Dokumentacija procurila iz agencije za osnivanje ofšor firmi „Mossack Fonseca“ otkriva da je čuveni srpski biznismen Filip Cepter sarađivao sa kontroverznim advokatom Alenom Bjondom koji je umešan u nelegalnu trgovinu naftom. Posredstvom svojih ofšor kompanija, Cepter kontroliše veliki broj nekretnina u Srbiji i Monaku.

Piše: Bojana Pavlović 

Alen Bjonda, švajcarski advokat i trgovac naftom, u septembru 2012. poslao je  mejl agenciji za osnivanje ofšor firmi „Mossack Fonseca“ sa zahtevom da se ponovo aktivira kompanija „Wengroup investments corporation“.

Ova firma dugo je stajala „uspavana“ i nije imala funkciju.

U mejlu koji je poslao agentima „Mossack Fonseca“, u koje je KRIK imao uvid, Bjonda otkriva da ga je angažovao poznati srpski biznismen.

Filip Cepter (foto: D. Đilas)

„Danas me je kontaktirao klijent Filip Cepter sa zahtevom da se ponovo pokrene kompanija ,Wengroup investments corporation’. Klijent je od 2003. prestao da plaća održavanje firme, što je greška sa njegove strane, a danas je zatražio da kompaniju ponovo aktiviram. Za ovo je izdvojio 10.000 dolara i spreman sam da ta sredstva prosledim za pokrivanje vaših troškova. Poslaću vam podatke gospodina Ceptera da biste ga upisali kao vlasnika. Osim mene, direktori firme biće i njeni zaposleni, a ja ću na tom mestu ostati dok bude potrebe“, napisao je Bjonda u mejlu.

Agenti „Mossack Fonseca“ nisu bili oduševljeni kada im se Bjonda javio. U internoj komunikaciji razmatrali su da li da odgovore na njegov zahtev – ne zbog Ceptera, već zbog kredibiliteta njegovog zastupnika.

Navode da je Bjonda problematičan klijent i da duguje novac agenciji. U nekoliko navrata agenti su pokušali da stupe u kontakt sa Bjondom, ali on je odbijao njihove zahteve da naplate dug i tražio da ga više ne uznemiravaju.

Kancelarija „Mossack Fonseca“ u Ženevi naročito je bila nezadovoljna saradnjom sa Bjondom. „Naše je iskustvo da je u pitanju težak klijent“, napisao je jedan agent. Drugi piše „Poznajem klijenta, lažov je i više puta nas je obmanuo“.

Neizmirivanje dugova, međutim, bio je samo jedan od problema sa Bjondom.

Agenti su kontaktirali odeljenje koje se bavi proverom klijenata i tražili da im dostave podatke o švajcarskom advokatu. Pretragom baza na internetu otkrili su da je Bjonda bio umešan u nelegalnu trgovinu naftom u Iraku.

Izveštaj Ujedinjenih nacija iz oktobra 2005, koji su agenti pronašli, opisuje kako je Bjonda zloupotrebio program „Oil for food“ (Nafta za hranu).

Nelegalna trgovina naftom

Alen Bjonda devedesetih godina zastupao je firme koje su nastojale da se uključe u iračko tržište sirove nafte.

(foto: D. Đilas)

U to vreme Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je sankcije Iraku zbog invazije na Kuvajt. Međutim, 1995. pokrenut je program „Nafta za hranu“ kojim je bila dozvoljena ograničena trgovina s Irakom – Irak je smeo da izvozi naftu u zamenu za osnovne životne namirnice.

Bjondini pokušaji da dobije dozvole za trgovinu naftom direktno od iračke nacionalne naftne kompanije SOMO i zamenika premijera Iraka Tarika Aziza nisu bili uspešni.

Bjonda je tada našao vezu koja mu je obezbedila posao.

Dobio je savet da stupi u kontakt sa nekim ko je u dobrim odnosima sa iračkim vlastima. Tako je došao do sveštenika Žan-Marija Benžamena.

Benžamen je stigao je u Irak 1998. godine. Tada se upoznao sa Azizom, zamenikom premijera Iraka – jedinim hrišćaninom u administraciji Sadama Huseina i njegovim bliskim saradnikom.

Godinu dana ranije Benžamen je  otpočeo kampanju za ukidanje sankcija Iraku, a Aziz je hvalio sveštenikove „velike napore da uspostavi principe prava i pravde“.

Sveštenik i Bjonda postali su bliski prijatelji. Benžamen je čak zadužio Bjondu da pismo pape Jovana Pavla Drugog odnese Azizu.

Tokom jednog zajedničkog putovanja u Irak 2001. Bjonda je ubedio sveštenika Benžamena da sa njim ode kod Aziza i pokuša da ga nagovori da mu odobre dozvolu za trgovinu naftom. Benžamen je potvrdio da se ovaj sastanak dogodio, ali je rekao da je Azizu samo napomenuo da je „Bjonda častan čovek“.

Posle ovog sastanka dozvolu da proda dva miliona barela (317 miliona litara) nafte dobio je sveštenik Benžamen, ali je naftu prodavao Bjonda.

Bjonda je naveo da ga je jednog jutra septembra 2001. pozvao sveštenik Benžamen i obavestio da je njegovoj firmi „Zyrya management services“ odobreno da posluje s naftom. Iračkoj naftnoj kompaniji isplaćen je novac za isporuku i to sa računa švajcarskog advokata.

Nakon što je prodao naftu, Bjonda je ocu Benžamenu uplatio 140.000 dolara. Bjonda je tvrdio da to nije bila trgovina uticajem, već donacija. Rekao je da je osećao moralnu obavezu da novac da svešteniku.

Sveštenik je rekao da je prihvatio poklon ne znajući poreklo novca i negirao da je to bila provizija za obavljen posao.

Naredne godine Benžamenu je ponovo ponuđena dozvola za trgovinu da bi mogao da nastavi kampanju za ukidanje sankcija Iraku, što je on odbio.

Alen Bjonda osim poslova s naftom ima bogatu advokatsku karijeru. Zastupao je brojne biznismene – otvarao ofšor firme i njima upravljao u ime svojih klijenata. Ime ovog Švajcarca nalazi se u čak 800 dokumenata procurelih iz panamske agencije „Mossack Fonseca“.

Cepterova imovina iza ofšora

(foto: D. Đilas)

Bjonda je zastupao Filipa Ceptera i bio direktor u dvema njegovim firmama – „Mazara Finance Inc.“ sa Paname i „Wengroup investments corporation“ sa Britanskih devičanskih ostrva.

„Mazara Finance“ je ofšor firma otvorena kod „Mossack Fonseca“ 1981. godine. Cepter i njegova supruga Madlena je kupuju 2001. godine. Bjondu su postavili za direktora i sekretara.

Druga firma „Wengroup Investments Corporation“ osnovana je 1996. godine i bila je aktivna do 2004. kada je „uspavana“ jer nisu plaćane takse za njeno održavanje. Bjonda se javio agenciji septembra 2012. i u ime Ceptera zatražio da se ponovo aktivira.

Zbog neplaćanja dugova i Bjondine prevrtljivosti, međutim, agenti „Mossack Fonseca“ više nisu želeli sarađuju s njim. „Recite mu da ćemo poslovati samo ako kompaniju prenese na drugog predstavnika“, piše u mejlovima.

Bjonda se tada povukao i posao prepustio Cepterovoj saradnici iz Monaka.

„Potvrđujem da više neću biti direktor kompanije. Bio bih beskrajno zahvalan da se ova afera koja je trajala predugo konačno završi u najboljem interesu kljenta“, napisao je Bjonda.

Saradnica iz Monaka nastavila je komunikaciju i zatražila da se kao vlasnik „Wengroup“ upiše firma „If Global Holding Limited“ sa Kipra – iza koje stoji Cepter.

Mejlovi otkrivaju da Cepter, preko ove kompanije, poseduje nekretninu u Monaku. Njegova saradnica traži od agenata „Mossack Fonesca“ da stave lažne datume na dokumentaciju kako bi Cepter platio manji porez na imovinu.

„Gospodin Cepter bi želeo da imenuje ,If Global Holding Limited’ kao vlasnika, ali ne bih želela da bude obavezan da plaća dodatni porez od 4,5 odsto na tržišnu vrednost nekretnine u Monaku koji je propisao novi zakon. Ovaj zakon nas obavezuje da prijavimo da li je bilo promene u vlasničkoj strukturi kompanije počevši od jula 2011. Ukoliko promenimo vlasnika komanije ,Wengroup’, da li je moguće da se dokumentacija promeni retroaktivno?“, piše u mejlu.

„Mossack Fonseca“ inače je nudio klijentima ovakve usluge – antidatiranje dokumenata za različite potrebe.

Vila u Ulici kneginje Zorke

Istražujući baze srpske Agencije za privredne registre i Republičkog geodetskog zavoda, novinari KRIK-a otkrili su da je Cepter posredstvom „If Global Holding Limited“ vlasnik velikog broja nekretnina u Srbiji.

„Postoji razlog zašto biznismeni vlasništvo nad nekretninama uglavnom upisuju na firmu, a ne na lično ime – kada se kupuje ili prodaje firma, plaća se manji porez nego kada se kupuje ili prodaje nekretnina“, rekli su eksperti za KRIK. „Kada se kupi firma sa nekretninom, postaje se i vlasnik te nekretnine, a porez se plaća samo za kupljeno vlasništvo kompanije. To je legalna praksa.“

Firma „If Global“ je vlasnik 23 kompanije u Srbiji koje se bave različitim delatnostima i poseduju vile, stanove i zemljište. Preko ove mreže firmi, Cepter je vlasnik oko 300 nekretnina i 160 parcela u Beogradu, Subotici, Kruševcu, Aranđelovcu, Bajinoj Bašti i Sremskoj Mitrovici.

Vilu u Ulici kneginje Zorke u Beogradu od 187 kvadrata „If Global“ je posredstvom „ćerke firme“ izdavao Komisiji za zaštitu konkurencije koja odlučuje o monopolu na tržištu, prema pisanju portala „Pištaljka“.

Biznismen kaže da se obogatio tokom osamdesetih proizvodnjom i prodajom posuđa.

Filip Cepter rekao je za KRIK da su sve njegove firme javne – i onšor i ofšor.

„Svi podaci su dostupni. Ja se u svim firmama vodim kao ,ultimate beneficial owner’ (konačni vlasnik). Nista se ne krije. Nikad nisam nelegalno niti poslovao, niti bilo šta drugo uradio. Nikad nisam izašao van zakonskog okvira. Za sve što sam radio, za sve što radim, postoji uredno vođena evidencija, javno dostupna“, napisao je Cepter u mejlu upućenom KRIK-u.

On je novinarima prijavio da poseduje još jednu ofšor firmu – „La Place 9 Investments Inc.“ sa Paname.

„,La Place’ je osnovana 1975. Vlasnik je jedne vredne nekretnine u Monaku. ,La Place’ sam kupio 1996. i to zvanično kao Filip Cepter. Ako se slučajno susretnete sa nekom firmom gde nema mog imena, budite sigurni da nije moja“, napisao je.

Cepter, međutim, nije precizno odgovorio na novinarska pitanja čime se koja firma bavi.

Potvrdio je da je Bjonda direktor firme čiji je on vlasnik. Kaže da mu nije poznata njegova biografija.

„Upoznao sam ga pre 20 godina kada je kao advokat od mene dobio mandat koji je već imao u toj firmi koju sam kupio. Fizički smo se sreli dva puta. Ne znam, osim zastupanja firmi, čime se još bavi“, naveo je Cepter.

Samo uz vašu pomoć možemo da nastavimo da istražujemo. Detaljnije o tome kako da donirate KRIK pogledajte ovde. Hvala što nas podržavate!

Pogledajte ko su najpoznatiji ljudi iz Srbije koji su osnivali ofšor kompanije preko agencije „Mossack Fonseca“ i nalaze se u bazi „Panamskih dokumenta“.