Član ozloglašenog zemunskog klana Miloš Simović osuđen je danas na šest godina zatvora jer je 2010. godine u Hrvatskoj pokušao da ubije svog saradnika, brutalnog ubicu ovog klana Sretka Kalinića. Ova presuda nije konačna i na nju tužilaštvo i osuđeni mogu da se žale.

Piše: Jelena Radivojević

Sudija Višeg suda u Beogradu Nikola Mikić rekao je na izricanju presude da je ovakvu odluku doneo jer iz iskaza Kalinića i nalaza lekara koji su ga pregledali nakon ranjavanja proizilazi da je Simović pucao na njega. 

Mikić je naveo da je prilikom određivanja visine kazne imao u vidu Simovićevu raniju osuđivanost, ali i protok vremena jer je od događaja u Hrvatskoj prošlo 11 godina.

Presuda nije konačna i na nju tužilaštvo i Simović mogu da se žale Apelacionom sudu u Beogradu.

Suđenje Simoviću počelo je u aprilu ove godine, a glavni dokaz bio je iskaz koji je Kalinić dao 2010. u Hrvatskoj nakon što je upucan. U vreme kada se pucnjava dogodila obojica su bili u bekstvu pošto su 2003, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, izbegli hapšenje u policijskoj akciji „Sablja”, a u odsustvu su osuđeni zbog nekoliko ubistava, otmica i drugih zločina. Nakon pucnjave obojica su izručeni Srbiji.

Kalinić je kod istražnog sudije u Hrvatskoj rekao da Simovića poznaje od 1999. godine i da su bili u odličnim odnosima, te da su tog junskog dana išli biciklama da roštiljaju na jezero Rakitje. Simović je, kako je rekao, iznenada počeo da puca i pogodio ga sa dva metka.

Kalinić je kazao i da je mogući motiv to što je Simović želeo da krivicu za ubistvo premijera Đinđića prebaci na njega i da ga spreči da javno ispriča da je zaštićenog svedoka protiv zemunskog klana Zorana Vukojevića Vuka ubio Aleksandar Simović, njegov brat. Aleksandar Simović je kasnije za to osuđen na 20 godina zatvora.

Nakon pucnjave obojica su izručena Srbiji i na suđenje su dovođeni iz zatvora u Požarevcu gde služe višegodišnje kazne za zločine koje su izvršili kao članovi zemunskog klana.

Simović na suđenju nije iznosio odbranu jer, kako je kratko rekao, „nije kriv i nema od čega da se brani“. 

Ni Kalinić nije želeo da o pucnjavi govori na sudu, ali je rekao da nije u svađi sa Simovićem. On je pričao o problemima koje navodno ima u zatvoru i tvrdio da mu je načelnik službe obezbeđenja zatvora zabranio da govori o događaju iz Hrvatske.

„Ne interesuje me ovaj predmet, ne bih ga teretio ni da mi načelnik to nije zabranio, nemam nikakav interes. Nasilno sam obučen i doveden“, rekao je Kalinić na jednom od suđenja.

U završnim rečima tužilac Zoran Nikolov rekao je da svi dokazi potvrđuju navode iz optužnice, a da Kalinićev iskaz iz istrage potvrđuju i drugi dokazi – iskazi saslušanih svedoka i balističko veštačenje. 

Simovićev advokat po službenoj dužnosti Rastko Naumov rekao je u završnici suđenja da je i jedini dokaz tužilaštva – Kalinićev iskaz – „otpao“ nakon što je on na suđenju rekao da ga ovaj postupak ne zanima i nije označio Simovića kao napadača.

„Nema Simovićevih tragova na licu mesta, nema pištolja, nema direktnih svedoka“, rekao je Naumov. On je tada rekao i da je Kalinić dugogodišnji kriminalac i da je mnogo ljudi imalo motiv da ga ubije.

Njima dvojici se, osim za zločine počinjene u okviru zemunskog klana, sudilo i za ubistva koja su vršili kao deo grupe koju je navodno predvodio kriminalac Luka Bojović. 

Kalinić je nakon hapšenja 2010. godine priznao krivicu i do detalja opisao zločine koje je vršio, kao i Bojovićevu ulogu u njima. Sud je, međutim, rešio da mu veruje u delu u kome priznaje svoju ulogu, ali ne i delu svedočenja u kome je Bojovića označio kao organizatora. Bojović je potom pravosnažno oslobođen, a Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su sudije prekršile zakon kada su donele ovakvu odluku. Bojović se nalazi u zatvoru u Španiji, gde služi kaznu od 18 godina zatvora. Detaljnije o tome pročitajte ovde.