„Za naše pravosuđe i javnost jedino je validan nalaz stučnjaka koji su upisani u ustanove Srbije. Samo takav nalaz može da važi u Srbiji, a nikako ono što je pisao bugarski veštak“, kaže diplomirani psiholog i sudski veštak – grafolog Jovan Krstić za Mrežu za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK.

Piše: Jelena Vasić 

Pravni tim gradonačelnika Beograda Siniše Malog saopštio je da je grafolog iz Bugarske utvrdio da je potpis Malog na jednom od dokumenata iz tamošnjeg zvaničnog registra koji je KRIK objavio – falsifikovan.

Nalaz veštaka nije dostupan javnosti već je isključivo namenjen Agenciji za borbu protiv korupcije, rekli su novinarima KRIK-a u PR službi gradonačelnika. Agencija kaže da je postupak u toku zbog čega dokumenta ne može da dostavi novinarima.

Grafolog Jovan Krstić kaže da nalaz veštaka iz druge države, u ovom slučaju Bugarske, nije dovoljan dokaz za naše organe.

„Taj veštak nije naš. Veštak koji je to napisao je bez ikakvog značaja u našem pravnom sistemu. Mora da se angažuje grafolog koji je registrovan u Ministarstvu pravde Republike Srbije. Samo takav nalaz može da važi u Srbiji, a nikako ono što je pisao veštak iz Bugarske, jer mi ne znamo da li je on uopšte veštak. Čudi me da gradonačelnik dostavlja tako smešan nalaz iz Bugarske kada je mogao ovde da uradi veštačenje.“

Ukoliko Mali pokrene postupak pred organima u Bugarskoj, Krstić kaže da će tamošnji organi morati da poštuju mišljenje svog veštaka.

„Ako je neko krivio potpis, mogao je da ga krivi samo on (Mali) da bi ga posle negirao, jer je srednja zona slova drugačija, koliko se sećam“, kaže grafolog Jovan Krstić za KRIK.

Sagovornik KRIK-a kaže da je na zahtev više medija i sam upoređivao potpise Siniše Malog.

Nakon analize primetio je da je u početnom potezu potpisa bilo sličnih elemenata.

„Postoji mogućnost da neko hoće namerno da krivi svoj potpis da bi ga posle negirao. U ovom slučaju ima sličnih početnih slova i samo jedno eventualno krivljenje, za koje ne mogu da tvrdim da je sto odsto krivljenje. Primeri sličnosti su na visokom nivou, a srednja zona slova je drugačija. To znači da postoji mogućnost da je to krivljenje“, zaključuje Krstić.

Krstić postavlja pitanje zašto bi neko falsifikovao potpis Siniše Malog krivljenjem.

„Ako bi ga falsifikovao, on bi se trudio da potpis bude što verodostojniji. Dakle, ako je neko krivio potpis, mogao je da ga krivi samo on (Mali) da bi ga posle negirao, jer je srednja zona slova drugačija, koliko se sećam.“

On takođe kaže da se prilikom falsifikovanja potpisa onaj koji ga falsifikuje trudi da što bolje imitira originalni potpis.

„Ako je potpis kriv i ne liči na original onda se sumnja u onog čiji je potpis. Krivljenje potpisa može biti dvostruko – kada se potpisuje neki dokument i kada se osoba potpiše krivo u sudu po diktatu. U slučaju Siniše Malog, ako je bilo krivljenja, onda je potpis iskrivljen kada je potpisivan dokument.“

Grafolog Krstić ne može sa sigurnošću da tvrdi da li je Mali to potpisao ili ne.

„Ovo je ozbiljna situacija, trebalo bi koristiti stereo mikroskop, uporediti više nespornih potpisa i doneti validno mišljenje. Ne može se potpuno isključiti opcija da nije on potpisao, ali ne tvrdim ni da jeste. To je moje preliminarno mišljenje. Postoji mogućnost i da jeste i da nije.“

Sagovornik KRIK-a kaže da svi vremenom menjaju svoj rukopis, kao i da su potpisi intelektualaca koji se bave pisanjem spontaniji i podložniji promenama, ali i da ima slučajeva kada neko namerno menja svoj potpis.

„U takvim situacijama osoba obično prvo menja smer pisanja pa se to razmatra. Ako nema dovoljno nespornih potpisa za poređenje, sud uzima fotokopiju kartona iz lične karte. Onda se i ispiše potpis deset do 15 puta u sedećem i stojećem položaju, ćirilicom i latinicom, pisano i štampano. Zatim se gleda tip potpisa, da li je rutinski potpis, skraćen, paraf potpis i tako dalje.“

Krstić kaže da je veštačenje jednog stručnjaka validan nalaz za svaki sud, ali ukoliko se jedna strana ne saglasi sa tim, ima pravo da traži drugog veštaka.