Na početku suđenja Slobodanu Šaranoviću i članovima njegove grupe za ubistva Nikole Bojovića i Miloša Vidakovića odbranu je iznosio Miloš Vojnović, član grupe koji je priznao krivicu i na čijem je svedočenju tužilaštvo zasnovalo optužnicu.  

Piše: Bojana Pavlović

Nikola Bojović ubijen je krajem aprila 2013. godine u centru Beograda. U optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal kao naručilac Bojovićevog ubistva označen je Slobodan Šaranović. Naredio ga je „iz koristoljublja i bezobzirne osvete“, želeći da se osveti za ubistvo brata Branislava ubijenog u oktobru 2009.

Kao članovi grupe optuženi su Miloš Delibašić, Šaranovićev sestrić, zatim Slaviša Novaković, Goran Bojanić i Miloš Vojnović. Njima se na teret stavlja drugo ubistvo koje je obuhvaćeno optužnicom – ubistvo Miloša Vidakovića i pripremanje još četiri likvidacije.

Šaranoviću se sudi u odsustvu pošto je Crna Gora odbila da ga izruči Srbiji.

Direktni izvršilac Bojovićevog ubistva je, prema optužnici, Vranjanac Saša Cvetanović zvani Pitbul, koga je ilegalno iz Crne Gore u Beograd doveo Ratko Koljenšić. Oni su pripremili teren za ubistvo Bojovića – obezbedili stan za boravak i skrivanje, automobil i oružje kojim je ubistvo izvršeno, navodi se u optužnici.

„Na osnovu sopstvenog uverenja da je nalogodavac i organizator Luka Bojović, Šaranović je podstrekao Koljenšića i Cvetanovića tako što im je obećao 30.000 evra da zajedno liše života Nikolu Bojovića“, piše u optužnici.

Ubistvo je bilo detaljno isplanirano. Koljenšić je organizovao prevoz iz Budve i prelazak Cvetanovića iz Crne Gore u Srbiju i obavio pripreme – iznajmio je stan u kom su se skrivali, automobil i nabavio automatski pištolj sa prigušivačem, piše u optužnici. Danima su pratili kretanje i ustaljene navike Bojovića, kada napušta stan, koja kola vozi i sa kim se viđa, da bi našli pogodno vreme i mesto da ga likvidiraju.

Posle izvršenog zločina, Koljenšić i Cvetanović krili su se u stanu u Ulici vojvode Milenka, a potom otišli u Crnu Goru po isplatu.

„Meni je rečeno i ja sam ga ubio“

Vojnović je danas ispričao da je o ubistvu Bojovića čuo iz medija, ali da je znao da iza njega stoji Slobodan Šaranović.

„Sve je bilo normalno, ali je postalo nenormalno kad je Sloba naručio ubistvo Nikole Bojovića. Tad je ludilo počelo“, ispričao je Vojnović.

On je rekao da se odmah po saznanju da je ubijen Nikola Bojović sastao sa Milošem Delibašićem i još jednim članom grupe.

„Sloba je to uradio na svoju ruku, Delibašić nije ni znao. Sloba mu je tek posle rekao“, tvrdi Vojnović i dodaje da je grupa shvatila da će suparnički klan sa njima obračunati zbog ovog ubistva.

Pojavila se informacija da je Vladimir Jovanović zvani Vlada Japanac angažovan da „rešava taj problem“ i da je počeo da priča kako je Luka Bojović poručio da će se osvetiti za smrt brata. Stoga su Šaranović i Delibašić dogovorili da se on ubije, ispričao je Vojnović.

Ubrzo su, kako je rekao, saznali da im opasnost preti od Luke Đurovića za kog su verovali da je blizak Luki Bojoviću.

„Nema smisla da ubijemo ovog što je angažovan, posle toga će samo nekog drugog da angažuje.“

Vojnović je rekao da je potom prebačen u Crnu Goru gde je grupa počela da intenzivno priprema likvidaciju Luke Đurovića. Počeli su da vežbaju pucanje, vožnju motora i kako da bezbedno komuniciraju.

„Otišli smo na neko brdo. Tu su izvadili dve lutke kao iz izloga. Miloš je tražio da ispucamo sve što ima, Koljenšić je rekao da je Sloba napomenuo da ne potrošimo sve jer se teško nabavljuju, a treba nam da radimo Luku.“

Tokom priprema, međutim, došlo je do promene plana i Delibašić je rekao da treba da se ubije Miloš Vidaković.

„Delibašić je objasnio da je ispao problem sa Vidakom i da moramo da ga tražimo. Da ga otresemo. Rekao mi je ne pitaj ništa, što manje znaš… To je uvek bilo tako.“

Delibašić im je ispričao kako Vidaković izgleda – da ima povređeno jedno oko i istetovirane ruke, a potom „da to završe“, ispričao je Vojnović. Vidakovića su spazili u kafiću „Sejlor“ koji je bio pun gostiju što je Vojnoviću otežavalo zadatak – nekoliko puta je obilazio oko kafića dok se prostor oko žrtve nije raščistio.

„Imao sam belu ribarsku turističku kapu i kragnu preko lica. Opalio sam par hitaca sa oko deset metara razdaljine, nisam prišao i u glavu mu pucao.“

Na pitanje sudije zašto je toliko rizikovao i žurio, a nije sačekao pogodniji trenutak, Vojnović je rekao da nije želeo kritike.

„Meni je rečeno i ja sam ga ubio.“

Vojnović je ispričao da ga je po izvršenom ubistvu Novaković čekao sa upaljenim motorom i odvezao u unapred pripremljeni stan na Vidikovcu iznad Budve. Otarasili su se oružja i odeće, a po njegovim rečima, Šaranović im je organizovao povratak u Beograd.

Suđenje se nastavlja sutra.

Pročitajte detalje o poslovima Slobodana i Branislava Šaranovića