Snimci brutalnog ubistva Vlastimira Miloševića iz januara prošle godine prikazani su danas na suđenju vođi navijača Partizana Veljku Belivuku koji je sa Markom Miljkovićem i Mirkom Kojićem optužen za pomaganje u ovom ubistvu.

Piše: Bojana Pavlović

Sigurnosne kamere hotela „Konstantin“ u Ulici 27.marta snimile su Miloševića kako trči pokušavajući da pobegne ubici. U jednom trenutku, vidi se da Milošević pada, ubica mu prilazi, staje iznad njega, pruža ruku kao da puca, a potom je vraća pored tela, pretrčava ulicu i odlazi. Nekoliko metara dalje stoji čovek u narandžastom prsluku – radnik „Gradske čistoće“ koji je bio svedok događaja.

Osim ovog, na monitorima u sudnici bili su prikazani i snimci bezbednosnih kamera iz okolnih ulica koje su snimile osobu sa kapuljačom kako trči, a potom ulazi u tamnozelenu mazdu koja se zaustavila i odvezla. Puštani su i snimci zabeleženi na Karaburmi gde je kasnije pronađena zapaljena mazda i na njoj DNK trag Veljka Belivuka.

Sudija Slavica Nikolić je više puta vraćala snimke pokušavajući da utvrdi registarske oznake i boju automobila, kao i da li je ubica imao zavrnutu jednu nogavicu pantalona na šta su reagovali advokati tražeći da se dokazi pregledaju brže.

„Dokle god vi tvrdite da ne vidite ono što ja vidim, ja ću da vraćam snimke. A vi mi onda tražite brže. E, pa ne može brže – pravda je spora“, rekla je sudija.

Ni na jednom od snimaka ne vidi se lice počinioca o čemu je danas svedočio i sudski veštak Ljubiša Božić. Veštak je upoređivao snimke i fotografije optuženih i nije uspeo da utvrdi identitet osoba sa snimaka jer se njima ne vide karakterstike lica.

Da je na snimcima isti automobil koji je kasnije pronađen zapaljen svedočio je Željko Nikolić – on je mazdu kupio u Austriji, a potom je dovezao u Srbiju i prodao prijatelju Dejanu Matiću.

Ispričao je da zbog starosti motora auto nije bio carinjen i da je bio neregeistrovan. Na monitorima u sudnici ponovo su mu prikazane fotografije. Nikolić je prepoznao gume, akumulator, iste ratkapne i oštećenje na gepeku.

Advokati su pokušali da ospore njegovo svedočenje tvrdeći da niko sem svedoka ne vidi oštećenje na gepeku.

Milošević je ubijen krajem januara prošle godine, a njegovo telo nađeno je u jutarnjim časovima na tramvajskim šinama u centru Beograda. Belivuk je uhapšen nedelju dana kasnije.

Iako je najpre bio označen kao direktni izvršilac ubistva, Belivuk je optužen da je pomogao nepoznatom počiniocu i to tako što je ukrao tablice sa jednog automobila i stavio ih na onaj koji je korišćen prilikom ubistva.

Belivuk je više puta osuđivan i to za nasilnično ponašanje i nanošenje teških telesnih povreda. Bio je prijatelj i najbliži saradnik vođe navijača i kriminalca Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi koji je ubijen u oktobru 2016. Stanković je inače bio osuđen kao vođa grupe koja se bavila trgovinom narkotika, ali kaznu nikada nije odslužio.

Većina članova grupe radilа је kao obezbeđenje beogradskih splavova, a pojedini su umešani i u poslove sa drogom. Belivuk je tokom istrage ispričao da je tako i upoznao Miloševića pošto su jedno vreme zajedno obezbeđivali splav „Fristajler“, ali da su prekinuli kontakt posle tuče koja je 2014. izbila među njihovim drugovima.

U trenutku ubistva Miloševića, Belivuk je trebalo da je u kućnom zatvoru na koji je osuđen zbog prebijanja pripadnika obezbeđenja direktora Partizana Miloša Vazure. On je, međutim, bio na slobodi pošto presuda nije stupila na snagu.