Dočekali smo da jedna od spornih radnji ministra finansija Siniše Malog dobije svoj epilog – da njegov plagirani doktorat bude poništen. No, to nije kraj jer epilog treba da dobiju i druge poslovne malverzacije istog autora. A njihov niz prilično je dug.

Piše: Dragana Pećo

Čekajući odluku o svom doktoratu, Siniša Mali kitio je novogodišnju jelku u kabinetu. Fotografisao se ispred nje i to objavio na svom instagram profilu. „Mali predah od celodnevnih sastanaka – intervju i slikanje za ’Alo’ novine“, rešio je Mali da, pre nego što zvanično postane plagijator, svoju biografiju „opere“ u tabloidu u vlasništvu svog prijatelja.

Usledila je ubrzo jednoglasna odluka Senata Univerziteta u Beogradu kojom je njegov doktorat zvanično poništen.

Ovo nije prvi put da je Malom izmakla titula doktora.

Davne 2002. godine, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu prijavio je doktorsku disertaciju na temu „Privatizacija metodom prodaje preduzeća – teorijske koncepcije i iskustva Srbije“. Početkom 2011. godine, izveštaj o oceni ove doktorske disertacije nije usvojen i javna odbrana mu je odbijena.

Samo dve godine kasnije, Mali uspeva da 2013. doktorira na Faklultetu organizacionih nauka. Tvrdi da je u međuvremenu napisao novi doktorat. Naslov glasi: „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije“.

KRIK je želeo da uporedi oba doktorata, ali su iz Ekonomskog fakluteta odgovorili da ne čuvaju tekstove doktorskih disertacija koje nisu javno odbranjene.

Za neke stvari, mora se priznati, Mali jeste „doktor“.

Kao mladi stručnjak školovan u inostranstvu, radio je kao pomoćnik ministra za privatizaciju, a zatim prešao u Agenciju za privatizaciju gde je bio zadužen za prodaju najvećih državnih preduzeća. Dva neuspela doktorata na temu privatizacija, ali je u ovoj oblasti ipak „doktorirao“. Mali je svom ocu pomogao da privatizuje preduzeće „Bratstvo“ koje je kasnije finansijski uništeno.

Mali je „doktor“ i za malverzacije oko poreza.

Napravio je ofšor firmu sa ciljem da u Srbiju uveze automobil „mercedes“ kako bi platio manje poreza, o čemu je detaljno za KRIK govorila njegova tadašnja supruga.

„Doktor“ je i za skrivanje i nelegalno prisvajanje imovine.

Kao direktor ofšor firmi kupio je 24 stana u Bugarskoj, do danas ne otkrivši za koga je kupovao ove apartmane vredne oko pet miliona evra. Posredstvom firme za proizvodnju komposta za šampinjone nelegalno je prisvojio 10 hektara državne zemlje koja se i danas vodi na firmu porodice Mali, iako postoji sudska presuda da se vrati državi.

Mali je „doktor“ i za pranje novca.

Sam sebi prodao je firmu posredstvom svoje ofšor kompanije za mnogo više novca nego što ta firma vredi – pola miliona evra – a taj novac završio je na njegovom bankovnom računu. Zaposleni u banci koji su ovu transakciju ispratili posumnjali su na pranje novca. Stručnjaci sa kojima su novinari KRIK-a analizirali slučaj, smatraju ga školskim primerom pranja novca.

„Doktorirao“ je Mali i kada su u pitanju bankovni računi.

Kontrolisao ih je čak 45! Imao je pravo da podiže novac sa računa dugih osoba koje nisu članovi njegove porodice, i to računa koji su otvoreni u vreme dok je bio gradonačelnik.

Mali je, po svemu sudeći, „doktor“ i za noćna rušenja pod fantomkama.

Jedno takvo, kako se pohvalio bivšoj supruzi, organizovao je u četvrti Savamala gde su bageri nelegalno rušili privatne objekte, a građani uzalud zvali policiju u pomoć.

U jednome Mali nije doktor.

Njegov doktorat je plagijat zbog čega je i poništen, i na taj način okončana je višegodišnja saga.

„Najradije bih pocepao doktorat“, rekao je Mali pre nego što ga je izgubio.

Ali šta ćemo sa mnogobrojnim drugim mahinacijama i malverzacijama u koje je Mali takođe umešan? Koliko još da čekamo da sve to dobije svoj epilog?

Mi dokaze o njegovim sumnjivim radnjama nećemo cepati.