Presuda Darku Šariću za šverc 5,7 tona kokaina biće izrečena u ponedeljak. Novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK predstavljaju ključne momente slučaja Šarić od 2005. godine do danas, kao i najveće kontroverze koje su pratile istrage, međunarodnu operaciju „Balkanski ratnik“ i suđenja. Možete pogledati i do sada neobjavljene fotografije Šarićeve grupe.

Pišu: Stevan Dojčinović i Bojana Jovanović

Otkrivanje grupe

Darko Šarić, zbog sumnje da je umešan u trgovinu drogom, bio je pod nadzorom domaćih obaveštajnih službi bar od 2005. godine. Uprkos tome, do 2008. godine nije pokrenuta ozbiljna istraga.

Heroin u Šarićevoj garaži

Darko Šaric

Policija je 2007. godine u automobilu parkiranom u garaži na Novom Beogradu pronašla 20 kilograma heroina i uhapsila četiri osobe među kojima i crnogorskog državljanina Arsa Šarića. Vlasnici garaže bili su njegovi rođaci – braća Darko i Duško Šarić. Protiv braće tada nije pokrenuta istraga, ali su obojica pozvani da svedoče. Duško je na svedočenju objasnio da je rođaku Arsu dao ključeve od garaže kako bi brinuo o njegovom automobilu.

„Kada sam saznao da je u mojoj garaži pronađeno vozilo u kojem je bilo 20 kilograma heroina, našao sam se u šoku i nije mi jasno zašto su baš u moju garažu dovezli to vozilo sa drogom“, izjavio je tada pred sudom Duško Šarić. Sudiji je objasnio i da njegov brat Darko nije mogao da dođe da svedoči jer je bio na poslovnom putu u Francuskoj.

Prvi tim protiv „Balkanskih ratnika“

Prvi ozbiljan tim koji se bavio međunarodnim švercerima sastavljen je 2008. godine i činili su ga predstavnici srpske policije na čelu sa Miloradom Veljovićem, operativci Bezbednosno-informativne agencije (BIA) čiji je direktor bio Saša Vukadinović, Tužilaštvo za organizovani kriminal koje predvodi Miljko Radisavljević i službenici britanske agencije SOCA.

Specijalni tužilac Miljko Radisavljević

Uprkos višemesečnom praćenju grupe, tim nije uspeo da preseče krijumčarenje 1,8 tona kokaina na brodovima „Golden“ i „Verti“ iz Argentine u Evropu 2009. godine. Prema navodima tužilaštva, droga je bila skrivena u tankovima za vodu i naftu na jednom od brodova. Iako je jedan od brodova pretresen u Argentini, a drugi u Grčkoj, kokain nije pronađen. Кrijumčari su unapred saznali za pretrese, pa su drogu istovarili nadomak španske obale.

Sumnjalo se da su informacije o operaciji do švercera procurele iz srpske policije, pa je ona ubrzo isključena iz operacije. U to vreme se biznismen Rodoljub Radulović, vlasnik brodova u kojima se švercovao kokain, viđao sa Ivicom Dačićem, tada ministrom policije.

Kasnije, zaštićeni svedok Draško Vuković, prema saznanjima KRIK-a, rekao je na sudu da mu je pokojni Dragan Dudić, jedan od šefova grupe, krajem 2008. godine rekao kako ima informacije da ih prati i prisluškuje BIA. Zbog toga su morali da promene način komunikacije i sa telefonske su prešli na skrivenu internet komunikaciju. Dudić je, prema rečima Vukovića, objasnio da imaju čoveka u policiji koji ih preko Rodoljuba Radulovića obaveštava o tome da li su na radaru istražnih organa.

Akcija „Reas“ u Brazilu

U martu 2008. godine brazilska policija zaplenila је 1,2 tone kokaina u garaži u mestu Itatiba, udaljenom oko 90 kilometara od Sao Paula. Droga je pripadala holandskim državljanima, ali je policija utvrdila da su Holanđani 1,1 tonu nabavili od „Šarićeve grupe“. Na čelu brazilskog ogranka, prema tužilaštvu, nalazio se Nikola Dimitrijević, a kokain je kupcima isporučen u dve ture od po 550 kilograma. Iz kuće u Sao Paulu, u kojoj je grupa skladištila drogu, do Itatibe kokain je prebačen automobilima koji su imali specijalno duplo dno i po unapred utvrđenoj ruti.

Akcija „Maja“

Početkom 2008. godine italijanska policija identifikovala je grupu balkanskih krijumčara kokaina. Do ovog saznanja policija je došla nakon akcije „Maja“ u kojoj je uhapšen italijanski kriminalac Frančesko Petreli, koji je radio za kriminalnu grupu Salvađo. Petreli je pristao da sarađuje sa policijom i ispriča im sve što zna, rekao je novinarima KRIK-a inspektor Luiđi Rinela. Uhapšeni kriminalac objasnio je da se pojavila grupa trgovaca kokainom koju su činile državljani balkanskih zemalja koja se brzo probila na tržištе italijanskog grada Milanа kvalitetom kokaina. Zaštitni znak bili su im šareni baloni u koje su pakovali kokain. Milanska policija zadala je najveći udarac ovoj grupi – tokom 2008. godine u nekoliko akcija zaplenila je više od 700 kilograma kokaina.

Ulov prilikom hapšenja Frančeska Petrelija u operaciji Maja

Zaplena droge na jahti „Maui“

Srpsko tužilaštvo i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) u saradnji sa urugvajskom i argentinskom policijom i američkom Agencijom za borbu protiv narkotika (DEA) započeli su akciju „Balkanski ratnik“ u oktobru 2009. Na luksuznoj jahti Maui, nedaleko od Montevidea, pronađeno je 2,1 tona kokaina. Usled lošeg vremena i ne baš dobre koordinacije, grupa nije uspela da sa jahte drogu prebaci na prekookeanski brod koji bi je prevezao u Evropu. Srpska policija je istog dana, kada je kokain zaplenjen, u Kragujevcu, uhapsila Željka Vujanovića, rođaka Darka Šarića, i još nekoliko osoba za koje je sumnjala da su članovi kriminalne grupe. Darko Šarić je, prema svedočenju njegovog saradnika Nebojše Jestrovića, istog dana iz Podgorice odleteo za Ženevu kako bi prisustvovao sastanku sa biznismenom Stankom Subotićem.

Zaplena pola tone u Argentini

Kuća u Argentini u kojoj je pronađeno blizu pola tone droge

Argentinska policija je u Buenos Ajresu praćenjem članova organizacije stigla do kuće u kojoj je grupa čuvala 490 kilograma kokaina. Droga, upakovana na isti način kao onu koja je pronađena u „Mauiju“ i u zaplenama u Italiji – u balone različitih boja – pronađena je u skrivenoj pregradi u oknu lifta u novembru 2009.

Šarić u bekstvu

U januaru 2010. Srbija raspisala međunarodnu poternicu za Darkom Šarićem. Deset dana pre raspisivanja poternice, Šarić je zatražio otpust iz srpskog državljanstva jer je imao garancije crnogorske policije da će, ukoliko se odrekne srpskog državljanstva, dobiti crnogorsko. U zahtevu za otpust naveo je da zbog bolesti majke i gubitka posla u Srbiji namerava da se vrati u rodno mesto. Ipak, nije uspeo da ponovo postane crnogorski državljanin jer mu u Srbiji nisu dozvolili otpust.

Milo Đukanović, premijer Crne Gore, je u februaru 2010. u emisiji „Intervju“ na televiziji B92 rekao da je tačno da je Darko Šarić dobio garanacije za crnogorsko državljanstvo, ali da tamošnja policija tada nije znala da je Šarić izvršio neko krivično delo. „Mi možemo da govorimo o raznim sumnjama, ali na bazi sumnje ne bi trebalo da ljude lišavamo elementarnog prava, a to je pravo na državljanstvo. Dozvolite, mi mu time ne poklanjamo slobodu. Mi mu time ne dodjeljujemo Nobelovu nagradu“, rekao je tada Đukanović.

100 kg kokaina spakovano u šarene balone, zaplenjeno u Italiji

Optužnica u Srbiji

Tužilaštvo za organizovani kriminal prvu optužnicu za šverc kokaina podiglo je u aprilu 2010. godine. Na njoj su se našla imena 20 osoba osumnjičenih da su kao deo kriminalne organizacije predvođene Darkom Šarićem, učestvovali u međunarodnom švercu kokaina. Nakon ove optužnice, tužilaštvo je podiglo još četiri za šverc droge kojima ga terete za šverc više od pet tona kokaina. Osim Šarića, optuženo je još 36 osoba.

Dragan Tošić (foto: Mavric Pivk – Delo)

„Balkanski ratnik“ u Sloveniji

Slovenačka policija je u maju 2010. izvela veliku akciju i uhapsila 17 osoba koje su bile slovenački krak grupe i na čijem čelu se nalazio Dragan Tošić. Dve godine nakon hapšenja, osuđena su četiri člana organizacije, dok su ostali, uključujući i Tošića, oslobođeni optužbi. Sud je presudu doneo nakon što je zaključio da prisluškivani razgovori koje su pribavili srpski istražni organi, ne mogu da budu deo dokaznog materijala u Sloveniji zbog razlika u zakonodavstvima ove dve zemlje. Suđenje je, međutim, vraćeno na ponovni postupak.

Šarićevo pismo javnosti

U julu 2010. godine Šarić je sastavio pismo i poslao svom tadašnjem advokatu Zdenku Tomanoviću, koji ga je podelio medijima. Šarić je, kako je tada objasnio njegov advokat, pismo poslao iz „jedne evroazijske zemlje“. U pismu je tvrdio da nije arhitekta narkoklana i narkotrgovine, te da se nad njim vrši javni linč posredstvom medija i određenih struktura vlasti u Srbiji. Obraćanje završava rečima da mu je žao što sve ovo ne može lično da izjavi i ima fer suđenje, kao i da je prinuđen da na ovaj način demantuje laži i zatraži pravdu koju će, kako kaže, kad tad imati.

Početak suđenja

Suđenje je počelo u septembru 2010, a na optuženičkoj klupi našlo se 11 osoba uhapšenih krajem 2009. i početkom 2010. godine. Srpsko tužilaštvo podiglo je još četiri optužnice za šverc narkotika protiv ove organizacije. Ukupno 36 osoba se tereti za krijumčarenje više od pet tona kokaina. Trojica optuženih postali su svedoci saradnici, dok je devet članova organizacije sa tužilaštvom potpisalo sporazume o priznanju krivice u zamenu za kazne od četiri do jedanaest godina zatvora.

Akcija „Loptice“

Akcija je dobila naziv po šarenim balončićima u koje je pakovan kokain, a izvedena je u saradnji specijalnih tužilaca za organizovani kriminal Italije i Srbije Marija Venditija i Miljka Radisavljevića. Započela je u novembru 2010. godine kada je italijansko tužilaštvo izdalo poternice za 105 osoba zbog sumnje da su pripadali balkanskom narko-kartelu. Rezultat akcije bilo je je hapšenje 79 osoba u Italiji i 22 osobe u inostranstvu. U akciji „Loptice“, u Crnoj Gori je uhapšen i Duško Šarić, rođeni brat Darka Šarića, zbog sumnje da je učestvovao u švercu kokaina i pranju novca.

Marko Bublić, jedan od švercera droge u Milanu, prenosi torbe s kokainom

Neuspeli pregovori o predaji

Sa Šarićem je bilo nekoliko pokušaja da se ispregovara njegovа predajа što je i sam ispričao u sudnici. Šarić je rekao da su tražili od njega da svedoči protiv Crne Gore, odnosno pojedinih crnogorskih političara. Kako je ispričao, na kraju mu je ponuđeno 10 godina zatvora, ali mu „nije palo na pamet da prihvati“. Šarić je sudskom veću rekao da su ga „reč advokata i atmosfera koja je počela da se popravlja“ uverili da se preda i da će imati fer suđenje.

Brano Mićunović (foto: Vijesti)

Zapis o jednom pokušaju pregovora je i beleška o iskazu koji je dao Rodoljub Milović, tada načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP). Milović je rekao, navodi se u belešci, da je pokušao da o Šarićevoj predaji pregovara sa Branom Mićunovićem, čuvenim pripadnikom crnogorskog podzemlja. Prema ovom dokumentu, Mićunović je tražio da Milović od tužilaštva dobije informaciju o visini kazne koju bi Šarić dobio ukoliko se preda. Mićunović je, navodno, rekao i da će izvršiti atentat na šefa policije Milorada Veljovića, ukoliko se dogovor ne ispoštuje.

Milović je, međutim, ove pregovore vodio „na svoju ruku“, mimo znanja tužilaštva, a kada je tužioca Miljka Radisavljevića obavestio o tome, tužilac nije hteo da učestvuje i, kako piše u belešci, pregovori su stali.

Misteriozni povratak u Srbiju

Šarićeva predaja

U ranim jutarnjim satima 18. marta, dva dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora, Darko Šarić je stigao na aerodrom „Nikola Tesla“. Posle skoro pet godina bekstva u pratnji agenata iz BIA došao je u Srbiju. Ministar pravde Nikola Selaković je na konferenciji povodom Šarićevog dolaska u Srbiju rekao da je Šarićevo kretanje locirano u četiri zemlje Latinske Amerike. Selaković je dodao da je razlog Šarićeve predaje izbegavanje krvoprolića koje bi verovatno nastalo tokom akcije hapšenja, kao i da je predaja bila bezuslovna. Javnosti još uvek nije saopšteno u kojoj državi se Šarić predao i kako su pregovori o predaji tekli.

Pred samu predaju Šarić je promenio advokata. Novi branilac postao je Radoslav Baćović, dugogodišnji sudija i jedno vreme predsednik Specijalnog suda u Beogradu. Punomoćje za njega potpisala je Šarićeva majka.

Optužnica Branko Lazarević

Šarić je bio vlasnik kluba „Vanilla“ u sedištu SPS-a

Branko Lazarević, bivši šef kabineta Ivice Dačića, optužen je septembra 2014. godine da je članovima kriminalne grupe dostavljao informacije o tome da li ih policija prati i prisluškuje. Lazarević je bio u kontaktu sa dva člana narko kartela – Radovanom Štrpcem i Rodoljubom Radulovićem. Sa Radulovićem ga je 2008. godine upoznao šef Ivica Dačić, koga je predstavio kao svog dobrog prijatelja.

Odbrana Šarića na sudu

Šarić je u svojoj odbrani porekao da ima bilo kakve veze sa švercom kokaina. Rekao je da mu je ceo proces namestila bivša vlast koja je na ovaj način htela da ga uslovi da svedoči protiv Crne Gore. Šarić je više puta na sudu izjavio da postupak protiv njega vode zbog toga što je bio blizak „biznismenu koji je zbog politike morao da se krije u inostranstvu“, verovatno misleći na Stanka Subotića. Istakao je i da su izjave svedoka saradnika, prvenstveno njegovog dugogodišnjeg prijatelja Nebojše Joksovića, lažne i da je Joksović izmislio celu priču o tome da je on vođa kriminalne organizacije koja švercuje drogu kako bi zaštitio sebe. Osim bivše vlasti (predsednika Borisa Tadića i ministarke pravde Snežane Malović), Šarić je optužio i inspektora Rodoljuba Milovića rekavši da je on „korumpirani general Papaja“ koji je podmetnuo dokaze protiv njega.

Medijske kampanje i smene

Darko Šarić i njegov brat Duško (foto: KRIK)

Poslednja godina bila је teška za ljude koji su učestvovali u istragama Šarićeve grupe.

Ivica Petrović, bivši šef operative u BIA koji je vodio istragu narko-kartela neposredno pred hapšenje Šarića, degradiran је na mesto operativca BIA u Obrenovcu. Istražni sudija Dragan Lazarević koji je potpisivao odbrenja za prisluškivanja i mere nadzora premešten je 2014. godine na drugu funkciju.

Suđenje su pratile i medijske kampanje – tekstovi su plasirani u različitim tabloidima kako bi se diskreditovali glavni akteri u postupku protiv Šarića – policajci i tužioci, ali i novinari koji su pratili ceo slučaj. Prvi deo kampanje bio je usmeren protiv načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića, i na kraju je doveo do njegove smene. Na konferenciji za novinare održanoj ovim povodom premijer Aleksandar Vučić nije obrazložio smenu, ali je rekao da je Milović pošten policajac. Drugi deo kampanje bio je usmeren protiv Tužilaštva za organizovani kriminal kada je između ostalog objavljena i fotografija tužioca Saše Ivanića iz baze podataka MUP-a. Fotografija je, kako je utvrđeno, procurila iz BIA-e.

Zabranjeno je korišćenje sadržaja i fotografija bez navođenja Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK kao izvora informacija.