Srbija drugu godinu zaredom ne spada u demokratske, već u „hibridne režime“ koje odlikuju slabe institucije i izazovi ostvarivanju političkih i građanskih prava, prema izveštaju američke organizacije „Fridom haus“ o zemljama u tranziciji. Srbija je zabeležila i opšti pad demokratije u odnosu na prošlu godinu.

Piše: Bojana Pavlović

Karakteristično za „hibridne režime“ jeste da kombinuju odlike demokratskih i autokratskih režima. Njihovi lideri, kako se navodi u izveštaju, donekle i dalje omogućavaju konkurente izbore koji nisu nužno slobodni ili pošteni, ali nisu ni u potpunosti namešteni kao što je slučaj u autoritarnim režimima, piše Fridom haus. 

Države poput Moldavije, Ukrajine ili Kosova godinama su „zaglavljene“ u ovoj „sivoj zoni“, dok su režimi u Mađarskoj, Crnoj Gori i Srbiji nedavno označeni kao „hibridni“ i upinju se da povrate svoj pređašnji status.

Srbija je, navodi „Fridom haus“, preuzela mađarski model „zarobljavanja medija“.

„U Srbiji su predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka nadgledali sprovođenje kampanja blaćenja i provladine propagande što je doprinelo ubedljivoj pobedi te stranke na izborima i formiranju nereprezentativnog parlamenta 2020. godine”, piše u izveštaju.

Ogroman pritisak vrši se na nezavisne redakcije – koriste se pravna i ekonomska sredstva za prigušivanje kritičnog, a pojačavanje prijateljskog izveštavanja.

„Hibridni režimi“ se mogu vratiti u demokratske posredstvom izbora ako su glasači voljni da podrže novo rukovodstvo.

„Zbog toga je još tragičnije što je opozicija u hibridnim režimima primorana da bojkotuje izbore zbog značajno prekrojenih pravila što se nedavno dogodilo u Gruziji i Srbiji. Iako to pobednike lišava legitimiteta i ukazuje na ozbiljne zloupotrebe, bojkot biračima uskraćuje i ono malo preostalih šansi za promene”, piše dalje.

Upornim protestima, aktivisti su u Srbiji na dnevni red stavili pitanja životne sredine primoravajući državu da ukine planove za razarajuće male hidroelektrane.

Na skali demokratičnosti Srbija je ocenjena sa 48 odsto što je pad za jedan procenat u odnosu na prošlu godinu.

Izveštaj „Zemlje u tranziciji“ procenjuje stanje demokratije u 29 bivših komunističkih zemalja u regionu od Centralne Evrope do Centralne Azije. Ocenom od 1 do 7 vrednuje se sedam oblasti: demokratska vladavina na državnom nivou, izborni proces, nezavisnost medija, civilno društvo, demokratska vladavina na lokalnom nivou, korupcija, pravosudni okvir i nezavisnost. Ova ocena kasnije se „prevodi“ u procente. Procenat demokratije uveden je prošle godine pri čemu 0 predstavlja najniži, a 100 najviši nivo demokratije.