Nepokretanje postupaka protiv funkcionera na najvišim pozicijama, nedosledno i neravnopravno sprovođenje zakona, nekažnjavanje korupcije u policiji, politički pritsci u pravosuđu, kao i nedovoljan broj zaposlenih u antikorupcijskim telima samo su neke od zamerki Stejt Departmenta u novom izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2019. godinu.

Piše: Jelena Radivojević

Srbija je procesuirala slučajeve korupcije na nižem nivou, ali je bila manje uspešna kada su u pitanju bili političari na najvišim pozicijama, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

„Čak i kada jesu procesuirani, krivične prijave retko odražavaju ozbiljnost krivičnog dela i često su podnete posle dugo odlaganja“.

U javnosti je rasprostranjeno mišljenje da se zakoni ne sprovode dosledno i sistematski i da nije jednak za sve pa tako političari ostaju nekažnjeni zbog koruptivnih radnji, zaključeno je u izveštaju.

„Korupcija u policiji i njeno nekažnjavanje ostali su veliki problem uprkos određenom napretku koji je napravljen u pravcu pozivanja zvaničnika na odgovornost“, piše u izveštaju i dodaje da je  tokom godina primećeno da se poboljšao kvalitet istraga unutar policije.

Iako Ustav garantuje nezavisnost sudstva, piše u izveštaju, piše u izveštaju, situacija je u stvarnosti drugačija. U pravosuđu su još prisutni snažni politički pritisci i korupcija koji utiču na funkcionisanje sistema.

Stejt department navodi i da postoji zakonski okvir za borbu protiv korupcije ali da antikorupcijskim telima nedostaje adekvatno osoblje. Problem je što ona nisu uključena u rad pravosudnih organa što sprečava deljenje informacija i dokaza sa tužilaštvom.

Ono što bi trebalo da poboljša situaciju u radu Agencije za borbu protiv korupcije je novi zakon o Agenciji koji je donet u maju i treba da stupi na snagu u septembru. Zakon predviđa određena poboljšanja u odnosu na prethodnu verziju, na primer razjašnjenje nadležnosti Agencije i proširenje preventivnih mera.

Stejt department se poziva i na problem na koji je ukazao Fridom haus da Agencija nije detaljno istražila problem finansiranja političkih partija tokom predizbornih kampanja. Kao primer spominju su hiljade posrednika-donatora koji su uplaćivali novac da bi se zaobišla zakonska ograničenja za pojedinačne donacije u kampanji i prikrio pravi izvor finansiranja.

Istaknuto je da su eksperti Evropske unije uočili kontinuirani problem da se za korupciju u privatnom sektoru koristi preslabo krivično delo – zloupotreba položaja.

O tome kako je Stejt department ocenio stanje u medijima pročitajte na Raskrikavanju.