Problemi u policiji: zaštićeni i nezaštićeni svedoci

Problemi u policiji: zaštićeni i nezaštićeni svedoci

Policajci Jedinice za zaštitu, koja obezbeđuje svedoke saradnike, žalili su se u martu ove godine Sektoru unutrašnje kontrole da njihovi šefovi krše zakon – nekim svedocima dozvoljavaju da se viđaju sa kriminalcima, druge svojim nemarom dovode u opasnost, kao i da cenzurišu problematične podatke iz zvaničnih dokumenata. Prijave nezadovoljnih policajca do kojih je došao KRIK pružaju uvid u probleme ove, inače zatvorene, policijske jedinice.

Piše: Bojana Jovanović

Za Dejana Milenkovića Bagzija, svedoka saradnika koga više od decenije obezbeđuje policija, deluje da neka pravila ne važe.

Ovaj bivši pripadnik zemunskog klana, iako se nalazi u sistemu zaštite, nastavio je da se viđa sa poznanicima kriminalcima, od kojih su neki bili na poternicama. Policajcima koji su ga čuvali šef je zabranio da proveravaju ko su ljudi koje Bagzi sreće – iako je to uobičajena praksa. Čak i kada su policajci prijavili ove rizične susrete, njihovi nadređeni su iz zvaničnih dokumenata brisali podatke o tome. Sa pojedinim policajcima Bagzi se toliko zbližio da ih je oslovljavao sa „moj mali“.

A kad god poželi, mogao je da „nestane“.

Tako, Novu 2019. godinu ovaj svedok saradnik odlučio je da dočeka u inostranstvu i to bez policijskog obezbeđenja koje ga danonoćno čuva. Otputovao je šest dana pred doček, a šefovi Jedinice za zaštitu su policajce koji ga čuvaju poslali na prinudni odmor, uprkos njihovom protivljenju.

Ovo nije jedini put da je policajcima od Bagzija zavisilo kada će na odmor. Ista situacija desila se i kada je išao na putovanje sredinom 2018. godine.

Ovi događaji opisani su u službenim beleškama koje su sastavili pripadnici Jedinice za zaštitu, a do čijih kopija je došao KRIK.

Beleške su više puta dostavili Sektoru unutrašnje kontrole (SUK)policije očekujući da pokrene istragu. Poslednji put nepravilnosti su prijavili sredinom marta ove godine. Nezadovoljni pripadnici Jedinice za zaštitu optužuju svoje šefove da su se zbližili sa pojedinim zaštićenim svedocima, a da drugima ne pružaju pravu zaštitu. U beleškama je opisano i da šefovi ove uprave, kako bi sklonili nezgodne detalje, cenzurišu službenu dokumentaciju, kao i da ih pripadnici jedinice optužuju za mobing.

Nije poznato da li je unutrašnja kontrola preduzela išta povodom tvrdnji policajaca o zloupotrebama. Odbili su da odgovore na pitanja koja su im poslali novinari KRIK-a.

Novinari KRIK-a pozvali su rukovodioce jedinice koji se pominju u dokumentima – komandanta Gorana Živkovića, načelnika odeljenja za taktičko postupanje Milana Išića i šefa odseka u odeljenju za taktičko postupanje Nebojšu Pavlovića – i svi su rekli da ne mogu da razgovaraju sa nama bez odobrenja Ministarstva unutrašnjih poslova. Do objavljivanja ovog teksta ministarstvo nije odgovorilo na zahtev KRIK-a za intervju.

Dokumenta koja pružaju uvid u rad ove policijske jedinice otkrivaju da, za razliku od Bagzija, postoji i svedok za koga se šefovi uprave nisu mnogo zabrinuli čak i kad mu je kuća bila zapaljena.

Svedok u problemu

Krajem avgusta 2015. godine, u beogradskom naselju Čukarica odjeknula je eksplozija. Zgrada u kojoj se nalazi štamparija „BMG“ pogođena je projektilom iz „zolje“. Bio je to treći put za četiri godine da se štamparija našla u plamenu. Počinioci nikada nisu otkriveni.

Nebojša Joksović (foto: privatna arhiva)

Na ovu štampariju trebalo je da paze policajci jer je njen vlasnik Nebojša Joksović – ključni svedok u postupku koji se vodi protiv narko-bosa Darka Šarića za šverc gotovo šest tona kokaina.

Njih dvojica su drugovi iz detinjstva, ali je nakon hapšenja članova ovog međunarodnog kartela 2010. godine, Joksović odlučio da tužilaštvu ispriča sve što zna o umešanosti svog nekadašnjeg ortaka u šverc droge. Objasnio je da se na ovaj korak odlučio, između ostalog, zbog načina na koji se Šarićev brat ophodio prema njemu i njegovoj porodici nakon što je uhapšen – nije mu davao novac i vređao ga je. Šarić, sa druge strane, tvrdi da se Joksović prodao, odnosno da je pristao da svedoči jer mu je tužilaštvo dozvolilo da zadrži milionski vrednu imovinu koja je bila Šarićeva, ali se zvanično vodila na njega. Među njom je i bombardovana štamparija. Kada ga je Joksović na sudu pitao ko mu je gađao štampariju, Šarić je negirao da ima veze sa tim.

„Pojma nemam, čoveče. Pa đe ću na moju štampariju?“

Gađanje štamparije, međutim, nije bio jedini nerazjašnjeni napad. Na Joksovićev kafić u Žarkovu bačena je bomba, zapaljena mu je kuća u Beogradu, a u eksploziji auto-bombe ubijen mu je rođak Radojica Joksović.

Sve to vreme, Joksovića obezbeđuje policija. Kako tvrde pojedini pripadnici Jedinice za zaštitu u beleškama koje poseduje KRIK, stvari koje se dešavaju Joksoviću ne zabrinjavaju mnogo njihove šefove.

Tako, niko od načelnika jedinice ga nije posetio, niti pozvao telefonom nakon što mu je izgorela kuća, tvrde policajci.

„Opravdanje komandanta za nečinjenje u ovom slučaju sastojalo se u tvrdnji da on nije dužan da obezbeđuje sve Joksovićeve nekretnine, iako je po programu zaštite, jedinica dužna da obezbeđuje lica i njihovu imovinu“, piše u dokumentima.

Gađana štamparija (foto: KRIK)

Policajci su, kako kažu, nakon ovog događaja šefovima predlagali da prikupe informacije o tome ko sve živi u Joksovićevoj ulici i da pregledaju snimke sigurnosnih kamera. Njihov predlog je odbijen jer, kako su im rekli nadređeni, na tome rade kolege iz drugih odeljenja.

Bezbednost ovog svedoka, tvrde policajci, nije na zavidnom nivou.

„Iako Nebojša Joksović provodi puno vremena u toj kući, Jedinica za zaštitu nema nikakve podatke o tome ko su njegove prve komšije, odnosno ko su ljudi koji se kreću u njegovoj neposrednoj blizini.“

Joksović je zbog ovakvog odnosa izgubio poverenje u rukovodioce jedinice zbog čega je izbegavao i da sa njima podeli stvari koje mu se dešavaju, piše u dokumentima.

Kada mu je jednom prilikom prećeno telefonom, kako piše u beleškama, Joksović se požalio policajcima koji ga obezbeđuju rekavši da nema svrhe da to prijavi načelniku taktičkog odeljenja Milanu Išiću jer „zna da on neće ništa uraditi“.

Na nagovor policajaca koji ga čuvaju, Joksović je, međutim, ipak pozvao Išića od kog je dobio odgovor kakav je i očekivao.

„Na Joksovićev predlog da se sastanu i obave razgovor o pomenutim pretnjama, načelnik Išić je odgovorio da ako se baš uplašio, on može da ga odvede na razgovor kod komandanta Jedinice za zaštitu Gorana Živkovića, a ukoliko nije – da sačeka da se on vrati sa godišnjeg odmora (pošto baš tog dana kreće na odmor), pa će to ’završiti’“, piše u dokumentima.

Sve ovo, međutim, nije se našlo u zvaničnim izveštajima koji se redovno cenzurišu, tvrde policajci.

Mehanizam cenzure

Kada dobije izveštaje koje su sastavili policajci, šef ih pregleda i iz njih izbriše sve problematične stvari – prijavili su policajci Sektoru unutrašnje kontrole.

U nekim slučajevima, tvrde policajci, šefovi idu i korak dalje.

Milenković (foto: Vreme)

Tako, kada su u pitanju sastanci i dnevna putovanja svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija, piše u beleškama koje poseduje KRIK, policajci po naređenju nadređenih ne beleže imena kriminalaca sa kojima se Bagzi redovno viđa.

„Učestalost tih susreta se svesno ignoriše od strane vođa timova, koji najčešće ne unose podatke o tim susretima u izveštaj. Ako nekada i unesu, onda su nepotpuni i njihov značaj je umanjen“, piše u dokumentima poslatim SUK-u.

„Kao jedan od najočitijih primera je prevoženje lica iz kriminalne sredine službenim blindiranim vozilom MUP-a pod pratnjom. Jedno od ovih lica je šef odeljenja za taktiku Nebojša Pavlović pred pripadnicima Jedinice za zaštitu proverio kroz JIS (MUP-ova baza koja sadrži podatke o tome da li je neko pod istragom, na poternici, ima li kriminalnu prošlost i sl, prim.aut.)  i došao do saznanja da je lice sa poternice (na merama), a onda naredio da se ovo lice ne prijavljuje i da se ne postupa prema njemu, kao i da se ne unosi u izveštaj kao podatak.“

Izveštaji su toliko „prečišćeni“ i sređeni da je ono što piše u njima znatno drugačije od realnosti, tvrde pripadnici jedinice.

Oni navode i da  je šef uveo praksu da policajci ove izveštaje kucaju na računaru kod kuće, a potom ih snime na fleš memoriju, koju donesu i ostave u njegovoj kancelariji.

„On ih potom pregleda i posle cenzure i ispravki vraća fleš svakom od vođa timova, a ovi te fleševe sa podacima iznose iz prostorija Jedinice za zaštitu. To rade godinama ne obazirući se na činjenicu da je iznošenje strogo poverljivih podataka teško krivično delo.“

Sastavljanje izveštaja kod kuće i nošenje na flešu je opasno jer može da bude rizično za one koji su u programu zaštite, ali i policajce koji ih čuvaju – ukoliko se podaci izgube i dođu u pogrešne ruke.

Pripadnici jedinice tvrde da se ovo već desilo – jedan fleš sa takvim podacima nestao je i nikada nije pronađen.

Zbog neodgovornog ponašanja nadređenih, policajci tvrde da su ugroženi i oni i svedoci koje štite.

„Nije retka pojava da, i kada se pripadnici Jedinice za zaštitu na terenu susretnu sa bezbednosnom situacijom koja zahteva hitno reagovanje rukovodioca, isti se ne javljaju na službene telefone.“

Policajci su se zbog svega ovoga u više navrata obratili unutrašnjoj kontroli. Šefovi su, međutim, saznali za to i na njih počeli da vrše pritisak.

„Ne možete mi ništa!“

Policajci navode da su im šefovi tražili na uvid sve izjave koje daju pripadnicima Sektora unutrašnje kontrole.

„Ukoliko bi se neko suprotstavio tome, došlo bi do pretnji i maltretiranja“, piše u beleškama.  

Posebno se naljutio šef odeljenja za taktiku Nebojša Pavlović.

Sredinom januara ove godine, on je  sedmorici policajaca za koje je sumnjao da su ga prijavili unutrašnjoj kontroli, preteći poručio da su njihovi napori uzaludni, piše u beleškama. „Ne možete mi ništa! To što pišete beleške protiv mene SUK-u, morate da znate da me baš briga! Ta pisamca možete da pišete koliko hoćete i da se žalite kome hoćete, je l’ vam to jasno?“

Dopala vam se priča? Donirajte KRIK i pomozite da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju. Mnoge naše price nastale su zahvaljujući donacijama čitalaca. Kako da donirate KRIK pročitajte ovde. Podržite nezavisno novinarstvo!

7 Comments

  1. Pjotr kaže:

    Ako su oni u programu zastite zasto im treba pol.pratnja?koliko to kosta drzavy?koliko to traje,zar drzava da cuva osobu koja je ucestvovala u atentatu na zorana djindjica osoba koja je optuzivala ministra loncara da se druzi sa zemunskim klanom osobazbog koje je rasformiran JSO.Zar oni ne treba da se dislociraju u inostranstvu a ne da se ovde bogate i da „prljave“pare peru preko svojih poslova!!!to su milioni.pare od ubistava droge kidnapovanja…
    Da li se postavi pitanje koliko oni kostaju drzavu na mesecnom nivou?
    Iskreno,treba da su zadovoljni sto su zivi.i oni i porodica,ali drzava umesto da stane na put ovoj bahanaliji stoji sa strane i gleda.gleda kako se bogate a narod isto gleda i besni.besni kako drzava Stiti atentatora ili narko dilera a oni se bogate.

    • Insajder kaže:

      Lako je Nebojši Pavloviću kada mu je kum Vladimir Dimitrijević, predsednik RIK, i funkcioner SNS…i tako će sve biti dok su veze i kumstva kod nas u MUP

  2. Dragan kaže:

    Hoce li se postovati zakon?zasto ti tzv policajci nisu na merama?uzimaju li pare da bi precutali neke stvari.veliki problem

  3. Pjotr kaže:

    Vi vrsitecenzuru.nijednog komentara nema

  4. Goca kaže:

    Sam naslov je sve objasnio – u dve reci.

  5. Grkuapsu kaže:

    Jedinica je formirana po ugledu na slične u svetu, ali dok tamo postoji i radi za opšte dobro, kod nas (kao uostalom sve svetske „novotarije“) služi za „pravljenje kombinacija“. Generalno, ova vlast je policiju dovela do apsurda zapošljavajući na odgovorna i rukovodeća mesta nekompetentne (ali podobne) ljude koji često nemaju nikakve dodirne tačke sa policijom uopšte. Nekada si za policijskog rukovodioca (a i za policajca) morao da imaš stručnu školu ili kurs, a danas samo partijsku knjižicu, tako da ne čudi što većina dugogodišnjih policajaca dolazi na posao sa devizom:“ Ako ništa ne radiš – ne možeš da pogrešiš“. S greška je sve, jer svi “ imaju nekog u SNS“.