijaških ubistava za koje se sa pravom veruje da iza njih stoje organizovane kriminalne grupe u velikom porastu“, ističe Cvijić.

Utisak da je Beograd „apsolutno bezbedan grad“ sa ministrom ne deli advokat i bivši koministar policije Božo Prelević.

„Taj osećaj nemam kao građanin ovog grada, niti kada vidim delovanje policije. I nemam osećaj kao advokat kada vidim kako postupaju u predmetima. On je sve samo ne bezbedan grad“, navodi Prelević i dodaje da postoji i problem kadriranja.

„Kada vi izaberete ljude na ključna mesta, koji ne zaslužuju da budu na tim mestima vi ste u stvari ubili kapacitet policije da se obračuna sa kriminalom.“

Ratovi klanova

Nakon što se u medijima pojavi vest o novoj likvidaciji čitaoci najčešće mogu pročitati da se radi o sukobu između kriminalnih klanova.

Cvijić razlog za ovo vidi u „smenama generacija“, kao i u tome što su neki od lidera kriminalnih grupa utočište našli u Srbiji.

„Otvoren je, na jedan način, prostor da se ovde kriminalni klanovi šire, što saznajemo, nažalost, preko tih pucnjava, pokušaja ubistava ili ubistava – da se neki od vođa tih kriminalnih klanova ovde imaju utočište“, kaže Cvijić.

On dodaje da organizovanog kriminala nema nigde u svetu, pa ni u Srbiji, bez kontakta sa državom.

Ovoj Cvijićevoj tvrdnji u prilog idu brojna otkrića koja predstavnike vlasti dovode u vezu sa kriminalcima i njihovim klanovima.

Ivica Dačić i Rodoljub Radulović

Novinari KRIK-a ranije su otkrili da je sadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar stekao stan od supruge najbrutalnijeg ubice zemunskog klana Sretka Kalinića, a otkriveno je i da je Lončar bio u sedištu klana u Šilerovoj i fotografisao se sa jednim od vođa – Dušanom Spasojevićem. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić snimljen je na ručku sa narko-bosom Rodoljubom Radulovićem u vreme dok je Radulović bio pod istragom za šverc kokaina. Ubijenom kriminalcu Aleksandru Stankoviću, zvanom Sale Mutavi, sud je odložio odlazak u zatvor 12 puta, a otkrivene su i njegove veze sa žandarmom Nenadom Vučkovićem.

Ukoliko policija zna da su određena ubistva posledica obračuna kriminalnih grupa, postavlja se pitanje zašto ne spreči delovanje te grupe, kaže Prelević i odgovara: „Samo dve opcije su – ili ne sme ili ne zna“.

„Imate navijače koji se voze u državnim kolima, imate desničara koji se vozi u državnim kolima. Sad vi meni recite koji će policajac da krene na takvu grupu“, ističe Prelević i zaključuje: „Ja vam kažem da su policiji danas vezane ruke“.

Pogledajte „Crnu knjigu“ – bazu podataka o kriminalnim obračunima u Srbiji i Crnoj Gori