„Čim je Siniša Mali pristao da se pojavi kao direktor ovakve kompanije, jasno je da je njen vlasnik neko vrlo značajan – neko ko je od velike važnosti za njegov profesionalni život. Javnost mora da zna za koga je Mali radio“, kaže Miroslava Milenović iz Saveta za borbu protiv korupcije za Mrežu za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK.

Razgovarala: Dragana Pećo

Siniša Mali, gradonačelnik Beograda i jedan od najbližih saradnika premijera Srbije, direktor je dve ofšor firme u čije ime je kupio nekretnine u Bugarskoj vredne pet miliona evra, otkrio je juče KRIK.

Miroslava Milenović, forenzični računovođa i članica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da se ofšor kompanije koriste kada treba nešto da se sakrije. Iza takvih firmi kriju se pravi vlasnici, njihova imovina kako ne bi bila dostupna državnim organima, kao i prihodi – da bi se izbeglo plaćanje poreza. Sakrivene ostaju i sve transakcije koje se obavljaju.

„Zbog tajnosti poslovanja, ove firme mogu da budu odlične mašine za pranje prljavog novca“, kaže Milenković. „Kada kažem prljavi novac mislim na novac nastao kriminalom – od trgovine narkoticima, ljudima, oružjem, ali može biti stečen od korupcije, od podmićivanja određenih državnih i političkih zvaničnika i drugih. Krivična dela stvaraju prljavi novac, a on se zatim na različite načine prebacuje u legalnu ekonomiju.“

Miroslava Milenović (foto: S. Dojčinović)

Jedan od najlakših načina pranja novca je, prema njenim rečima, kupovina nekretnina, zemljišta, firmi u privatizaciji – gde bi takav novac dobio legalni oblik.

Ime Siniše Malog pojavljuje se u zvaničnim dokumentima sa Britanskih Devičanskih Ostrva (BVI) gde je upisan kao direktor dve kompanije. Iza ovih firmi, prema dokumentima, stoji trast kompanija sa BVI – „Trident Trust Company Limited“. Nepoznato je ko je iza ove firme.

Prema rečima Milenović, trast kompanije se osnivaju kako bi neko ulagao novac i imovinu, a upravljanje firmom poverio drugoj osobi koju postavi kao direktora. Pravi vlasnik ostaje sakriven.

Milenović ističe da se u svojoj dugogodišnjoj praksi još nije susrela sa ovakvim slučajem. Čudno joj je što se ime Siniše Malog pojavljuje u firmama koje uglavnom za direktore postavljaju administrativce, ljude koji za potrebe drugih samo vrše funkciju direktora kako bi prikrili vlasništvo.

Ona smatra da je vlasnik kompanija i novca verovatno neka važna osoba koju je Mali morao da zastupa svojim imenom.

„Bez obzira na to da li je on tu figurirao kao savetnik ili ne, čim je pristao da se pojavi kao direktor neke ovakve kompanije, jasno je da se radi o nekome vrlo važnom i značajnom – nekome ko je od velike važnosti za njegov profesionalni život.“

Ona napominje da javnost mora da zna za koga je Mali to radio.

„Pravo pitanje u ovom momentu je za koga je on to radio i ko je vlasnik te firme koja je vlasnik velikog broja nekretnina“, kaže Milenović. „Ako znamo da je to jedna od tipologija pranja novca i da je osoba koja je direktor na visokoj funkciji gradonačelnika Beograda, mislim da javnost mora da dobije odgovor.“

Istraživanje KRIK-a takođe otkiva da je među osobama od koje je Mali kupio bugarske nekretnine Srđan Dabić – čovek koji je zastupao „Lukoil“ kada je ova ruska kompanija na tenderu 2003. kupila „Beopetrol“. Tu privatizaciju u ime države vodio je upravo Siniša Mali.

Milenović podseća na izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o privatizaciji „Beopetrola“ koji pokazuje da ona nije sprovedena kako treba. Mali se, s druge strane, nakon privatizacije „Beopetrola“ zaposlio u tom preduzeću.

„Vrlo je čudno da je on (Siniša Mali) koji je u tom momentu vodio tendere u Agenciji za privatizaciju, napustio agenciju i prešao u ‘Beopetrol’, a da je po ugovoru ostao da radi u agenciji na određenim projektima. Za mene je to previše slučajnosti na jednom mestu“, kaže Milenović.

Miroslava Milenović u razgovoru sa novinarkom KRIK-a (foto: S. Dojčinović)