Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić istakao je da u Srbiji nisu razvijeni mehanizmi kontrole rada službi bezbednosti zbog čega javnosti ostaje samo da službama veruje na reč.

Piše: Bojana Pavlović, N1

Šabić je gostujući na N1 komentarisao podatke o broju prisluškivanih građana u protekle dve godine koje je Bezbednosno informativna agencija (BIA) dostavila Institutu za evropske poslove prošle nedelje posle tri zahteva i intervencije Poverenika. Šabić je istakao da je reč o tri različita zahteva na koje je BIA odgovorila čim je dobila rešenje.

Podaci pokazuju, tvrdi Institut, da je broj prisluškivanih lica porastao za oko 10 odsto.

Na pitanje novinara da li je potrebna sudska naredba da bi se vršilo prisluškivanje, Šabić je objasnio da postoji razlika između prisluškivanja i pristupa zadržanim podacima. U prvom slučaju se sluša sadržaj razgovora, dok se u drugom slučaju nadzire ko je sa kim komunicirao, kada i koliko dugo je razgovor trajao.

Bezbednosne službe godinama su tumačile da se naredba suda odnosi isključivo na prisluškivanje, dok su o pristupu zadržanim podacima odlučivali direktori službe navodi Poverenik. Ustavni sud, međutim doneo je odluku po kojem je za svaki nadzor komunikacija potrebna odluka suda. Sve drugo bilo bi nezakonito, ukazuje on.

Šabić ističe problem nedostatka kontrole službi bezbednosti, zbog čega javnosti ostaje da, kako kaže, službama samo veruje na reč.

„Vi danas imate eksplicitne tvrdnje službi da postupaju samo po odluci suda, ali možete samo da im verujete. Lepo je da im verujete, ali još bolje je da imate mehanizam da ih nadzirete”, kaže on.

Podseća da je pre nekoliko godina, kancelarija poverenika utvrdila da službe bezbednosti imaju onlajn pristup zadržanim podacima odnosno listinzima komunikacije.

„Tad smo dobili frapantan podatak, tri provajdera su okrenula glavu, a samo jedan nam je rekao – znamo koliko su puta pristupili. 272.000 pristupa u godinu dana, samo kod jedne kompanije. Ta priča da službe i danas imaju direktan pristup otvara pitanje ima li smisla govoriti o efikasnoj kontroli“.

Uprkos tome što postoji izrazito ružno nasleđe kad su službe bile najbrutalnije zloupotrebljavane, čak i za likvidacije političkih protivnika, u Srbiji ne postoji efikasan sistem kontrole službi bezbednosti, ocenjuje Šabić.

„Ako vi na mesto šefa službe postavite partijskog čoveka, a na čelo odbora koji treba da ga kontroliše takođe partijskog čoveka, iluzorno je očekivati da tu može biti kontrole“, zaključio je Šabić.