Nekadašnji direktor predstavništva državnog preduzeća „Centroprojekt“ u Moskvi Dragutin Pihler, protiv kojeg se vodi krivični postupak zbog višemilionskih zloupotreba u ovoj kompaniji, ima račun u švajcarskoj banci na kojem se nalazilo više od dva miliona švajcarskih franaka (oko 1,9 miliona evra), otkriva KRIK u međunarodnom novinarskom istraživanju „Švajcarske tajne“. Оn je za KRIK potvrdio da ima račun, ali tvrdi da novac koji se nalazio tamo nije povezan sa postupkom koji se vodi protiv njega. 

Piše: Sara Smolović

Bivši direktor predstavništva domaće firme „Centroprojekt“ u Moskvi, otvorio je račun u švajcarskoj banci 1998. godine, pokazuju podaci procurili iz švajcarske banke „Credit Suisse“ do kojih je KRIK došao u okviru međunarodnog projekta „Švajcarske tajne“. 

On je na računu, prema podacima koje poseduje KRIK, 2015. godine imao više od dva miliona švajcarskih franaka (oko 1,9 miliona evra). 

Pihler je za KRIK potvrdio da je račun u Švajcarskoj otvorio 1998. godine i da je u pitanju investicioni račun – koji se koristi za ulaganja. 

„To je investicioni račun gde sam novac koji sam stekao ulagao u hartije od vrednosti, u akcije pojedinih firmi, dividende, u valutu, u zlato, ono što mi je broker iz banke predlagao, a ja pristajao“, objasnio je on. „Taj račun nije onaj račun: sad pozovete i kažete – naplatite mi struju sa tog računa. Ja nemam ni karticu u toj banci, niti sam je ikada dobijao.“ 

Pihler kaže da je godinama radio u Rusiji i da je deo tog novca prebacivao u Švajcarsku. 

„Sa tog računa (u Rusiji) sam prebacivao pare na račun u Švajcarskoj, uz rigoroznu kontrolu (…) Odakle pare, ko je uplatio, kako je uplatio, da li su na te pare plaćeni porezi, dva poreza su u pitanju, koji iznos plaćen u porezima“, tvrdi Pihler koji je novinarima KRIK-a pokazao i dokumentaciju koju su izdale ruske institucije, a koja pokazuje da je novac koji je zarađivao oporezivan. 

Iako je kao državljanin Srbije trebalo da zatraži odobrenje od Narodne banke Srbije za račun u inostranstvu, on ipak to nije uradio – kako nam je saopšteno iz ove institucije, što je novinarima i Pihler potvrdio.

„Nisam račun prijavio, iz svog neznanja ili ne znam… nije ni bitno. U skladu sa važećim zakonom, za to sam spreman da podnesem određene konsekvence. Ali, koliko je meni poznato to su isključivo administrativne konsekvence koje se kreću od 100-150 hiljada“, objasnio je Pihler.  

U vreme kada je na računu u Švajcarskoj bilo najviše novca, Pihler i petoro njegovih kolega iz „Centroprojekta“ osumnjičeni su da su oštetili državni budžet za više od 6 miliona dinara (oko 50 hiljada evra). Ovo su uradili, tvrdi tužilaštvo, tako što su novac koji je trebalo da bude uplaćen državnom „Centroprojektu AIK“ za poslove koje je izvodio u Rusiji usmeravali na račun privatne firme istog naziva – „Centroprojekt“. Tužilaštvo je u više navrata podiglo optužnicu u ovom slučaju, ali ona do danas nije potvrđena. 

Pihler kaže da nije izvršio nikakve zloupotrebe i da je novac legalno zarađivao – kao direktor predstavništva „Centroprojekta”, ali i kroz privatne poslove.  

„To je jednostavna stvar koja meni kao čoveku smeta. Priča je prosta – mene optužuju da sam ukrao novac, odakle ti pare? I sad ja treba da dokažem da moj novac nisam ukrao”, kaže on.

Dodaje i da ne očekuje da će se postupak završiti u njegovu korist, već da će zastariti, što nije dobro.

„To ostavlja rep. Ja bih više voleo da se optužnica podigne i da ja na sudu sve ovo što sam i vama ispričao i pokazao, to i dokažem i da budem oslobođen. Ovako vam ostaje rep, neko drugi je pogrešio zbog zastare“, ističe Pihler.  

Maratonski postupak

Policija je 2010. godine uhapsila dvojicu Pihlerovih saradnika, a protiv ostalih su, među kojima je bio i Dragutin Pihler, podnete krivične prijave. 

Ni 12 godina kasnije, u ovom slučaju još nema ni potvrđene optužnice. Više javno tužilaštvo u više navrata je podizalo optužnice, ali ih je sud vraćao na doradu. 

Takođe, Viši sud u Beogradu se u više navrata proglašavao nenadležnim i pokušavao da predmet prebaci na Posebno odeljenje za organizovani kriminal, ali je apelacija vraćala njemu na postupanje.

Osim sporosti, slučaj karakteriše još jedna stvar – deo dokaza iz sudskog predmeta, više hiljada strana dokumenata, je misteriozno nestao. Advokati „Centroprojekta“ podneli su krivičnu prijavu protiv istražnih sudija, veštaka i advokata iz postupka, ali je ona odbačena i do danas nije utvđeno kako i zašto su dokazi nestali.Predmet je potom obnovljen 2016. godine, a slučaj je nastavio da šeta od tužilaštva do suda.

Pihler je osim posla u državnom „Centroprojektu“ godinama imao privatnu firmu „Arhstroj-P“ u Moskvi, gde je, kako kaže, živeo i radio duže od 20 godina. U Srbiji je bio suvlasnik inženjerske firme „Trioprojekt“ do 2013, ima i udeo u vlasništvu privatne firme „Centroprojekt doo“. Trenutno je prema podacima iz poslovnog registra, direktor kiparske kompanije „Praviteks inženjering“, iako je, kako je objasnio novinarima tu firmu napustio i prodao nakon što nije uspeo da napravi poslove preko nje. 

Kako je rekao u intervjuu za KRIK, tek odnedavno opet živi u Srbiji, a godinama je živeo i radio u Rusiji. 

„Credit Suisse“ nije odgovorila na pitanja novinara o konkretnim računima ili klijentima. Banka je saopštila da „posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima“.

Pročitajte priče iz projekta „Švajcarske tajne“:

Radulović otvarao tajne račune u Švajcarskoj iako je bio pod istragom američkih vlasti

Dinkićev pulen Krišto imao milione na švajcarskim računima

Više o projektu „Švajcarske tajne“ pročitajte ovde

Podržite KRIK i pomozite da nastavi da otkriva korupciju i kriminal! Više o tome kako možete da uplatite donaciju, pročitajte na ovom linku. Hvala na podršci!