Britanska banka sprovela je istragu poslovanja moćnog rudarskog konglomerata „Mineco“, koji vodi biznismen srpskog porekla, nakon što je saznala za novinarska otkrića o umešanosti predstavnika ove kompanije u korupcijske poslove u Srbiji i Rumuniji, otkrivaju „FinCEN dosijei“. Banka je pronašla sumnjive transakcije u vrednosti od preko 15 miliona dolara i ugasila je račun ove firme. Druga banka prijavila je američkom Trezoru kao sumnjive milionske uplate„Mineco“-a rudniku „Trepča“ na Kosovu. Uprkos ovome, grupacija „Mineco“ nastavlja da dobija državne koncesije na Balkanu, a učestvuje čak i u projektu koji finansira Evropska unija, saznaje KRIK.

Piše: Jelena Vasić  

Trebalo je dve godine da istraživačke priče novinarske mreže OCCRP o upletenosti rudarskog konglomerata „Mineco“ u korupcijske poslove na Balkanu privuku pažnju britanske banke „Barclays“.

Novinari OCCRP-ja su još 2013. otkrili da je tadašnji vlasnik grupe „Mineco“, britanski državljanin srpskog porekla Dimitrije Miki Aksentijević, podmitio rumunskog sudiju kako bi njegova firma pobedila u sudskom sporu, a da su njegovi direktori osumnјičeni za finansijsku prevaru u Srbiji — da su oštetili „Navip“, nekada jednog od najvećih domaćih proizvođača alkoholnih pića.

Sredinom 2015. godine, „Barclays“ banka, u kojoj je račun imala londonska firma iz ove poslovne grupe — „Mineco LTD“, pokrenula je istragu široke mreže njenih povezanih preduzeća. Banka je otkrila 99 sumnjivih transakcija, u vrednosti od preko 15 miliona dolara, a za neke od njih je rekla da „potencijalno predstavljaju prihode od mita i korupcije“. Zatim je zatvorila račun ove kompanije i podnela izveštaj odeljenju američkog Trezora koje se bavi suzbijanjem finansijskog kriminala (FinCEN). 

Detalje ovog izveštaja objavljujemo zahvaljujući globalnom novinarskom projektu „FinCEN dosijei“, koji vode Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i BuzzFeed News, a u kom učestvuju OCCRP i KRIK. 

U dokumentima FinCEN-a koji su procurili do novinara nalaze se tri izveštaja koji se tiču „Mineco“ grupe. Dva je sastavila „Barclays“, a treći američka banka „New York Mellon“ koja je takođe analizirala poslovanje grupe, označivši kao sumnjive transakcije koje je „Mineco“ imao sa rudnikom „Trepča“ na Kosovu. Oni pružaju nove detalje o poslovanju ove moćne korporacije koja operiše na četiri kontinenta. 

„Mineco“ grupaciju je 2003. godine osnovao Aksentijević, koji poslovne korene ima u čuvenoj međunarodnoj korporaciji „Glencore“ iz Švajcarske, umešanoj u skandale širom sveta. Njenog vlasnika Marka Riča američke vlasti tražile su zbog utaje poreza, reketiranja i kršenja sankcija. Preminuo je 2013. godine.

Nakon što je Aksentijević osuđen zbog podmićivanja rumunskog sudije 2018. godine, vlasništvo nad grupom „Mineco“ prešlo je na drugog, manje poznatog, biznismena srpskog porekla koji ima prebivalište u Rusiji — Sinišu Bogićevića.

Slučajevi korupcije, presuda protiv osnivača, prijava FinCEN-u i gašenje računa u „Barclays“ banci, nisu zaustavili „Mineco“. Korporacija i dalje posluje globalno i širi svoju imperiju. 

„Mineco“ sklapa ugovore sa vladama na Balkanu i upravlja nad pet rudnika u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Poseduje topionicu olova u Rusiji i uključen je u međunarodnu trgovinu metalima u Londonu i Švajcarskoj. Njegova matična firma „Mineco Investments“ sa Kipra ima godišnji promet veći od 200 miliona dolara, prema finansijskom izveštaju iz 2018.

U odgovoru na pitanja novinara OCCRP/KRIK, grupacija „Mineco“ je rekla da jeste „prekinuta saradnja sa ‘Barclays’ bankom“, ali da nemaju saznanja o tome da su banke prijavljivale njihove transakcije kao sumnjive.

Naglasili su da su Aksentijević i drugi koji su osuđeni za korupciju otišli iz vlasničke i upravljačke strukture kompanije. „Nijedna kompanija iz ‘Mineco’ grupe nikada nije bila predmet bilo koje zvanične optužbe i nije bila umešana ni u jedan privredni prestup”, piše u dopisu koji nam je poslala ova grupa i ističu da zapošljavaju više od dve hiljade ljudi, od kojih najviše u Srbiji i Bosni i Hrecegovini.

„U ovome (istraživanju KRIK-a) ne uočavamo javni interes, već samo mogućnost nanošenja štete poslovanju ‘Mineco’ grupe”, kažu u dopisu koji možete pročitati ovde.

Zločini iz prošlosti

Kako je OCCRP ranije objavio, srpska policija je 2011. godine otkrila da je kompanija „Mineco“ došla do vlasništva nad poslovnom zgradom koja se nalazi prekoputa zoološkog vrta, u centru Beograda, ali na štetu „Navipa“, nekadašnjeg giganta za proizvodnju alkohola. 

Ovu zgradu od preko 2,5 hiljade metara kvadratnih „Mineco“ je kupio od „Navip“-a za čak dva miliona evra ispod tržišne cene, tvrdi policija. Zbog toga su u novembru 2011. uhapšena dvojica direktora srpske firme „Mineco Plus“, kao i direktor „Navip“-a koji je sa njima organizovao prodaju zgrade, dok Aleksandra Andrejevića, tadašnjeg direktora firme „Mineco“ iz Londona, policija nije mogla da pronađe i uhapsi. 

Predmet je već dugo u „limbu“ domaćih sudova i tužilaštva — optužnica je podignuta 2015. godine, ali je do sada menjana četiri puta. Suđenje još nije počelo, ali se trojica tadašnjih „Mineco“-vih direktora i dalje nalaze na spisku optuženih.

Nedugo nakon toga, u martu 2012, osnivač „Mineco“-a, Aksentijević, zajedno sa svojim kolegom beguncem Andrejevićem, podmitio je sudiju u Rumuniji sa 50 hiljada evra, kako je otkrio OCCRP. Cilj im je bio da „Mineco“ pobedi u sudskom sporu oko imovine „Moldomina“, bankrotiranog rumunskog državnog rudarskog preduzeća. Rumunska policija je ubrzo uhapsila sudiju, ali su Andrejević i Aksentijević otišli iz zemlje. Suđeno im je u odsustvu i početkom 2018. godine osuđeni su na po tri godine zatvora. Za njima je izdata i međunarodna poternica, koja je i dalje na snazi.

U odgovorima poslatim KRIK-u i OCCRP-ju, kompanija tvrdi da su bivšim predstavnicima „Mineco“ postupak u Rumuniji „namontirale“ tamošnje bezbednosne službe „sa ciljem da spreče kupovinu rumunskog rudnika“.  

„Koliko nam je poznato, Aksentijević i Andrejević vode postupak pred Međunarodnim sudom za ljudska prava protiv Rumunije zbog grubog kršenja njihovih prava“, piše u dopisu.

Za sve ove slučajeve korupcije, „Barclays“ banka je saznala sa nekoliko godina zakašnjenja i onda je odlučila da istraži svog klijenta.

Njujorško odeljenje „Barclays“-a je, kako piše u izveštaju FinCEN-a iz avgusta 2015. godine, na 14 stranica obrazložilo da poslove grupe „Mineco“ treba ispitati zbog „brojnih navoda o zloupotrebi tržišta, podmićivanju, špijunaži i korupciji“ i potom su citirali detalje iz istraživanja OCCRP-ja.

Gašenje računa

Pod istragom banke našla se kompanija „Mineco LTD“ iz Londona, kao i njenih 11 povezanih firmi iz Švajcarske, Holandije, Srbije i BiH. Analizirano je više od 100 njihovih novčanih transakcija. 

Banka je planirala da proveri i šestoricu direktora firme, ali nije uspela jer oni nisu vršili privatna plaćanja preko „Barclays“-a, piše u izveštaju.

Nakon internih provera, utvrđeno je da je između 2010. i 2015. godine „Mineco“ preko „Barclays“ banke sproveo 109 dolarskih novčanih transakcija, slao i primao novac, sve zajedno u iznosu od 15 miliona dolara. 

Banka je zaključila da se za samo deset „Mineco“-vih transakcija, ukupno 50 hiljada dolara, može potvrditi da se radi o „čistom“ poslu. Ostalih 99 označene su kao sumnjive.

U septembru 2015. „Barclays“ je odlučiо da okonča svoj poslovni odnos sa firmom „Mineco“ i zatvorio joj je bankovni račun. Otkrića o poslovima ove grupe, banka je poslala FinCEN-u i ukazala da transakcije „potencijalno mogu biti prihodi od mita i korupcije“.

„Bez ulaženja u okolnosti konkretnog slučaja, činjenica da je banka odlučila da ugasi račun svom klijentu zbog sumnje u legalnost njegovog poslovanja svakako predstavlja jednu od drastičnijih mera koju banka može da preduzme“, objasio je za KRIK Ivan Ljubisavljević, advokat privrednog prava. 

Iz „Mineco“ grupe su za KRIK potvrdili da više nisu klijent ove banke. 

„Britanska banka ‘Barclays’ i ‘Mineco LTD’ prekinule su saradnju u septembru 2015. godine“, piše u odgovoru ove firme, ali nije objašnjeno zbog čega tačno se to dogodilo. 

„Mineco“ tvrdi da ih ova banka nije „upoznala sa izveštajem, niti uputila bilo koje pitanje u vezi sa transakcijama“.

„Sve transkacije koje je ‘Mineco LTD’ obavljao preko računa u ‘Barclays’ legalne su i legitimne i izvršavane su na osnovu ugovornih odnosa“, piše u dopisu. „‘Mineco LTD’ je u navedenom periodu finansirao razvojne projekte ćerki firmi“.  

Nešto ranije, još jedna banka iz Amerike bacila je oko na poslovanje „Mineco“-a, kako su novinari otkrili u FinCEN izveštajima.

„Mineco“ na Kosovu — partner i za sever i za jug 

„FinCEN dosijei“ otkrivaju da je i banka „New York Mellon“ (BNYM) takođe pokrenula proveru „Mineco“-vog poslovanja u okviru druge, veće istrage poslovanja kontroverzne „FBME“ banke iz Tanzanije.

Ovu banku je američki FinCEN u julu 2014. godine optužio za pranje novca, organizovani kriminal, prevare, izbegavanje sankcija i veze sa terorističkom organizacijom Hezbolah. „FBME“ je sankcionisana dve godine kasnije. 

U avgustu 2014, „New York Mellon“ je podnela FinCEN-u izveštaj o sumnjivim aktivnostima „FBME“ banke. 

„Dok se ’FBME’ centrala nalazi u Tanzaniji, 90 odsto njenih transakcija obavlja se preko filijale na Kipru“, stoji u izveštaju u koji su novinari KRIK-a imali uvid. 

Nakon što je njujorška banka proverila poslovanje „FBME“, pronašala je više od četiri i po hiljade sumnjivih transfera novca koji su prošli kroz ovu banku, ukupne vrednosti veće od 206 miliona dolara.

Izveštaj je istakao devet problematičnih klijenata ove banke i jedan od njih je — „Mineco“.

„New York Mellon“ bila je posebno zainteresovana za „Mineco“-ve uplate rudniku „Trepča“ iz Mitrovice, južnom delu rudnika koji je bio pod kontrolom vlade Kosova. 

Novac je sa računa „Mineco International Limited“ preko „FBME“ banke, prebačen „Trepči“ šest puta tokom 2013. i 2014. godine, u ukupnom iznosu od 5,6 miliona dolara. U izveštaju nije detaljnije objašnjeno zbog čega su transakcije označene kao sumnjive. Novinarima je „Mineco“ rekao da su ove uplate bile naknada za kupovinu koncentrata olova i cinka.

Rudnik „Trepču“ je, inače, Evropski parlament opisao kao „ne baš normalno preduzeće“. Kontrolišu ga dve odvojene kompanije, srpska i kosovska, koje ne priznaju jedna drugu kao legitimne usled nerešenih pitanja između Beograda i Prištine.

Obe, međutim, priznaju „Mineco“ kao legitimnog poslovnog partnera — mada je njegov osnivač zvanično begunac od zakona, a banke ovu firmu prijavljuju istražnim organima.

Novinari KRIK-a otkrili su da je, sem onih navedenih u izveštaju banke, konglomerat imao još velikih poslova sa „Trepčom“. 

Tokom 2015. godine, naredni posao prodaje koncentrata olova, čija je vrednost tokom tendera procenjena između 16,5 i 20 miliona dolara, potpisan je sa srpskom firmom koja upravlja severnim delom „Trepče“. Predstavnici ove kompanije iz Zvečana rekli su za KRIK da „Mineco“ tretiraju kao korektnog poslovnog partnera koji izvršava ugovorene obaveze.

Na pitanje da li je „Trepča“ Sever razmatrala negativnu poslovnu reputaciju grupacije „Mineco“, rečeno nam je da je ovo pitanje „tendenciozno“ i da se na njega „ne može ni odgovoriti“.

Saradnja se nastavila i sa „južne strane“. Novi ugovori o prodaji koncentrata cinka i olova, vredni ukupno 28 miliona dolara, potpisani su 2018. i 2019. godine između „Mineca“ i kosovskog dela firme, „Trepče“ iz Mitrovice.

„Nije nas kontaktirala ‘New York Mellon’ banka. Nikakav kontakt u vezi sa ovim izveštajem o, kako tvrdite, sumnjivim transakcijama, nije dobila bilo koja kompanije iz ‘Mineco’ grupe”, navodi se u dopisu koji je firma poslala KRIK-u. „Nije nam jasno zašto bi bilo ko, bilo koju našu transakciju označio kao sumnjivu, a posebno nam nije jasno zašto bi banke nastavile da izvršavaju te transakcije svih ovih godina.”

Biznis i dalje cveta

Novinarska otkrića o korupciji, hapšenja direktora, presuda bivšem vlasniku, poternice i gašenja računa nisu sprečili konglomerat da proširi svoje poslove i da sarađuje sa vladama na Balkanu.

Osim „Trepče“, i druge državne kompanije iz regiona nastavile su da posluju sa „Mineco“-m.

Od vlasti Republike Srpske dobili su koncesiju za rudnik antimona u opštini Novo Goražde. U gradu Olovo, u blizini Sarajeva, „Mineco“ je dobio još jednu koncesiju — za rudnik ceruzita.

„Mineco“ ima i državnu dozvolu da u gradu Čelebići, na granici Bosne sa Crnom Gorom, vrši ispitivanja nalazišta cinka i drugih ruda.

Osim toga, kontrolišu i rudnik „Gross“ u Bosni, a trenutno grade mini-hidroelektranu u Zvorniku. 

U Srbiji vode tri rudnika — „Veliki Majdan“ u Ljuboviji, „Rudnik“ kod Gornjeg Milanovca i „Bosil-Metal“ kod Bosilegrada.

„Mineco“ je i jedan od partnera na tekućem projektu pod nazivom „Impact“ (Uticaj), koji finansira Evropska unija i koji se bavi uvođenjem novih alata i metodologija u oblasti rudarstva.

Konglomerat mnogo ulaže u marketing i „pranje“ svoje reputacije. Članci o „Mineco“-vim dobrotvornim akcijama i velikim poslovnim uspesima često se pojavljuju u medijima na Balkanu. Takođe  vrlo oštro brane od negativnih vesti i novinarima neretko prete sudskim tužbama.

Vlasnici i veze sa „Glencore“-om

Na svom sajtu „Mineco“ se hvali međunarodnim poslovima koji se vode iz njihovih kancelarija u Londonu, Cugu i Moskvi, ali nigde ne spominje svoje vlasnike. 

Istražujući mrežu ofšor kompanija koje stoje iza ove grupe, novinari OCCRP/KRIK su otkrili da vlasništvo, u različitim periodima, vodi do dva Srbina — osnivač grupe je Dimitrije Aksentijević Miki, a vlasništvo je kasnije prešlo na manje kontroverznog Sinišu Bogićevića. 

Aksentijević je rođen je 1967. u Beogradu i sin je bivšeg direktora „Aviogeneksa“, kompanije iz nekadašnje jugoslovenske „Geneks“ grupe. Pohađao je poslovne škole u Londonu, dobio englesko državljanstvo i kao mladić počeo da radi za „Glencore“ — kontroverznu multinacionalnu kompaniju koju je osnovao američko-belgijski biznismen Mark Rič, umešan u brojne skandale širom sveta. Aksentijević je bio saradnik u „Glencore“-u i više od osam godina radio za njihove filijale u Velikoj Britaniji, Rusiji i Švajcarskoj. Nakon što je naučio njihov model poslovanja, 2002. je napustio ovu kompaniju i već sledeće godine osnovao „Mineco“. Od 2018. godine je zvanično u bekstvu od rumunskih vlasti. 

Siniša Bogićević tada je preuzeo vlasništvo nad „Mineco“ grupom od Aksentijevića. Za razliku od Aksentijevića, njegovo ime nije poznato javnosti i ne pojavljuje se ni u jednoj od policijskih istraga pokrenutih protiv predstavnika „Mineco“-a. Bogićević je ranije upravljao „Fidelinkom“ u Srbiji, nekada velikim proizvođačem brašna i testenina — bio je predsednik upravnog odbora nakon što je „Mineco“ kupio značajan deo ove subotičke fabrike, koja je ubrzo završila u stečaju. 

Pročitajte i priču iz projekta „FinCEN dosijei“ koju smo juče objavili: U Srbiji uspešan investitor, u Americi sumnje na pranje novca

Pomozite nam da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju. Podržite naš rad donacijom! Detaljnije o tome kako da nas donirate pogledajte ovde.