Milo Đukanović, premijer Crne Gore, proglašen je za ličnost koja je najviše doprinela promovisanju kriminala, korupcije i negrađanskog društva u ovoj godini, na konkursu koji je sprovela međunarodna novinarska organizacija Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).

Priredila: Bojana Pavlović

Svake godine, novinari ove organizacije imenuju i izglasavaju ličnost godine. Milo Đukanović je osvojio prvo mesto na glasanju u kom je učestvovalo više od 50 novinara OCCRP-a.

Đukanovića je imenovala Vanja Ćalović, direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), organizacije civilnog društva sa sedištem u Crnoj Gori.

„Nagrada je zaslužena“, rekla je Ćalović. „Đukanović, poslednji evropski diktator, zarobio je državu za svoje privatne interese i pretvorio je u utočište za kriminalce. Dok se on, njegova porodica i prijatelji bogate, obični ljudi pate zbog siromaštva, nepravde i bezakonja. Oni koji se usuđuju da govore o korupciji postaju njegove mete.“

Prvi posao Mila Đukanovića bilo je mesto premijera Crne Gore. Skoro tri decenije karijere proveo je kao predsednik ili premijer. Dok se predstavlja kao napredan, prozapadni lider, izgradio je državu posvećenu korupciji i pružanju utočišta organizovanom kriminalu.

Đukanović ima dugu istoriju prijateljskih odnosa sa značajnim ličnostima iz sveta organizovanog kriminala, a i sam je učestvovao u koruptivnim radnjama i podmićivanju birača. On je jedan od najgorih premijera u svetu – državni novac je često davao saradnicima uključujući i one iz mafijaških struktura. Njegove aktivnosti ostavile su Crnu Goru u ogromnim dugovima. Neki od njegovih najznačajnijih poslova su:

• Đukanović i njegovi bliski saradnici bili su uključeni u veliki posao krijumčarenja cigareta sa italijanskim kriminalnim porodicama Sakra korona unita i Kamora. Optužen je u Bariju i otvoreno je priznao da je ova trgovina postojala, ali je rekao da je njegovoj zemlji bio potreban novac. Pozvao na diplomatski imunitet kako bi optužbe protiv njega bile odbačene.
• Iako premijer tvrdi da je zaustavio krijumčarenje, OCCRP je otkrio da je Đukanovićev šef obezbeđenja upravljao ostrvom Sveti Nikola koje se koristilo za krijumčarenje cigareta. Đukanovićev blizak prijatelj Stanko Subotić jedno vreme je bio vlasnik ostrva. Ovaj kontroverzni biznismen bio je optužen ali nikad osuđen za aktivnosti u vezi sa krijumčarenjem cigareta. Pre mesec dana oslobođen je u Srbiji.
• Đukanović je od Crne Gore napravio je sigurni raj za brojne kontoverzne ličnosti iz kruga organizovanog kriminala, uključujući Darka Šarića, Stanka Subotića, Nasera Keljmendija, Safeta Kalića, Brana Mićunovića i druge.
• Prilikom privatizacije Prve banke, banka je dospela u ruke njegove porodice, a njegova vlada uložila je u nju velike sume državnog novca. Koristili su je da peru novac i da daju velike kredite ljudima iz sveta organizovanog kriminala. Novčane pozajmice odobravali su sebi i svojim prijateljima. Pošto krediti nisu bili otplaćivani, Đukanović je porodičnu banku spasao tako što je primorao parlament da usvoji posebni zakon. Da bi obezbedio neophodni novac za banku u dugovima, prodao je državnu elektroenergetsku kompaniju i tražio da se sredstva ulože u banku. Kada se Centralna banka usprotivila nezakonitom poslovanju Prve banke, Đukanović je otpustio guvernera i zamenio ga osobom iz svoje porodične banke kršeći tako nezavisnost Centralne banke.
• Njegova vlada gotovo nikad nije proverila skandale o kojima su pisali mediji. Tužioci koje postavlja poznati su po tome što istražuju ko novinarima otkriva informacije, ali ne i kriminalce i korupciju – osim ako to ne ide u korist Đukanoviću.
• Učestvovao je u prodaji parcela na crnogorskoj obali sumnjivim ličnostima poput ruskih tajkuna ili azerbejdžanskim kompanijama koje kontroliše porodica predsednika Alijeva.
• Đukanović je 2015. podigao kredit od jedne milijarde dolara za izgradnju 41 kilometra deonice autoputa. Tako je uvećao javni dug i prekršio evropske standarde zaduživanja.
• Od 2006. Đukanović je koristio javni novac da bi obezbedio 300 miliona evra državnih garancija za kredite koje su uzele privatne kompanije. Nikakva kamata nije tražena. Više od polovine ovih kredita, 184 miliona evra, nikada nije otplaćeno, pa će te dugove morati da plate građani Crne Gore. Veliki deo sume – 130 miliona evra duguje Oleg Deripaska, ruski tajkun i jedan od najbogatijih ljudi na svetu.
• Đukanovićeva vlada ponudila je državljanstvo tada najtraženijem regionalnom narko-bosu Darku Šariću. Državljanstvo bi bilo odobreno da je Srbija dozvolila Šariću da se odrekne srpskog.
• Državne novine koriste se za blaćenje novinara i aktivista koji ukazaju na sveprisutnu korupciju.

I dok deklarativno podržava borbu protiv korupcije i povremeno vrši hapšenja, to uglavnom čini u ličnom interesu. Tako je nedavno protiv Đukanovićevog političkog protivnika podignuta optužnica.

Crna Gora i Đukanović i dalje nude utočište za organizovani kriminal i postoji mogućnost da će tako i biti dok je Đukanović na funkciji. On, međutim, vešto pliva među različitim političkim opcijama i do sada je uspeo da prođe nekažnjeno.

„Ovo priznanje vidimo kao nagradu za Đukanovićevo životno delo“, rekao je urednik OCCRP-a Dru Saliven. „Niko, sem Putina, ne vodi državu koja se u tolikoj meri oslanja na korupciju, organizovani kriminal i prljavu politiku. Ona je istinski i duboko trula.“

Na drugom i trećem mestu našli su se supruga i deca predsednika Azerbajdžana Ilhama Alijeva i makedonski premijer Nikola Gruevski. Rođaci predsednika Azerbejdžana poseduju veliki udeo u privredi zemlje i to nauštrb građana. Makedonski premijer progonio je političke protivnike, prisluškivao opozicione stranke i novinare i zataškavao istrage ubistava.

Izvor OCCRP