Bivša ministarka za telekomunikacije Jasna Matić danas je pred Višim sudom negirala da je zloupotrebila službeni položaj u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i sa saradnicima oštetila budžet Srbije. KRIK objavljuje detalje iz optužnice – kako su se pravili fiktivni ugovori, kako je stvaran paralelni fond u agenciji i novac korišćen u privatne svrhe.

Piše: Bojana Jovanović

Optužnica iz februara ove godine tereti Jasnu Matić, bivšu direktorku SIEPA, kao i osobe koje su bile direktori i zamenici agencije – Vesnu Perić, Bojana Jankovića i Božidara Laganina – da su od februara 2006. do aprila 2013. godine, koristeći službeni položaj, pribavili korist od oko 900.000 evra na osnovu ugovora o autorskom delu. Optuženi su oštetili budžet za oko 300.000 evra.

U ime agencije oni su potpisali 1.291 ugovor o autorskom delu, iako za takve ugovore nije bilo potrebe. Reč je o fiktivnim ugovorima, kako navodi tužilaštvo, na osnovu kojih nisu proizvedeni autorski radovi.

Svi optuženi su na sudu negirali krivicu.

Jasna Matić na današnjem ročištu rekla je da je sve radila u skladu sa zakonom, kao i da su ugovori između agencije i angažovanih lica bili neophodni za njen rad.

„Nije mi jasno kako neko može da tvrdi da su ti ugovori fiktivni kada za to nema osnova. Posle svega ne znam zašto sam optužena. Mislim da nijedan zakon nije prekršen. Sama tužiteljka je rekla da je agencija imala budžet za sklapanje ugovora“, navela je Matićeva.

Prema navodima optužnice, agencija je autorske ugovore potpisivala kako sa zaposlenima, tako i sa osobama koje nisu radile u ovoj instituciji. Zaposleni su potpisavali ugovore za poslove koji su bili u opisu njihovog radnog mesta i koje su svakodnevno obavljali u agenciji. Tužilaštvo zato smatra da su ugovori fiktivni.

Svrha autorskih ugovora bila je, smatra tužilaštvo, da se jedan deo novca koristi kao dodatak na platu, a da se drugi deo vrati agenciji u kojoj je od gotovog novca osnovan poseban „fond“.

Na ovaj način je, smatra tužilaštvo, osmišljen sistem ostvarivanja paralelnih prihoda iz budžeta Srbije.
Zaposleni nisu dobrovoljno vraćali deo novca, već su im to naređivali direktori, piše u optužnici.

Sredstva iz „fonda“ koristila su se za isplaćivanje bonusa za menadžment, taksi prevoz, iznajmljivanje vozila, dnevnice, putovanja većeg broja zaposlenih na sajmove i razne studijske posete inostranstvu, pa čak i fitnes programe koji su koštali više od 200.000 dinara mesečno.

U optužnici se navode primeri ugovora sa članovima porodica optuženih, kao i prijateljima i rođacima zaposlenih koji nisu imali nikakve veze sa radom u SIEPA. Tužilaštvo je utvrdilo da je optuženi Bojan Janković ugovorima sklopljenim s njegovim bratom „izvukao“ više od milion dinara iz budžeta.

Jedan od primera navedenih u optužnici je i slučaj zaposlene koja je dobila stipendiju za usavršavanje u Južnoj Koreji za koju nije mogla da plati avionsku kartu. Stoga se obratila optuženom Božidaru Laganinu, u to vreme direktoru SIEPA, i ponudila da ažurira sajt Agencije, a da zauzvrat dobije novac za kartu. Kako je kasnije ispričala istražnom sudiji, Laganin joj je rekao da nema potrebe da radi bilo šta, i nakon što je sa njenom drugaricom potpisan ugovor o autorskom delu, isplaćeno joj je 300.000 dinara. Niko nije tražio vraćanje novca po njenom povratku iz Južne Koreje.

Tužilaštvo navodi da je način dopunskih isplata posredstvom ugovora osmišljen u periodu kada je Jasna Matić bila sekretar, a potom direktor agencije. Ova praksa nastavljena je i kasnije. U početku se ugovorima izvlačio novac iz donacija organizacije Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a kada više nije bilo donacija, koristio se novac iz budžeta.

Jasna Matić postavljena je na mesto direktora SIEPA rešenjem vlade u septembru 2005. godine, a funkcije je razrešena dve godine kasnije. U vladi Mirka Cvetkovića, od jula 2008. do marta 2011, bila je ministarka telekomunikacija i informacionog društva. Ona je bliska saradnica Mlađana Dinkića i bivši kadar stranke G17 plus.

Ivan Ninić, bivši saradnik ministra privrede Saše Radulovića, nedavno je za KRIK pomenuo slučaj SIEPA. Više o tome pročitajte u intervjuu.

Optužnicu za ovaj slučaj i ostalu dokumentaciju registrovani korisnici mogu pogledati u bazi dokumenata.