Piše: Milica Vojinović

Zamislite da ste pokradeni. Taman ste ušli u trag lopovu kada saznajete da mu je neko javio da ga tražite. Utom shvatate da je vaš lopov opasan čovek koji ne želi da bude pronađen. On sada zna ko ste, zna šta želite od njega i nimalo mu se ne dopada. Ljut je. Plašite li se?

Ovako se verovatno oseća veliki broj novinara koji su ikada poslali zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Ispostaviće se – sa razlogom.

Jan Kučiak je ubijen krajem februara jednim metkom u grudi. Telo mladog slovačkog novinara i njegove verenice pronađeno je u njihovom domu. Pred smrt Jan je radio na priči koja otkriva vezu između najmoćnijeg i najopasnijeg italijanskog kriminalnog klana „Ndrangeta“ sa slovačkom Vladom.

Janov ubica je, baš kao i vaš „lopov“, najverovatnije saznao da Jan „traga“ za njim. Naime, njegove kolege sumnjaju da je iz institucija od kojih je Jan tražio informacije „procurio“ sadržaj njegovih zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Ovi zahtevi su, inače, najznačajniji saveznik svakog istraživačkog novinara. Gotovo svakodnevno u KRIK-u pošaljemo nekoliko zahteva javnim institucijama, ali neretko nas odgovor iznenadi. Institucije nas često obaveste kako su od osobe na koju se odnose informacije koje nas interesuju tražili saglasnost da bi nam ih dostavili.

Na prvi pogled ovaj odgovor zasmeje novinara, ali posledice mogu da budu neprijatne, pa čak, kao u slučaju slovačkog novinara i tragične.

Do sada su nam ovakvi odgovori stizali od Agencije za borbu protiv korupcije, katastra, pa čak i od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija – kada smo tražili informacije o osuđenom ubici. Zvuči opasnije zar ne? „Lopov“ je opasan, zna ko ste i šta želite od njega, sećate se?

Da stvari budu gore, ovo su samo primeri slučajeva u kojima je novinar zvanično obavešten o „curenju“ informacija onima na koje se ti podaci odnose. Možemo samo da pretpostavimo u koliko slučajeva je ovakva vrsta informacije nezvanično “procurila”.

Ne ulazeći u razloge zbog kojih zaposleni u javnim institucijama zvanično ili nezvanično daju ovakve infromacije, za ovakvo olako baratanje podacima iz novinarskih zahteva za pristup informacijama od javnog značaja ne postoji opravdanje. Ono može u najboljem slučaju da ugrozi posao novinara da javnost informiše o nekom krupnom slučaju korupcije ili kriminala, a u najgorem i bezbednost samog novinara.

I zato dragi javni službenici, dobro razmislite pre nego što ovakve informacije prosledite dalje. „Lopov“ je stvaran, može zaista biti opasan. Ne pomažite mu.