Konačnu odluku o tome da li će 10 hektara zemlje kod Vršca koju je ilegalno prisvojila kompanija u vlasništvu porodice gradonačelnika Beograda Siniše Malog biti vraćena državi doneće Privredni apelacioni sud u Beogradu. Dve firme potpisnice ugovora na osnovu kog je zemlja otuđena žalile su se na odluku suda u Pančevu da je sporni ugovor ništavan.

Piše: Nataša Marković

Spornu zemlju nadomak Vršca preduzeće „Alfa Protein“ prodalo je firmi „Compost group“ u vlasništvu porodice gradonačelnika Beograda Siniše Malog u martu 2005. Vlasnik „Alfa proteina“ u to vreme bio je Srđan Gajić koji je firmu kupio u privatizaciji dok je Mali radio u Agenciji za privatizaciju.

Porodica Mali, međutim, nikad nije platila cenu koja je bila predviđena u ugovoru. Na poklonjenoj zemlji započela je proizvodnju komposta – organske materije za gajenje šampinjona.

Srđan Gajić je 2015. godine osuđen na dve godine uslovno jer je potpisao da je primio novac i firmi „Compost group“ ostvario protivpravnu imovinsku korist. Protiv porodice Mali nikada se nije vodila istraga.

Privredni sud u Pančevu je krajem maja ove godine proglasio ništavnim ugovor o prodaji zemlje i naložio da se iz katastra kao vlasnik izbriše firma „Compost Group“ koju kontroliše Mali, a upiše Republika Srbija. Sudija Boško Vuković napisao je u presudi da je ugovor na osnovu kog je firma Malog došla do zemlje – ništavan.

U presudi se navodi da parcele nisu mogle da budu prodate jer je prodavac u momentu prodaje bio samo korisnik zemljišta, a ne vlasnik i da je „Alfa protein“ preneo više prava nego što ima.

Obe firme koje su potpisale ugovor žalile su se na odluku i tražile da se presuda ukine i tužba odbaci ili da se sudi ponovo.

U žalbi koju je podneo „Alfa protein“ tvrdi da se ne može prihvatiti ovakav stav suda da zemljom nije smeo da raspolaže.

„U trenutku zaključenja ugovora, predmetno zemljište bilo je upisano kao imovina ʼAlfa proteinaʼ, koje je u tom trenutku bio u privatnoj svojini“, piše u žalbi.

Ono što je sud utvrdio, međutim, jeste da je zemljište bilo društvena svojina koju je koristio „Alfa protein“. Da bi mogla da bude prodata, morala je najpre da bude prevedena u državnu svojinu. U trenutku potpisivanje ugovora, navodi sud, ova promena još nije bila okončana.

„Compost group“ u svojoj žalbi navodi da sud nije utvrdio da li su parcele u trenutku prodaje bile poljoprivredno ili građevinsko zemljište. Oni zaključuju da je zemljište građevinsko pošto su nadležni organi izdali dozvole za gradnju.

U presudi je, međutim, naznačeno da je zemljište upisano kao poljoprivredno, sa objektima poljoprivredne namene i da kasnije promene ne mogu uticati na presudu.

„Compost Group“ u žalbi navodi i da su dokumenta „selektivno dostavljena, nepotpuna, popunjavana rukom i da se ne može se utvrditi iz koje su godine“.

Kompanija „Compost group“, koja je zemlju bespravno koristila 12 godina, kako je odlučio sudija Privrednog suda u Pančevu, platiće 223.500 dinara koliko iznose troškovi postupka, ukoliko sud odbaci uložene žalbe.

Deset godina čekanja presude

Državno pravobranilaštvo je 2007. godine tužilo Gajićev „Alfa protein“ i Malijev „Compost group“ i tražilo da se ugovor poništi i zemlja vrati državi. Postupak je stao 2009. godine.

Sredinom 2013. godine vlasništvo ove firme Mali je, dok je radio kao savetnik tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, besplatno preneo na porodičnog prijatelja Ivicu Đolića.

Gradonačelnikova bivša supruga Marija Mali je u intervjuu za KRIK ispričala da je Mali i dalje ostao pravi vlasnik kompanije.

„Đolić je suprug moje kume – ja sam ga preporučila. On je samo fiktivno vlasnik, ali činjenica je da je to Sinišina firma“, rekla je.

Sudski proces u vezi sa zemljom u Pančevu, nastavljen je u novembru 2015. godine – nepunih mesec dana nakon što je KRIK otkrio da je Mali nelegalno prisvojio ovu državnu zemlju.

Siniša Mali nikada nije pristao na intervju za KRIK, ali nikada nije ni demantovao otkriće o zemlji kod Vršca.

„Govorimo o deset hektara poslednje klase koji vrede osam hiljada evra. To je milion dinara“, prokomentarisao je slučaj Mali u intervjuu za „Kurir“, nakon objavljivanja priče.

Sumnja na pranje novca

KRIK-ovo istraživanje otkrilo je još neke zanimljive detalje i pokrenulo postupke kod drugih organa.

Kako je KRIK otkrio, Borislav Mali je krajem avgusta 2009. svoju firmu „Ferdi Genetics“, preko koje je bio vlasnik „Compost Group“, a time i zemlje, prebacio na sina Sinišu Malog.

Svega deset dana kasnije, Siniša Mali je prodao ovu firmu samom sebi, odnosno svojoj ofšor kompaniji „Alessio Investment Ltd.“ za nešto više od pola miliona evra. On je na taj način sa ofšor zone na svoj račun u Srbiji prebacio ovu veliku sumu novca čije poreklo nije poznato.

Nakon KRIK-ovih otkrića Agencija za borbu protiv korupcije je u oktobru 2015. pokrenula je postupak. Iz izveštaja koji je sastavila vidi se da je banka koja je sprovela ovu transkaciju izrazila sumnju da je u pitanju moguće pranje novca.

„Navedene transakcije… kao što je banka navela, nisu u skladu sa uobičajenom, odnosno očekivanom aktivnošću klijenta“, navodi Agencija u izveštaju, kao i da transakcije dolaze sa ofšor teritorija za koje „postoji visok geografski rizik od pranja novca“.

Agencija je navela da sumnju na pranje novca izaziva i činjenica da je Siniša Mali, u trenutku prodaje udela firme, vlasnik „Ferdi Genetics“ i ujedno i direktor kompanije „Alessio“.

O ovome je Agencija obavestila Više javno tužilaštvo u Beogradu, ali je ono obustavilo postupak.

Pročitajte sve istraživačke priče o koruptivnim poslovima gradonačelnika na ovom linku.