Lazar Tejić, optužen da je u novembru prošle godine u naselju Belvil na Novom Beogradu ubio Bojana Mirkovića, juče je na suđenju priznao krivicu i do detalja opisao plan za ubistvo i bekstvo u Bosnu i Hercegovinu. Tejić je rekao da je ubistvo isplanirao i izvršio sam, a ostali optuženi kojima se sudi da su mu u tome pomogli negirali su krivicu.

Piše: Milica Vojinović

Dvadesettrogodišnji Tejić, kome je juče u Višem sudu u Beogradu počelo suđenje za ubistvo Bojana Mirkovića, do detalja je opisao kompleksan plan ubistva i bekstva koje je, tvrdi, osmislio i izvršio sam. Kazao je da je najpre nabavio oružje, uređaj za navigaciju koji mu je služio za praćenje Mirkovića i bicikl kojim se dovezao na mesto ubistva. 

„Ustao sam ujutru i poneo te stvari, odvezao sam se taksijem do Batajnice“, prepričavao je dvadesettrgodišnji Tejić kako je tekao 12. novembar prošle godine, dan kada se dogodilo ubistvo. U Batajnici je, kaže, ostavio telefon preko koga je pratio Mirkovića, što je uradio namerno kako bi zavarao trag. Telefon je imao aplikaciju povezanu sa GPS uređajem koji je Mirkoviću ranije stavio na kola i tako pratio njegovo kretanje.

„Kružio sam biciklom oko garaže u Belvilu sve vreme prateći Mirkovićevo kretanje. Kada je ušao u garažu, ušao sam za njim i izvršio ubistvo“, kazao je Tejić.

Mirkovića je, navodi, ubio zbog sukoba koji je sa njim imao oko prodaje droge. Naime, pošto je izašao iz zatvora krajem 2019. godine, Tejić je, kako navodi, izlazio u kafanu u kojoj je Mirković radio kao obezbeđenje i od njega kupovao kokain za ličnu upotrebu.

„Bio je korektan dečko, često me je častio i on i ja smo zajedno konzumirali kokain, a onda mi je ponudio da prodajem za njega.“

Tejić je, kaže, prihvatio ovu ponudu pošto nije imao posao ni prihode u tom trenutku.Problem je nastao, kako je ispričao, pošto je Mirković naglo počeo da povećava količine kokaina koje mu je davao da prodaje što on nije mogao da postigne, a u međuvremenu se i „navukao na kokain“.

„Pretio je da će da mi polomi ruke i noge“, rekao je Tejić. „Tako uplašen i navučen na kokain odlučio sam da izvršim ubistvo.“

Nakon ubistva rekao je majci da želi da ode iz Beograda da se odmori, pa su ga ona i njen vanbračni suprug Bojan Kovačević, koji je takođe optužen u ovom slučaju, odvezli na Zlatibor. . 

Sam je, tvrdi, organizovao sebi bekstvo i to preko Loznice u Bosnu i Hercegovinu, ali je trebalo da krene tek nekoliko dana pošto je stigao na Zlatibor.

Tamo mu se pridružio prijatelj Dušan Korokuš koga je, kaže, slagao da je u velikom problemu zbog dugova. Korokuša je poznavao iz kraja i on mu je ranije pomagao tako što mu je pozajmljivao novac i automobil kada mu je trebalo, ispričao je. Korokuš je u ovom postupku optužen da je pomogao Tejiću i prilikom praćenja Mirkovića i prilikom bekstva.

„Zamolio sam Dušana da ide sa mnom (do Loznice) jer sam bio prestravljen“, rekao je Tejić navodeći da je tada čuo da je Kovačević uhapšen i da je znao da će i on brzo biti uhapšen.

Na benzinskoj pumpi nedaleko od granice sa Bosnom i Hercegovinom trebalo je da ga čega automobil koji bi ga prevezao preko granice, ali ga je tu sačekala policija i uhapsila zajedno sa Korokušem.

Tejić tvrdi da je sve uradio sam i da niko nije znao ni šta sprema da uradi, niti da je ubio Mirkovića.

„Verovali vi ili ne, ja se kajem jer sam bio lakomislen i brzoplet“, rekao je Tejić juče na kraju svog obraćanja sudijama.

Ostali optuženi negirali krivicu

Tejić je, kako je utvrdila tužiteljka Irena Bjeloš, imao pomoć u pripremi ubistva i bekstva. Četiri muškarca optužena su da su mu pomogli da nabavi telefon i GPS uređaj za praćenje, obaveštavali ga o Mirkovićevom kretanju i pomogli mu da pobegne nakon likvidacije.

Svi oni su juče na sudu negirali da imaju bilo kakve veze sa ubistvom.

Bojan Kovačević, vanbračni suprug Tejićeve majke, rekao je da ga je nekoliko puta vozio na Novi Beograd, ali da nije znao šta Tejić smera.

„Lazara sam vozio najmanje 50 puta do sada, i do centra grada i na Dorćol, Novi Beograd i kod zubara“, rekao je Kovačević ističući da ga je Tejićeva majka zamolila da mu se „nađe pri ruci“ kada je izašao iz zatvora.

Kovačević je Tejića odvezao i na Zlatibor nakon ubistva, ali, tvrdi, ne znajući da ovaj beži od policije. U danima posle toga, kako je ispričao, primetio je da ga neko prati, i mislio je da hoće da ga opljačkaju ili mu ukradu kola pošto se bavio preprodajom automobila. Zbog toga se sakrio u kuću svog kuma u Aranđelovcu. 

Krivicu je negirao i Ivan Nikčević koji je optužen da je nabavio telefon i GPS uređaj i učestvovao u praćenju Mirkovića.

„Želim da izjavim najiskrenije saučešće Bojanovoj porodici i da im stavim do znanja da nemam apsolutno nikakve veze sa Bojanovom smrću“, kazao je Nikčević i objasnio da je sa Mirkovićem bio dobar prijatelj. On je ispričao da se bavi instaliranjem programa za bezbednu komunikaciju u telefone, kao i prodavanjem opreme za špijunažu. Telefon i GPS uređaj prodao je kupcu i nije znao za šta su namenjeni, naveo je, a detalje o kupcu nije mogao da otkrije jer nije vodio evidenciju o tome.

I optuženi Korokuš i Filip Ivanović tvrde da nisu krivi. Dok Korokuš navodi da je Tejiću pritekao u pomoć misleći da je u problemima zbog dugova, Ivanović koji je optužen da je trebalo Tejića da preveze preko granice u Bosnu i Hercegovinu tvrdi da je uhapšen greškom.

On je ispričao da je na dan kada je uhapšen išao iz Crne Gore, gde živi, u Novi Sad u posetu prijateljima i da je pogrešno skrenuo ka Loznici umesto ka Šapcu. U Loznici su ga, kako kaže, presreli policajci i uhapsili.

Pošto su svi optuženi izneli odbranu sudija Jelena Škulić zakazala je naredno suđenje za kraj decembra kada bi trebalo da o ubistvu Mirkovića govore svedoci tužilaštva.

Mirković je, podsetimo, ubijen oko tri popodne u novembru prošle godine tako što ga je ubica upucao u garaži zgrade u kojoj je živeo u naselju Belvil na Novom Beogradu. Kako je tužilaštvo utvrdilo, ubistvo je izvršio Tejić tako što je, nakon što je Mirković izašao iz automobila, pucao u njega najmanje četiri puta iz dva pištolja, nakon čega je Mirković pokušao da pobegne ka liftu, ali ga je Tejić stigao i pucao još četiri puta u njega. Tejić i drugi optuženi pratili su Mirkovića najmanje osam dana pre ubistva i to tako što su nabavili GPS uređaj koji je Tejić tri dana pre ubistva postavio na Mirkovićev automobil, utvrdilo je tužilaštvo.